petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:24
INTERVJU: JAGOŠ MARKOVIĆ, reditelj

Ima svetlosti, ali tražimo prekidač na pogrešnom mestu

Nije mi teško da budem dosledan sebi. To je jedino kako umem i mogu. Nemam izbora. Sam i svoj, pa dokle stignem
Autor: Borka Golubović-Trebješaninponedeljak, 10.09.2018. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Posle „Porodičnih priča”, drame koja se bavila raskrinkavanjem balkanskih, ali i svih drugih porodica, reditelj Jagoš Marković ponovo je udružio svoju scensku poetiku sa dramskom autorkom Biljanom Srbljanović. Njenu najnoviju dramu „Vrat od stakla” upravo režira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a premijera je 5. oktobra. Junake Biljane Srbljanović tumače Vesna Trivalić, Anita Mančić, Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Marko Janketić, Milica Gojković, Miloš Samolov, Slobodan Tešić…

Šta ćete raskrinkavati u drami „Vrat od stakla”? Koliko ovaj komad odražava trenutak u kojem živimo?

Ako ćemo išta raskrinkavati, onda će to biti naš bol. Duša boli, mora i da boli. Mnogo je toga u ovoj drami i to me je njoj privuklo. A kada je o trenutku našeg življenja reč, mnogo je toga smešteno i u drami „Vrat od stakla”. Zapravo, maksimalno ga odražava: i letargiju i neveru, i srušene ideale, i iluzije…

Iz kojeg ćemo ugla pratiti novu priču Biljane Srbljanović? Kako ćete na sceni ukrstiti sudbine njenih junaka?

To je, ako ćemo pošteno, gotovo nemoguće opisati rečima. Da to mogu, onda ne bih bio reditelj. Ipak, reći ću da u ovom komadu ima ono retko i lepo, najlepše da je svaki junak u pravu gledajući iz njegovog sistema. Svi su tužni, svi su izgubili, svi su hteli i hoće, nema zlih namera. Ni pomena o crno-belom svetu koji je tako drag današnjem trenutku, a meni nepodnošljiv. Utoliko je to bar za mene „Višnjik” ovog vremena.

Šta se krije iza naslova „Vrat od stakla”? Koje metafore, asocijacije ovaj naslov, po vama, nosi?

Za mene je vrat od stakla onaj vrat koji se lako slomi. Koji ne traje dugo u kontekstu banalnosti svakodnevice, haosa revolucija, izdaja istorije, režima ličnih slabosti, lične nezrelosti. 

Odlikuje vas umetnička znatiželja, raznorodnostŠta se promenilo od vremena „Porodičnih priča” do danas u peru Biljane Srbljanović i našoj stvarnosti uopšte?

U našoj stvarnosti? Sve! Ili gotovo sve: nema rata – to moram navesti kao najvažniju stvar. Ali i u meni se promenilo mnogo šta. Promenila su se sredstva izražavanja koja koristim u životu, ali mi je, naravno, kao i svakome drugom, sadržaj ostao isti. Duh i duša nemaju godine. Zato i jeste zadatak zahtevan sazrevati, pa i stariti. Nemam problem da tu reč upotrebim. Danas su muškarci sujetniji od žena. A za pitanje koje se odnosi na Biljanu Srbljanović ne smem ja da odgovaram. Raduje me ova saradnja sa njom, ali nismo mi Selimova-Želčevski, mora ona o sebi.

Umetnički likovi uvek donose i deo autorove ličnosti. Ko su novi junaci Biljane Srbljanović. Kakve ih muke, nedoumice muče?

Znam koje moje delove donose: moje utopije i moja odustajanja prepoznajem. Moju tugu zbog onog bremena što odlazi. Dečje sobe su srušene i tu su sad neki novi klinci, rekao bi Balašević. „Višnjik” ode. To je život kojem se veselim, dolazi novo vreme i u „Višnjiku” i kod nas i tako je to…

Dar neminovno iščili, ako čovek koji je jednom „uspeo” neprestano pokušava da se dopadne masi, da bude voljen... Koliko je teško biti autentičan, principijelan, dosledan, svoj u vašem, ali i slučaju Biljane Srbljanović?

Nije teško uopšte, bar meni. To je jedino kako umem i mogu. Nemam izbora. Sam i svoj, pa dokle stignem. A stigao sam i zahvalan sam svakom ko mi je pomogao i dao nešto, budući da sam uvek bez ikakve interesne grupe. Bio sam laka meta i niko nije morao ništa da mi daje. Iza mene je stajao samo Jagoš, niti su koga zadužili, niti su se kome drugom, hajde da kažem, zamerili, osim meni. Kada na sve to pomislim sada i okrenem se malo unazad, malo se trgnem. Otud moja zahvalnost, čoveče.

Bez bola nema smeha ni zabave. Šta vas boli, čemu se smejete? Sa čim se razračunavate kada ste sami sa sobom?

Sa sobom, naravno. Imam sebe na vratu, svoje kriterijume, svoju odanost nekim stvarima koja je srasla, deo je mene. Fizički osetim nelagodu, da ne kažem neku drugu reč, bol na primer, kada dođem u situaciju da napravim kompromis koji bi ugrozio to nešto čemu zapravo služim. A čemu se smejem? Što se tiče onog dela života koji delim sa vama, tek neki zajednički, društveni deo, smejem se, kako kažu u mojoj Podgorici, jadu! Jer ovo je često: „Da se čoek jadu nasmije”. Gledam televizijske programe, medije, i smejem se najčešće od jada. Groteska! Svaka čast izuzecima.

U pozorišnim krugovima važite za hodajuću mašinu. Koji je po vama najsnažniji znak u pozorištu?

Emocija. No, nje nema bez misli, a ni bez energije, harizme. Tako opet dođemo do „svega”, do opšteg. Lepo bi bilo reći jednu reč, nažalost ja ne umem.

Živimo daleko od svake ideologije, svedeni na grabežljivo preživljavanje od danas do sutra. Ima li za nas tračka svetlosti?

Živimo i gore. Počela je neka zluradost, odsustvo empatije minimalne, potpuno ukidanje sistema vrednosti. Na prodaju je puno toga što se u vreme mog detinjstva nije smelo ni izgovoriti, na primer. Memorija nam je stradala skroz. Ipak, tračka svetlosti naravno da ima. Ta svetlost je u nama, kao što je i ova tama naša i ničija drugo. Sve je ovo pokazatelj našeg zajedničkog ja! Ne tešite se i ne zavaravajte se da nam je neko nametnuo nešto što nije naše i da će doći dobri, neko i nekad, i presvući nas u lepo i čisto. Moramo sami, za početak sami sa sobom. A za svetlo ne brinite, ono je neugasivo kad je svetlo. A imamo ga i te kako. Samo tražimo prekidač na krivom mestu. Svetlo ti ne može niko ugasiti, ako je tvoje, i ništa stvarno tvoje ne može ti niko uzeti. Ako si ga dobio na poklon i preko veze: kako dobio, tako ćeš ga i izgubiti.


Komentari2
83e00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miran
Та светлост је у нама, као што је и ова тама наша и ничија друго. Све је ово показатељ нашег заједничког ја! Не тешите се и не заваравајте се да нам је неко наметнуо нешто што није наше и да ће доћи добри, неко и некад, и пресвући нас у лепо и чисто. Морамо сами, за почетак сами са собом. А за светло не брините, оно је неугасиво кад је светло. А имамо га и те како. Само тражимо прекидач на кривом месту. Светло ти не може нико угасити, ако је твоје, и ништа стварно твоје не може ти нико узети. Ако си га добио на поклон и преко везе: како добио, тако ћеш га и изгубити..otreznjavajuce,uzviseno, filozofski rafinirano,hrabro i do bola istinito...bravo!
Sasa Trajkovic
Nesumnjam da će ovaj tandem vrsnog scenariste i reditelja sa specifičnom estetikom i rediteljskim majstorstvom i ovaj komad pretvoriti u svojevrsnu dramu "katarze" kako za scenske umetnike tako i za gledaoca. Biti svoj, originalan u vremenu falsifikata i bledih kopija je jedini izbor umetnika jer umetnik bez etike- stava se nemože baviti umetnošću koja NE poznaje osrednjost i kompromise.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja