četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:22

Ukrajinsko pitanje nadvija se i nad SPC

Iz srpske crkve u Crnoj Gori i Makedoniji ističu da bi davanje autokefalnosti u ove dve zemlje mimo SPC bio opasan kanonski presedan, ali veruju da se to neće desiti
utorak, 11.09.2018. u 22:00
Цетињски манастир: седиште СПЦ у Црној Гори (Фото Митрополија црногорско-приморска)

Stvarna pretnja nadvila se nad jedinstvo celokupnog pravoslavnog sveta, a odnosi dve izuzetno uticajne patrijaršije, Vaseljenske i Moskovske, dospeli su u ćorsokak. Ovako Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve opisuje trenutnu situaciju posle odluke Vaseljenske patrijaršije da načini još jedan korak ka davanju autokefalnosti nepriznatoj crkvi u Ukrajini slanjem dvojice svojih episkopa u ovu zemlju.

„Došlo je do značajne povrede crkvenih kanona, koji zabranjuju da se episkopi jedne pravoslavne pomesne crkve mešaju u unutrašnje uređenje i život druge pravoslavne pomesne crkve”, podseća se u saopštenju ruskog sinoda.

Nesumnjivo je da se „ukrajinsko pitanje” tiče celog pravoslavnog sveta, ali se s posebnom pažnjom prati u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. O tome svedoči i nedavno pismo patrijarha srpskog Irineja carigradskom patrijarhu Vartolomeju, čije je delove objavila grčka agencija Romfea.

Prema tim navodima, srpski patrijarh izrazio je bojazan za jedinstvo pravoslavne crkve i uporedio situaciju u Ukrajini, gde, osim kanonske crkve koja je pod okriljem Moskovske patrijaršije, deluje i nekanonska crkva, sa onom u Makedoniji i Crnoj Gori, na čijim je teritorijama kanonski prisutna Srpska pravoslavna crkva.

Sagovornici „Politike” iz srpske crkve u Crnoj Gori i Makedoniji ističu da bi davanje autokefalnosti crkvama u ove dve zemlje mimo SPC bilo opasan kanonski presedan. Iako se, sudeći po saopštenju ruskog sinoda, tako nešto upravo dešava u Ukrajini, naši sagovornici veruju da to neće biti slučaj sa crkvom u Crnoj Gori i Makedoniji. Naime, u razgovoru za „Politiku”, i arhiepiskop Jovan (Vraniškovski), koji je na čelu Ohridske arhiepiskopije SPC, i protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, pozivaju se na neke ranije odluke Vaseljenske patrijaršije, vezane neposredno za Crnu Goru i Makedoniju, koje daju za pravo srpskoj crkvi.

– U slučaju Makedonije, Vaseljenska patrijaršija ustupila je jurisdikciju na teritorijama gde se sad nalazi Ohridska arhiepiskopija Srpskoj pravoslavnoj crkvi tomosom koji je izdat 1922. godine. Ne može neko sada to da oduzima, jer bi to stvorilo mnogo velikih problema, a bilo bi i neprincipijelno – kaže arhiepiskop Jovan.

On ističe i da postoji kanon koji predviđa da, ako jedno stanje u Crkvi potraje duže od 30 godina, onda se ono ne menja, osim ako se dve crkve – ona koja bi to stanje da menja i ona pod čijom se jurisdikcijom nalazi – ne saglase o tome.

– To je odgovor i na ukrajinsko i na makedonsko pitanje. U Ukrajini to stanje traje duže od tri veka, u Makedoniji više decenija i toliko vremena su one jursdikciono područje ruske, odnosno srpske crkve. Mislim da je ovo što se dešava u Ukrajini samo pokušaj i nadam se da neće doći i do davanja autokefalnosti crkvi u Ukrajini, jer bi to ozbiljno poremetilo odnose u čitavom pravoslavlju – ističe arhiepiskop Jovan.

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić bez dileme odgovara na pitanje da li bi eventualno davanje autokefalnosti kanonski nepriznatoj ukrajinskoj crkvi od strane Vaseljenske patrijaršije moglo dovesti do sličnog priznavanja takozvane Crnogorske pravoslavne crkve.

– Ni u kojem slučaju pitanje autokefalnosti u Crnoj Gori niti može niti sme da dođe na dnevni red, niti ima bilo kakvog kanonskog osnova za tako nešto. Oči i uši takozvanih crnogorskih autokefalista ovih dana uprti su u Carigrad, istu onu crkvenu instituciju koja je njihovog „lidera” Miraša Dedeića pre dvadesetak godina lišila čina, anatemisala i isključila iz Crkve. Sudeći po brojnim napisima u nekim ovdašnjim medijima, oni se nadaju nekakvom kanonskom priznanju takozvane Crnogorske pravoslavne crkve kao jedne policijske tvorevine iz Cetinja. Ali, slučaj takozvane crnogorske crkve drastično je drugačiji u odnosu na crkveno pitanje u Makedoniji i Ukrajini. Nekadašnja jerarhija u Makedoniji i Ukrajini bila je do jednog momenta kanonska, dok nije pala u raskol. A u Crnoj Gori takva jerarhija nikad nije ni postojala. To su samoproglašeni sveštenici i za pravoslavnu crkvu nepostojeći. Miraš Dedeić je bio sveštenik koji je isključen iz crkve i raščinjen pre bilo kakve priče o „crnogorskoj crkvi” – kaže Džomić.

On navodi da postoji, doduše, jedna sličnost između Crne Gore, Makedonije i Ukrajine i crkvenog pitanja vezanog za ove zemlje.

– Ona se ogleda u uticaju zemaljskih ideoloških grupacija koje žele da zarad svojih ideološko-partijskih i plemenskih interesa kreiraju crkveno uređenje prema svojim političkim, ideološkim potrebama i za svrhu nacionalnog inženjeringa – ističe protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve izneo je jasan stav o pitanju ukrajinske crkve za vreme posete Moskovskoj patrijaršiji krajem maja.

– Srpska pravoslavna crkva potpuno podržava jedinstvo i celovitost Ruske pravoslavne crkve i odlučno osuđuje postupke unijata i raskolnika… Svako ko pomaže ukrajinskim raskolnicima neprijatelj je ne samo ruskoj Crkvi i ruskom svetu, nego i svim pravoslavnim slovenskim narodima i svemu pravoslavnom svetu – rekao je patrijarh Irinej tada u Moskvi. O navodima da bi vaseljenski patrijarh mogao dati autokefalnost Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi svojevremeno je u intervjuu za „Politiku” govorio i vladika bački Irinej.

– Da, ne daj Bože, i postoji sklonost Svesvetog patrijarha Vartolomeja ka nekakvom jednostranom i samovlasnom presuđivanju u slučaju skopskog i ukrajinskog raskola, ona bi bila izraz velike zablude, velika duhovna greška i, sa stanovišta ustrojstva pravoslavne crkve i kanonskog prava, potpuno ništava – izjavio je tada vladika Irinej.


Komentari30
b71c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Одлука Васељенске патријаршије да одобри аутокефалност неканонској Украјинској православној цркви Кијевске патријаршије, уколико буде остварена, биће у супротности са Одлуком бр. 5 "Свеправославног сабора" - Аутономија и начин њеног проглашења - одржаног на Криту 2016. године, са благословом и под покровитељством патријарха Вартоломеја. Текст те одлуке може се видети на званичном сајту Васељенске патријаршије, а може се прочитати и у књизи "Свеправославни сабор, богословски допринос СПЦ", која је издата пред само отварање сабора 2016. године. Московска патријаршија је у праву, иако не признаје тај сабор, јер је контрадикторност Вартоломејове одлуке и текста Одлуке Критског сабора је очигледна. Поменуту књигу издала је Светигора са благословом "архиепископа цетињског" Амфилохија. Епископ диклијски и митрополит зетски, био је члан Комисије Пете Свеправославне предсаборске конференције у Шамбезију-Женева 2015. године, која је припремила нацрт текста Одлуке о начину стицања аутономије...
Раде
Ово је тренутак када СПЦ мора да одбрани принцип давања аутокефалности а не да снисходи Фанару у нади да ће нас они прескочити у овој подели аутокефалија. Сутра ако Заев или Ђукановић буду требали да ураде нешто крупно за Американце и као контра услугу затраже аутокефалију за МПЦ или ЦПЦ тешко да ће Фанар имати снаге да се супростави онима од којих буквално егзистенцијално зависе. Дакле није ово навијање за Москву него борба за јединство и целовитост СПЦ и Православља.
@Bane
СПЦ као аутокефална Црква није ни у каквом устројству Цариграда. Пример Есфигмена најбоље показује немоћ Фанара у православном свету па и на Светој Гори. Да ли може неко да замисли Грчку полицију како избацује Руске или Српске монахе, поготово данас кад су на власти левичари на челу са Ципрасом који је одбио и формално се закуне над Библијом и који се баш много секира за устав Свете Горе. Уосталом, сви Светогорски монаси су аутоматски и држављани Грчке и као такви имају сва права и заштиту Грчке државе. Па чак и да сте у праву, нпр. по попису из 2011 у Црној Гори 29 % становништва су Срби а 42,88 % говоре Српским језиком, можете мислити колико њих и крштава децу у СПЦ. Јел треба тај народ пустити да га воде Мираш и другови због евентуалних претњи Фанара да ћемо остати без Хиландара,што им није успело ни за време Турске владавине. И на крају,нико нормалан не говори о расколу са Цариградском Патријаршијом, али има пуно начина како да сачувамо СПЦ и Православље од нечије непромишљености.
Preporučujem 0
Bane
Ipak ne zaboravi da, ako SPC izadje iz ustrojstva Carigrada, ako se dakle odvojimo od njih zbog proruskih stavova, automatski SPC gubi i Hilandar. Ustav Svete Gore je jasan. Inoverci i raskolnici (a tako će tretirati SPC) nemaju pravo delanja na Svetoj Gori. U praksi smo videli kako grčka policija opkoljava Esfmingen kad su njegovi monasi odbili da spominju carigradskog patrijarha. U ovom slučaju desilo bi se isto. Atos pripada baš carigradskoj jurisdikciji. Krene li SPC zvanično protiv njega, može da se oprosti od Hilandara, kao i RPC od Sv.Pantelejmona.
Preporučujem 2
Бранислав Станојловић
Москва је трећи Рим. Четвртога неће бити.
djordje petrovic
Glupo je da svaka nacija ima svoju crkvu, poput politicke partije na vlasti... Nesto slicno na lokalnom nivou je SPC ucinio kada je tridesetih godina proslog veka na jednom saboru konstatovao da su Srbi samo pravoslavni, te da ne postoje Srbi katolici i Srbi muslimani. Pucali smo u nogu tada, al na nacionalnom nivou.
Milivoje Radaković
U Kraljevini su svi bili Jugosloveni, kao u svakoj pristojnoj građanskoj državi...
Preporučujem 6
Леон Давидович
У доба Краљевине Југославије нације су избрисане. На попису становништва нема нација већ су их пописали по религијској припадности.
Preporučujem 5
tomislav buljan
Tamo gdje su pare, tamo ti je i autokefalnost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja