nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:17

Orden Bošnjaku za pomoć u obnovi pravoslavne crkve

Među dobrotvorima Hrama Svete Trojice je i Hamdija Lipovača, nekadašnji premijer Unsko-sanskog kantona i bivši gradonačelnik Bihaća
Autor: Mladen Kremenovićsreda, 12.09.2018. u 22:00
(Фото СПЦ)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pre neki dan osveštani Hram Svete Trojice u Bihaću bio je među prvim bogomoljama koje su na Vidovdan 1941. godine pale po odluci vlasti takozvane Nezavisne države Hrvatske (NDH). Već u prvim mesecima po uspostavljanju NDH i aprilske okupacije BiH do temelja su porušene i druge pravoslavne crkve i hramovi u srpskim selima oko Bihaća, grada u kojem je do poslednjeg rata živelo 12.000 Srba i 6.000 Jugoslovena. Danas u tom gradiću u Federaciji BiH živi tek nekoliko stotina srpskih žitelja.

Zatiranja srpskih svetinja u NDH otpočeta su rušenjem bihaćkog hrama koji je do temelja porušen od strane režima Ante Pavelića, fašističkih snaga koje su na tom podneblju započele i prva masovna i sistematska istrebljenja srpskog naroda. Kada je fašizam poražen, a partizanski pokret izvojevao pobedu i utro put Komunističkoj partiji Jugoslavije za uspostavu vlasti, na mestu porušenog hrama 1959. godine izgrađena je – zgrada bihaćke opštine. Pisalo se da u Bihaću nekoliko decenija nakon 1945. godine nije bilo ni sveštenika. Prvi paroh služio je u prilagođenoj kućici nekog pobožnog bihaćkog Srbina.

Nemalo pre poslednjeg rata, 1987. godine, bihaćka opština dodelila je lokaciju za izgradnju hrama u naselju Jezero, koju su u SPC smatrali neprikladnom. Veruje se da su vlasti računale da će se od gradnje odustati.

Ipak, 1987. krenulo se sa obnovom, koju je rat privremeno zaustavio. Obnova je posle rata nastavljena, a pre neki dan patrijarh Irinej u Bihaću je osveštao obnovljeni hram. Među dobrotvorima našao se i Hamdija Lipovača, nekadašnji premijer Unsko-sanskog kantona i bivši gradonačelnik Bihaća. Njega je na to mesto imenovala Socijaldemokratska partija (SDP) BiH. Kao dugogodišnji prijatelj SPC u Bihaću odlikovan je od strane patrijarha Irineja Ordenom Svetog Save za doprinos izgradnji Hrama Svete Trojice u ovom gradu.

Banjalučki mediji primetili su da se ne dešava tako često da Bošnjak ponese Orden Svetog Save, pa su se obratili Lipovači, koji je rekao da je to „još jedna cigla ugrađena u BiH za bolju budućnost zemlje, ako već prošlost nije bila fina”. Lipovača za „Evroblic” kaže da veruje kako većina Bošnjaka pozdravlja ovo odlikovanje, ali na pitanje novinara da prokomentariše to što je većina komentara ipak negativna, odgovorio je da je „velika većina lažnih profila i nacionalistički obojenih portala, te pokojeg kandidata ’zelene dinastije’ koji svake sedmice idu u Banjaluku i traže usluge”.

Lipovača je čestitku Milorada Dodika razumeo kao pozdravljanje koncepta koji zastupa, te izrazio uverenje kako će predsedniku RS i svim drugim političarima njegov gest biti podstrek u zaštiti drugih naroda. Na konstataciju da se s patrijarhom i Dodikom poljubio tri puta, odgovorio je: „Potičem iz stare begovske muslimanske porodice Pozderaca i Lipovača. Kod nas je adet da se stari ljudi i verski poglavari poljube u ruku. Nikada nisam propustio da poljubim ruku svom reisu. A kada vam neko dođe u kuću, naučen sam da mu treba pružiti sve počasti. Na kraju, jadni smo mi kada vam u 21. veku neko broji koliko ste se puta poljubili”, rekao je Lipovača, požalivši se i na svoj status u SDP-u.

Dan pre osveštanja hrama u Bihaću, u mestu Garavice nadomak tog gradića, u subotu je održan pomen povodom 77 godina od ustaškog zločina nad više od 12.000 uglavnom Srba u Drugom svetskom ratu. Zvaničnici su podsetili da je u tom zločinu, jednom od prvih počinjenih od NDH, ubijeno više ljudi nego što je Bihać tada imao stanovnika. Stradali su i Jevreji, a među ubijenima bio je veliki broj dece. Mediji su izvestili kako je ovo stratište zapostavljeno u godinama posle Drugog svetskog rata jer su činjenice o zločinu i pokolju nad civilima u Bihaću koji je sprovela NDH držane daleko od očiju javnosti bivše Jugoslavije. Nedaleko od Bihaća nalazi se i Sanski most, gde su u avgustu 1941. u mestu Šušnjari ustaše ubile oko 5.500 Srba.


Komentari29
6c157
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

милутин
@Леон Давидович - Цитирам: "измешане народе није нико могао праведно поделити". Праведно ваљда значи како једнима, тако и другима. Општеприхваћени реципроцитет. Како измешаност може бити препрека за "праведну поделу"!? То би пружало и могућност за једнак или сличан однос свих према федерацији. Таква Југославија је чак могла и да траје, макар теоретски.
Леон Давидович
@ Милутин То је утопијско схватање да су границе биле узрок зла које је Србима починила НДХ и њен следбеник Туђман. Узрок зла који је хрватска политика учинила Србима јесте идеологија мржње коју је у 19. веку створио Анте Старчевић и која је потом допуњавата и масовно ширита. Срби су страдали због те расистичке идеологије мржње. Такви односи нису владали кроз целу историју нити је у раније време постојала таква идеологија. Некада су хрватски племићи тражили да се Срби насељавају у хрватске крајеве итд. и постојали су сасвим нормални односи.
Preporučujem 0
Петар,ЗАГРЕБ.
Највеће поштовање за г.Милутина и г.Леона. Неће нам сванути док се не обрачунамо сами у себи са комунистичким наслијеђем. Бити послушник,вјеровати у неприсковеност личности на власти,радити лажне равнотеже,одустајати од својих интереса да се другом свидиш,данас једно сутра друго,неморал,не поштовање закона,сви смо исти па изједначити основну,средњу и високу школу па бравари и опанчари замјенили елиту, одустајати од својих културних и традиционалних вриједности,презирати своје народно биће и стотину других мана........... И осим тога зар они који су закопани испод стадиона,зграда,улица,прекрио их асфалт не заслужују пијатет и спомен. Зар и њих г.Леон,добар у статистици не би требао уписати у највећим дијелом невине жртве комунистичког терора? Зар им тиме не радимо неправду.?
Леон Давидович
Шта је могао урадити тај српски народ у том региону за свој спас? Уништени у Другом светском рату, десетковани од усташких покоља и непријатељских офанзива, преживели су се 1945. могли вратити на своја згаришта или отићи у Војводину где их је уместо згаришта, чекала кућа, алатке и необрађена земља жељна вредних руку. Већина Срба тада није имала кућу већ је морала кренути од згаришта да ствара своју имовину. Држава им је онда наметнула откуп пољопривредних производа имали они њих или не, а онда колективизацију у задругама. Све време тај регион је био економски запостављен и српски крајеви су били најнеразвијенији. Наравно да су Срби све то видели али су били беспомоћни јер обичан човек не може утицати на власт . Но како год да је било тај вредни народ временом је стекао солидну имовину и солине услове за живот. Социјализам су ипак преживели али не и "демократију" то јест издају која се догодила управо ових дана пре 23 године када је тај јуначки и мученички народ заувек уништен
Леон Давидович
Пример број 2 У селу Збориште срез Б. Крупа према сведочанству православног свештеника који је успео избећи у Србију и оставио сведочанство пред Комесеријатом за избеглице у цркви у Зборишту усташе су убиле око хиљаду Срба. То нико није помињао ни у доба Југославије ни данас .
Леон Давидович
Ево зашто су све служиле цркве усташама 1941. Сведочанство Светозара Ћулибрка о цркви у Б. Крупи: "Црква је била пуна. Људи су стајали или сједили на поду. Мало затим дође један усташа и издвоји десет људи, затим их свеза и поново врати. Говорио је да ће у Госпић на рад или у Њемачку, Навече је улетео у цркву један усташа са исуканим бајонетом. Ишао је од човјека до човјека и сваком стављао бајонет под грло, пријетећи псовао. Тако их је припремаи за покољ који је већ био почео те ноћи о Соколском дому. ... Усташе одбројаше 40 људи, потрпаше их у камион и кренуше цестом према Бихаћу. ... Поворка крену даље испод стијена поред Уне. Кундаци по леђима и псовке. Указа се мали мост преко Црног језера.Оно је дубоко и тамно. Стравично пријети, црном дубином. Камион се заустави на неколико метара... И прва десеторица сиђоше из камиона и упутише се преко моста, а на другој страни били су постављени пушкомитраљези. По људима осуше втући митраљески рафали... Рафали - и све је готово." ...
МИОМИР
A tgek kako se malo zna o Crnom jezeru! Tamo je ubijeno 3000 Srba iste 1941. godine. Ako ste bas radoznali i potrudite se, pored samog puta se nalazi simbolican spomenik kao svjedocanstvo o tom zlocinu. Naravno da ne pise da su ustase ubile Srbe vec samo da su na tom mjestu od neprijateljske ruke stradale 3.000 rodoljuba. To je, kao i svuda po hrvatskim i BH stratistima srpski danak posljeratnom bratstvu-jedinstvu.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja