Tražim pomilovanje
za epopeje prašinom zavejane,
za bitke
malim slovom zapisane,
za osvetnike
koji davno leže u rodnoj grudi
i za njihove rane ljute
od potomaka prenebregnute.
Za riznice
kud stupamo svaki dan ređe,
gde se čuva kruna i žezlo
s prestola davno sašlog pretka
i njegovo znamenje u krvi grezlo,
za naše pređe
od kojih osta jedino humka
i brzometka.
Za proslave u tišine održane
bez vojničke igre muške,
bez vatara
i gađanja kroz prsten u metu,
bez ispaljene ijedne puške
gradu s bedema.
Za dan slavni prećutkivani
Koga na broju slavljenih nema.
(Politika. 1. januar 1969. godine)
