ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:41

Antić: Minihidrolektrane se neće graditi ako imaju loš uticaj na okolinu

Otvoren novi vetropark kod Alibunara snage 42 megavata, sa 21 turbinom, koji će energijom vetra snabdevati 38 000 domaćinstava
utorak, 11.09.2018. u 14:06
Нови ветропарк код Алибунара (Фото Танјуг)

ALIBUNAR  - Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da neće biti dozvoljena gradnja minihidroelektrana ako bilo gde u Srbiji izazivaju loš uticaj na životnu sredinu i da svaki projekat treba pojedinačno analizirati, a ne generalizovati stvari.

Svaka institucija treba da radi svoj posao po pitanju gradnje minihidroelektrana, rekao je Antić odgovarajući na pitanje novinara šta će biti sa minihidroelektranama na Staroj planini, gde su meštani tražili od vlade da se stopira bilo kakva izgradnja pošto bi bila ogromna ekološka šteta, a minoran doprinos elektroenergetskom sistemu i da li će kao ministar sprečiti realizaciju tog projekta.

„Ako izaziva bilo koji loš uticaj na kvalitet vode, na vodosnabdevanje u nekoj sredini naravno da takav projekat ne smemo dozvoliti i nećemo dozvoliti. Čvrsto sam obećao meštanima Temske kada smo razgovarali o projektu koji razvija EPS da ćemo ga zaustaviti i uraditi sve neophodne analize i da nećemo napraviti nijedan korak oko koga se ne slažemo sa opštinom. To je odgovoran pristup”, istkao je Antić.

On je zamolio medije da imaju odgovoran pristup prema projektima izgradnje minihidroelektrana.

Naglasio je da su dobri projekti ako ne ugrožavaju životnu sredinu i da sve mora da se radi po zakonu, kao i da je svaki projekat izgradnje minihidroelektrane moguć ako dobije potrebne saglasnosti organa nadležnog za upravljanje vodama i organa za zaštitu životne sredine.

„Ako ispunjava uslove i nema negativan uticaj, treba da se razvija , ali ako stvara bilo kakav problem onda svako u tom lancu treba da radi svoj posao”, kazao je Antić.

Na pitanje da li je obišao Jošaničku Banju, gde postoje već dve minihidroelektrane i gde se građani takođe žale da su nanele veliku štetu životnoj sredini, Antić je rekao da će analizirati i taj slučaj.

„Igrom slučaja nisam bio tako, ali u svakom slučaju ću analizirati svaku situaciju na koju ljudi širom Srbije reaguju, jer je to naš posao”, dodao je Antić. (Tanjug)

 

Otvoren vetropark Alibunar snage 42 megavata

ALIBUNAR  - Kompanija Elicio je završila izgradnju novog vetroparka Alibunar snage 42 megavata, sa 21 turbinom, koji će energijom vetra snabdevati 38 000 domaćinstava, a današnjoj svečanosti otvaranja je prisustvovao ministar energetike Aleksandar Antić.

Investicija izgradnje vetroparka vredna je 80 miliona evra.

Osim 21 turbine, kompleks vetroparka čine i trafo stanica i priključni dalekovod, čija izgradnja je je takođe završena, te se očekuje, da prvi kilovati zelene energije, budu proizvodeni i isporučeni tokom oktobra.

Ministar Antić je simbolično otvorio vetropak zajedno sa decom koja su držala u ruci male vetrenjače.

Antić je najavio da će u našoj zemlji do kraja godine na mrežu biti pušteno još više od 200 megavata iz energije vetra.

Antić je rekao da je to 'slika nove i energetski odgovorne Srbije', kao i da je vetropark Alibunar pojedinačno najveći energetski objekat u Srbiji koji se pušta na mrežu od 1991. godine i završetka hidroelektrane Pirot.

„Ovo je samo početak izuzetnog investicionog ciklusa i završetak projekata koji su u toku. Mi ćemo do kraja godine samo ovde u Banatu pustiti na mrežu još više od 200 megavata iz energije vetra i to je samo prvi korak. Takođe 2019. puštamo još 200 megavata čime ćemo zaokružiti cilj od 500 megavata iz energije vetra”.

Kako je rekao, 2020. godine biće završen i projekat izgradnje novog bloka B3 TE u Kostolcu i krajem 2019. ili početkom 2020. projekat TETO Pančevo veliki i značajan objekat za proizvodnju električnce i toplotne energije.

Antić je rekao da će sve to uticati na našu sve će to uticati na našu energetsku stabilnost.

„Ovo je fenomenalan događa za celu Srbiju, puno smo uložili vremena da bi došli do razvijene i moderne Srbije. Do pre šest ili sedam godina vetroparkovi su za nas bili naučna fantastika koju smo mogli da gledamo samo na televiziji”.

Zahvalio je investitorima što su verovali u Srbiju i prepoznali da je naša zemlja politički i ekonomski stabilna, kao i partnerima, a to su pokrajinska vlada, EMS, Agencija za energetiku i drugi.

„Nastavljamo da razvijamo Srbiju kao modernu koja će biti na ponos svima nama”, poručio je Antić.

Direktor kompanije Elicio Ludo Vandervelden je rekao je ponosan kao investitor.

„Ovo je nešto što je počelo još od 2007. godine. Istražujemo mogućnosti koje nam se pružaju u Srbiji. Ponosni smo što na ovakav način možemo da krunišemo naše napore”, rekao je on.

Istakao je da su imali dobru saradnju sa nadležnim pokrajinskim sekretarijatom i što su imali podršku ministra Antića.

„Imali smo pomoć i sa finansijske strane za ovaj projekat. Spremni smo da idemo i dalje i čim ministarstvo otvori nove mogućnosti za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, mi smo tu da investiramo. Naš tim već sada istražuje u Srbiji mogućnosti i spremni smo za nova ulaganja čak u visini od novih 150 megavata”, naveo je.

Kako je rekao, spremni su da pruže svaku podršku politici Srbiji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije.

Regionalni direktor Međunarodne finansijske korporacije (IFC), koja je deo Svetske banke, Tomas Lubek je rekao da ce nastaviti da pomažu investicije u Srbiji.

Istakao je da se to posebno odnosi na prelazak privrede zasnovane na ugljeniku na privredu koja se bazira na obnovljivim izvorima energije.

Pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Grbić je rekao da Srbija ide dobrim putem.

Podsetio je da nedavno u Kuli otvoren vetropark od 9,9 megavata i da imamo i vetropark Malibunar od osam megavata, kod Vršca 6,6 megavata...

„Srbija je trenutno 10. na listi investicija u vetroparkove, sa nekih 600 ili 700 miliona evra, a to 10. mesto deli sa Norveškom”, naveo je Grbić.

Dodao je da je oko 90 odsto investicija u vetropakove na teritoriji Vojvodine i zahvalio ministru Antiću na partnerstvu i podršku.

U projekat vredan 80 miliona evra belgijska kompanija Elicio investirala je 20 miliona evra, dok je kreditom IFC grupacije Svetske banke i banaka Uni Kredit, FMO i GGF obezbeđeno 60 miliona evra.

Vetropark Alibunar je prvi izgrađeni vetropark u Srbiji sa priključkom na prenosni sistem električne energije, ukupne snage 42 MW, čije korišćenje će značajno smanjiti emisiju CO2 za 88.000 tona na godišnjem nivou.

Vetrogeneratori u Alibunaru izgrađeni su na poljoprivrednom zemljištu sa leve strane državnog puta Beograd - Vršac, dok se sa desne strane puta nalaze trafo stanica i priključni dalekovod.

Taj projekat je od višestrukog značaja za Srbiju, s obzirom na to da će značajno doprineti ispunjenju obaveze naše zemlje da do 2020. godine proizvodi i troši 27 procenata zelene energije.

Sa završetkom vetroparka Alibunar i prošlogodišnjim puštanjem u rad vetroparka Malibunar manjeg kapaciteta od osam MW, kompanija Elicio potvrdila je svoju zainteresovanost za investiranje u projekte energije vetra u Srbiji.

Kao društveno-odgovorna kompanija, Elicio je sproveo do sada i brojna istraživanja o uticaju na životnu sredinu, o čemu redovno obaveštava opštinu Alibunar u kojoj posluje i u čiji razvoj ulaže kroz podršku brojnim lokalnim inicijativama, edukaciju i informisanje građana.

Pored projekata u Srbiji, Elicio je do sada izgradio i 30 vetroparkova u Belgiji, Francuskoj i Keniji.

Poslednje dve godine kompanija intezivno radi na razvoju i izgradnji tzv. ofšor projekata u Severnom moru. (Tanjug)


Komentari15
f3f57
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

GoraN
Na rijeci Bregavi u Dolu iznad Stoca napravio neki privatnik minihidroelektranu, protocnu. Ne mogu da koristim bezobrazan izraz, ali recimo da je unistio taj tio toka rijeke, ugrozio ribnjak i ostavio nekoliko stotina dugacak pokriveni betonski kanal koji sprovodi vodu do turbine. Kad je dobio koncesiju obecao je da ce tu posaditi borice i cemprese da prikrije beton, ali nista od toga. Od prelijepe hercegovacke rijeke dobili smo sivu betoncinu. Ovdje nikad nije bilo poplava. Samo prelijepa cista zelena rijeka koju mozes piti. Toliko o "ekologiji". Kukamo kako termoelektrane proizvode dim, a sta rade automobili koje svi imamo, neki i po dva? Zena ide na frizuru autom u salon koji je 300 metara od kuce, ne moze da proseta.
Нада Ласкер
Вода или струја, одлучите сами, без чега можете дуже да издржите.
stanislavsr
Na mnogo sam projekata HE radio - od B. Bašte do Đerdapa i malih HE u Jugoslaviji. Apsolutno nisam protiv gradnje - ali isključivo posle izarade POŠTENE, PROFESIONALNE I TRANSPARENTNE studije o uticaju na okolunu. Tu treba svi da smo u istom timu a ne u ratu oko malih HE. Da je to uvek valjano urađeno ne bismo danas kukali za "svetinjama na dnu jezera Gaxzivode". Moglo se to spasiti - i izgraditi hidroelektrana. Zato nemojmo odmah u međusobni rat - dajte da to uradimo kako valja.
Osman Delić
Nevjerovatno je to kako se "osvješteni ekolozi" u cijeloj regiji bore protiv hidroelektrana. Današnje male i moderne, protočne hidroelektrane koje koriste vodotok samo u njegovom najvećem vodostaju ne predstavljaju apsolutno nikakvu opasnost po okoliš, jer se postavljaju na takva mjesta gdje se upravo ta nadošla i pretežno suvišna voda skreće do turbin pri čemu se ne ometa prirodni tok rijeke. Međutim, kao što rekoh danas su svi stručnjaci i brslaju o nečemu o čemu pojma nemaju, a sve pod firmom zaštite okoline. A nije rijedak slučaj da su upravo ti i takvi osvješteni ekolozi najveći potrošači električne energije.
stanislavsr
Problem je u izradi elaborata o uticaju objekta na okolinu. Takvi elaborati morsju biti urađeni od strane firme koja bi imala posebnu licencu za takav posao. Elaborat mora da reviduje druga isto licencirana kompamija. Proces mora biti transparentan uz učestvovanje zainteresovanih građams i uz javnu raspravu. To je jedina tačka projektovanja gde se može zaustaviti zloupotreba. Ceo proces posle toga je rutina uz priču "sve je po zakonu", "vezane su nam ruke", "nismo nadležni" itd. Danas du ti elsborati samo formslnost i samo du jedna karika u lancu zloupotreba i korupcije. Elanorat NE SME RADITI FIRMA KOJA ĆE PROJEKTOVATI ILI GRADITI ELEKTRANU.
Projektant
Pa baš ste opisali proces kakav jeste. Studiju radi licencirana firma (domaća) reviduju je stručne službe ministarstva zaštite životne sredine, Postoje i rani javni uvid i javni uvid i javna rasprava i sve se to oglašava po nekoliko puta i svi mogu učestvovati. A problem je u tome što lokalnu zajednicu ništa od ovoga ne interesuje i počnu da se bune tek kada dođe bager pred reku a tada je kasno za sve....
Preporučujem 3
Simon
Pa i strana firma radi za pare. Austrijanci se razbise od para za takve studije a princip je da se studija uradi po ukusu onog ko plati vise. Nemci, Danci i Svajcarci su posebno poznati po tome da njihovi naucnici i instituti sa sertifikatima rade studije na osnovu advokatskog principa ( ko plati bolje i vise). U kom veku ti zivis?
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja