Ponudu za kupovinu „Poljoprivredne korporacije Beograd” (PKB) dala je samo jedna kompanija. Iako se uveliko spekuliše da se iza neimenovanog ponuđača krije arapska „Al Dahra” Ministarstvo privrede ni nije potvrdilo ove informacije.

– Do 10. septembra, do kada je bio rok za dostavljanje ponuda u postupku privatizacije „Poljoprivredne korporacije Beograd” i njenih zavisnih društava, dve kompanije su otkupile prodajnu dokumentaciju, dok je ponudu dostavila jedna kompanija – navode kratko u ministarstvu.

Otvaranje prijava zakazano je za četvrtak 13. septembra, a kako nalažu uslovi konkursa, ponuđač je morao da uplati depozit od oko 23 miliona evra ili da uloži naplativu garanciju. Depozit se kasnije uračunava u kupoprodajnu cenu.

„Al Dahra” je i ranije u više navrata pokazivala interesovanje za PKB. Najpre pre pet godine, kada je nameravala da privatizuje osam poljoprivrednih kombinata, a među njima i preduzeće iz Padinske Skele. U Abu Dabiju potpisan je 2013. ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu vredan 400 miliona evra. Ti dogovori su propali ali je arapska kompanija ušla u partnerstvo sa Vojinom Lazarevićem. Osnovana je firma „Al Dahra Rudnap” koja se bavi proizvodnjom jabuka a odnedavno i borovnica. U februaru, prošle godine, takođe su poslali pismo o namerama i najavljivali da ulazi u trku sa još osam kandidata za vlasništvo u PKB-u. Taj tender je ubrzo poništen jer se na njega nije javila ni „Al Dahra” ali ni domaći do tada zainteresovani ozbiljni kupci – poput Petra Matijevića i Miodraga Kostića. Početna cena bila je 154 miliona evra, odnosno 50 manje nego sada. „Al Dahra” je, po nezvaničnim informacijama, poslednjih mesec dana detaljno proveravala dokumentaciju, poslovanja a posebno statusa zemljišta ove beogradske korporacije. Sagovornici „Politike” ističu da će i ovoga puta, sve do otvaranja ponuda, biti neizvesno da li će prodaja PKB-a biti okončana. To će zavisiti od toga da li ponuđač ispunjava sve uslove javnog poziva i da li je ponuda ispravna.

– Uplata depozita je indikator da bi moglo da dođe do prodaje. Ali, dok država ne saopšti zvanično ko je ponuđač ništa nije sigurno – rekao je za naš list predstavnik jednog od sindikata PKB-a, Nikola Lazić. Na pitanje kako komentariše to što je samo jedna kompanija dala ponudu ističe da su uslovi za kvalifikaciju bili visoko postavljeni. Traženo je, dodaje, da je firma domaća, da pretežno posluje u sektoru poljoprivrede i da je imala prošle godine prihod od 400 miliona evra, što praktično nijedna kompanija u Srbiji samostalno nije mogla da ispuni. Mogao je da konkuriše i konzorcijum ali teško bez, recimo, banke ili investicionog fonda koji bi bio vlasnik kupca ili njegov kontrolor.

– Veliki novac je u pitanju i što je najbitnije mora odmah da bude isplaćen za namirivanje tekućih obaveza i isplatu otpremnina. Postavljeni su uslovi da novi vlasnik treba da održi proizvodnju naredne tri godine. Osim toga i da u tom periodu godišnje investira po 10 miliona evra – kaže Lazić.

Početna cena imovine PKB-a je 104,5 miliona evra, a na prodaju je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 građevinskog, koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje. Ne prodaje se zemljište na kome su naselja, šume…

Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala „Ekolaba” u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB „Agroekonomik” 431.300 evra. Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija. PKB ima oko 1.700 radnika, kojima su prema ranijim informacijama obećane otpremnine od 450 evra po godini staža i posao kod novog poslodavca. Predstavnici sindikata upozoravali su da je cena po kojoj se PKB nudi nekoliko puta manja od stvarne vrednosti.

Za „nadmetanje” dovoljan i jedan kupac

U javnom pozivu za privatizaciju PKB-a oglašeno je prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem. Kako je po dosadašnjim zvaničnim informacijama ponudu dala samo jedna kompanija pitali smo Ministarstvo privrede da li se može dogoditi da tender bude poništen zbog nemogućnosti javnog nadmetanja.

U odgovoru ovog ministarstva navodi se da to ne može biti razlog za obaranje tendera.

– Propisano je da u slučaju da u postupku učestvuje samo jedan učesnik za čiju ponudu komisija utvrdi da ispunjava propisane uslove, Ministarstvo na predlog komisije proglašava tog učesnika kupcem – navode u odgovoru, dodajući da Uredba o uslovima, postupku i načinu prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem tačno propisuje kako se sprovodi postupak u kojem učestvuje jedan učesnik i postupak u kome učestvuje više njih.