petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Lažne žrtve nasilja u porodici zloupotrebljavaju prava

sreda, 12.09.2018. u 14:34
(Фото Латиф Адровић)

Tokom nešto više od godinu primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici bilo je i više zloupotreba prava, tako što su pojedine osobe lažno prijavljivale nasilnika i sebe predstavljale kao žrtve ili su pak lažno svedočile o nepostojećem nasilju.

Razni su motivi za ovakvo ponašanje članova porodice. Najčešće je reč o ličnoj osveti, zatim mogućoj uceni radi ostvarivanja neke materijalne koristi, nezadovoljstva zbog kršenja obećanja člana porodice da će prestati da konzumira alkohol ili drogu, dok je kod supružnika često i preljuba motiv za lažno prijavljivanje ili lažno svedočenje.

Takođe, usled ovakvog ponašanja članova porodice često dolazi i do zloupotrebe dece, a u većim porodičnim zajednicama moguće su zloupotrebe koje čine tazbinski srodnici, kao i pobočni krvni srodnici.

Ovaj vid zloupotrebe zakonskih prava zakonom je sankcionisan kroz dva krivična dela „lažno prijavljivanje” i „davanje lažnog iskaza”.

Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici Prvog osnovnog tužilaštva je za godinu dana primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postupalo po čak 322 prijave za porodično nasilje ili neposrednu opasnost od njega, kao i po više od 600 krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici, a tokom rada susrelo se i sa sumnjama da je reč o zloupotrebi prava.

U tužilaštvu kažu da se po službenoj dužnosti započinje krivično gonjenje osobe ukoliko se tokom izvođenja dokaza u postupku zbog krivičnog dela nasilje u porodici utvrdi da je došlo do lažnog prijavljivanja ili lažnog svedočenja i da je postojala namera osobe koja je prijavila lažno delo ili dala lažni iskaz, kao i da to nije preduzela usled opravdanog straha ili lične percepcije.

Naime, nakon podnošenja krivične prijave za nasilje u porodici, Tim za koordinaciju, koji čine postupajući zamenik javnog tužioca, voditelj slučaja Centra za socijalni rad i nadležni policijski službenik, procenjuje postojanje visine i stepena rizika od nasilja.

Ukoliko Tim utvrdi da u konkretnom slučaju postoji visok stepen rizika, postupajući zamenik javnog tužioca sprovodi dokazne radnje kako bi utvrdio da li su u konkretnom slučaju ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici.

Međutim, ukoliko se u radnjama prijavljene osobe ne stiču svi bitni elementi navedenog krivičnog dela, to ne znači da će odmah postojati krivično delo lažno prijavljivanje ili davanje lažnog iskaza, jer tim u svakom konkretnom slučaju procenjuje subjektivni osećaj žrtve.

To je, kako kažu u tužilaštvu, posebno važno u slučajevima kada se kao posledica krivičnog dela nasilje u porodici javlja ugrožavanje spokojstva ili duševnog stanja člana porodice.

U tužilaštvu napominju da je postojanje krivičnih dela lažno prijavljivanje ili davanje lažnog iskaza u praksi lakše dokazivo kada se radi o fizičkom nasilju.

Na primer, kada osoba tvrdi da ju je povredio prijavljeni na određeni način i u prilog svojih tvrdnji priloži medicinsku dokumentaciju, a u toku dokaznog postupka veštačenjem bude utvrđeno da mehanizam nastanka povreda ne odgovara navodima osobe koja je prijavila nasilje.

Ista situacija je i ukoliko osoba tvrdi da je nad njom izvršeno nasilje u određeno vreme i na određenom mestu, a iz drugih izvedenih dokaza (na primer uvidom u putnu ispravu ili snimak sa sigurnsonih kamera) bude utvrđeno da prijavljeni nije bio prisutan u navedeno vreme na navedenom mestu.

Takođe, ukoliko prilikom samog prijavljivanja krivičnog dela nasilje u porodici dežurni zamenik na osnovu svih raspoloživih dokaza, izjava učesnika događaja i očevidaca, utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o lažnom prijavljivanju, on daje nalog nadležnoj policijskoj stanici da se protiv navodne žrtve podnese krivična prijava za krivično delo lažno prijavljivanje.

U Prvom osnovnom tužilaštvu kažu da otpočinjanje krivičnog gonjenja po službenoj dužnosti zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje ili krivičnog dela davanje lažnog iskaza doprinosi efikasnijem radu Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici, imajući u vidu da se na ovaj način postiže svrha kako specijalne tako i generalne prevencije na učinioce ovih krivičnih dela, i utiče na smanjenje broja lažnih prijava i lažnih iskaza.

Takođe, na ovaj način omogućeno je usmeravanje stručnih kadrova i sredstava na postupanje po krivičnim prijavama kod kojih postoji osnov sumnje da su žrtve porodičnog nasilja, ističu u tužilaštvu. (Tanjug)


Komentari15
53a91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

teška situacija
Jasno je da su žrtve ovih pojava isključivo muškarci. Ali obzirom da zakon u Srbiji a bogami i nacionalni običaji tjs kultura, priznaju samo ženu kao žrtvu, ovo će i dalje ostati nekažnjiva pojava.
Bosko
- Motiv za lazno prijavljivanje nasilja u porodici je skoro iskljucivo imovinski odn. pokusaj da se dodje do tudje nekretnine i ostale imovine na pokvaren nacin. - Jos dok je ovaj zakon bio u najavi, jako mnogo ljudi je na raznim sajtovima ukazivalo na njegove vrlo lose strane - narocito na onu da se "porodicni nasilnik" delozira (izbaci) iz sopstvenog stana ili kuce samo na osnovu necije prijave a bez utvrdjivanja stvarnih cinjenica. - Zakon je ispao naopak i stetan i trebalo bi ga sto pre temeljno promeniti jer bi drzavu moglo skupo da kosta ako vlasnici podnesu tuzbe sudovima EU.
Darbo
Slučaj brata moje žene je veoma interesantan. U drugom braku ima petoro dece, bio je veoma imućan nije završio velike škole ali je imao oko 50 hektara zemlje 100 grla stoke, i da ne nabrajam dalje. Žena ga u svoje vreme ubedi da podignu kredit kod banke kad su kamate bile enormne. Naravno on naivko pristane (žena završila ekonomski fakultet) kako da se usprotivi. Došlo je do toga da je praktično rasprodao sve da bi vraćao kredit (stoku,zemlju,kombajne, traktore,sistem za navodnjavanje) a kredit nije uspeo da vrati. Na kraju žena ga ostavi odvede decu i optuži ga za nasilje u porodici (tukao decu). Inače ona je alkoholičarka ali on to nije želeo da iznosi na sudu. Ona je uz pomoć socijalnih radnika i advokata i svedočenjem dece (najstarije imalo10 godina u vreme razvoda) uspela da ga strpa u zatvor na godinu dana. Da budem jasan nije on tukao svoju decu ništa više nego ja i mnogi drugi. Naravno razvod je usledio kad je ostao skoro bez ičeg. Najstarija ćerka radi kao animir dama a žena i dalje pije.
Александар Поповић
Уместо да наставимо друмом, па и са оправданим променама правца, ми идемо шумом. Шумом, прегустом, сатканом од нео(либералних) прописа којима се друштво успоставља по обрасцима оних који би хтели да командују и држвама и народима. Главно је да се сруше здраве основе традиционалних заједница, проглашавајући их за назадбе. Отуда и Ново робовласништво у коме људи раде за 200-250 евра, људска права постају алфа и омега, породице се разарају... А у томе шићаре они “који умеју”, “просвећујући” нас, а да би зарадили на нашој муци. Тако, због заиста лоших али и фингираних односа у породици, на хиљаде грађана и деце морале су да напусте свој дом, да се фамилије растуре. И то све у име наопако схваћених људских права, потпуно страних нашој средини.
aleksandar drugi
Upravo tako, Aleksandre, ljudska prava bi morala da budu alfa i omega u civilizovanom svetu. Ali, kao sto kazete, ta ista ljudska prava mi naopako shvatamo i ona tako ostaju potpuno strana nasoj stredini.
Preporučujem 3
Zoran Markovic
Jos pre donosenja ovog Zakona znalo se da ce doci do zloupotreba. I nije usvojen nikakav mehanizam da se to spreci. A zasto? Nije pitanje da li dolazi do zloupotreba, to svi znamo. Po jednoj analizi, cak 30 % prijava je izmisljeno, iz osvete, ucene ili koristi. Pitanje je koliko je zena kaznjeno zbog laznog prijavljivanja? NIJEDNA ! A zasto? E to je kljucno pitanje. Sto ne pisete malo o tome?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja