sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30

Vodoskok u mermeru

Na završenom 53. simpozijumu skulpture „Beli Venčac” gostovao i rumunski vajar Ćiprijan Hopirtejan
Autor: Ljiljana Stojanovićponedeljak, 10.09.2018. u 21:31
Гост из Румуније у уметничкој акцији (Фо­то Љ. Сто­ја­но­вић)

Aranđelovac – Ako izuzmemo petoricu vajara iz Bolivije, Novog Zelanda, Italije, Egipta i Tajlanda, čija zajednička skulptura iz 2010. nikada nije realizovana, i kasnije izvedena dela Tobijasa Putriha iz Slovenije i Britanca Ričarda Dikona, ovogodišnji učesnik 53. simpozijuma skulpture „Beli Venčac” (koji je trajao do 10. septembra) jedan je od retkih vajara koji poslednjih decenija dolazi iz inostranstva. On je iz Rumunije, zemlje koja je dala jednog velikana, Konstantina Brankusija, i ne manje značajnog Marsela Gugujana, čija „Dalila” krasi park skulptura Bukovičke banje. Pre 16 godina ovde je bio još jedan Rumun, Kajus Rotar, a sada njegov zemljak iz središnje Transilvanije, iz Ajuda, vajar Ćiprijan Hopirtejan, trasira svoj put ka ulazu u jedan od najpoznatijih muzeja skulpture na otvorenom.

– Ovo je najveći simpozijum skulpture u Evropi i vrlo je poznat. Svi znaju za njega i velika mi je čast što sam pozvan i što ću imati svoju skulpturu među ovako poznatim imenima i kvalitetnim delima kolega koji su ovde radili – rekao nam je prilikom prvog susreta rumunski vajar.

Neposredna i komunikativna ličnost odaje umetnika koji iza sebe ima bogatu simpozijumsku biografiju, što nam je kasnije i potvrdio, a u Aranđelovac je došao zahvaljujući poznanstvu sa selektorom Đorđom Čpajkom, sa kojim se susretao na sličnim simpozijumima u svetu. Nije propustio da nam odmah ispriča kako je obišao ceo park i primetio kako ovde ljudi drže do sebe, bave se sportom i piju mineralnu vodu koju je i on probao sa jednog izvora i tada je odlučio da njegova skulptura bude upravo to – voda koja igra ili voda u pokretu. Inspiracija je bila tu, ideju je odmah „bacio na papir” i dohvatio se povećeg bloka venčačkog mermera.

– Voda kao element prisutna je u mojim radovima, jer sam ranije imao atelje blizu mora, ali je ovde ipak drugačije. Drugačiji je ambijent i moje osećanje kako se ja odnosim prema ovom prostoru. Imam potpunu slobodu, dobar kamen, mada nisam do sada radio u ovom mermeru, koji je među boljima u Evropi. Svaki kamen je zahtevan na svoj način, iako na početku svoje umetničke karijere nisam poznavao kamen uopšte, jer sam bio slikar. Nisam tada razumeo vajare koji se valjaju u prašini. Onda sam tokom vremena pokušavao da slici dam neku dubinu, trodimenzionalnost, pa sam krenuo sa instalacijama koristeći razne materijale i došao do gline, koja je i vajarski materijal. A onda sam pre više godina dobio poziv da učestvujem na jednom simpozijumu u Grčkoj gde sam prvi put napravio monumentalnu skulpturu i od tada više nisam stao – objašnjava Ćiprijan svoju umetničku metamorfozu.

Tako je krenulo sa simpozijumima i susretima sa vajarima iz raznih zemalja i kulturnih sredina. Pažljivo je osluškivao umetnike i vreme epohe koja je sad.

– Uopšteno gledajući, umetnici sa Balkana, iz Srbije, Bugarske, Rumunije mnogo su obrazovaniji, imaju bolje škole i kvalitetnije akademije u odnosu na Zapad, mada i kod nas kvalitet na akademijama opada što se odražava na studente i kasnije na njihov rad. S druge strane, sve je više umetnika koji odlaze u zapadne zemlje, jer su bolje plaćeni. Ne mislim na talenat. On je presudan, ali generalno, naše podneblje je drugačije i ljudi su drugačiji. Imamo jedni druge kako bismo preživeli sve promene ovog našeg vremena – životno je iskustvo rumunskog vajara, koga posle Aranđelovac čekaju utabani i novi simpozijumi. Najpre u Azerbejdžanu, zatim na Kipru, gde je pozvana i Milijana Lazović, vajarka koja je ovog avgusta učestvovala na „Svetu keramike“ u Aranđelovcu, a onda je u izgledu simpozijum u Saudijskoj Arabiji, koji će biti održan prvi put i gde je Ćiprijan pozvan da bude član organizacionog tima.


Komentari1
5ddc8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragoslav kočović
Rumuni, dolazite i stvarajte dela, ona su milenijumske vrednosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja