nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Kamate padaju, ali zato rastu cene naknada

Profiti banaka od kredita su u padu, pa traže druge izvore zarade – naplaćuju upit stanja na bankomatima, opomene, promene pina…
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 12.09.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Snižavanje kamata na kredite koje su, za naše prilike, na niskom nivou, ispod deset odsto, ima i svoju drugu stranu. Banke povećavaju cenu drugih svojih usluga, odnosno time pokušavaju da nadomeste pad prihoda koji je posledica pada kamata.

Jedna od najvećih banaka proteklih dana uredno je obavestila klijente da povećava cenu nekih naknada. Cenovnik sa tarifama za platne usluge napisan je malo sitnijim slovima, ali sve je pobrojano. Piše, na primer, da upit stanja na bankomatima banke košta 15 dinara, a na bankomatu druge banke 50 dinara, opomene zavisno od vrste ugovorenog posla sa bankom su 200 ili 300 dinara, promene pina 100 dinara. Takođe, piše i da kome se ne dopadaju cene usluga, ima rok od tri meseca da raskine ugovor.

Finansijski rezultati bankarskog sektora pokazuju da banke iz godine u godinu sve manje zarađuju na kamatama. Godinama to je kod nas bio osnovni izvor prihoda banaka, ali sada iznos naplaćenih kamata pada kako padaju i kamatne stope. Tako su lane banke od kamata zaradile 120,9 milijardi dinara, gotovo tri milijarde dinara manje nego 2016, što je, opet, šest milijardi dinara manje nego u 2015, pokazuju podaci iz godišnjih biltena finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Istovremeno, primetan je rast zarade od provizija. Prošle godine banke su od provizija zaradile 37,59 milijardi dinara, što je čak dve milijarde dinara više nego u 2016. godini.

Na povećanje bankarskih provizija verovatno utiče i to što će uskoro početi primena izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama, koji treba da uvedu red u oblasti bankarskih naknada. Izmene i dopune tog zakona stupile su na snagu 16. juna 2018. i počeće da se primenjuju od 17. marta 2019. godine. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu

da će one doneti brojne novine, prvenstveno u pogledu veće transparentnosti naknada, koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, kao i veće zaštite korisnika platnih usluga. Transparentnost i uporedivost naknada, koje naplaćuju pružaoci platnih usluga, biće veće. Posledično naknade će da pojevtine, očekuju u NBS, s obzirom na to da je u interesu pružalaca platnih usluga da vode cenovnu politiku koja će im omogućiti konkurentnost na tržištu, kako bi privukli nove i zadržali postojeće klijente.

– Građanima se omogućava da bolje razumeju terminologiju banaka, jer će one biti u obavezi da koriste zajedničku terminologiju koju će NBS propisati. Biće utvrđena lista reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom – ista za sve banke, i one će biti dužne da je, s navedenim iznosom naknade za svaku uslugu pojedinačno, dostave korisniku u predugovornoj fazi. Banke će biti dužne i da najmanje jednom godišnje dostave korisniku zbirni izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim računom – kažu u NBS.

Takođe, zakonom je propisano da će NBS najkasnije do 16. decembra doneti propise za sprovođenje tog zakona, a između ostalog i listu reprezentativnih usluga. Na listi će se naći između 10 i 20 platnih usluga, onih koje korisnici platnih usluga najčešće koriste i onih koje ih izlažu najvećem trošku. Klijentima ostaje da se raspitaju koja banka ima bolje uslove i promene banku.

Pružalac platnih usluga će biti dužan i da najmanje jednom godišnje dostavi korisniku izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim platnim računom.

Obaveza informisanja korisnika platnih usluga o iznosu naplaćenih naknada za pružanje platnih usluga utvrđena je još 2014. godine, kada je na predlog NBS usvojen Zakon o platnim uslugama.

Pružalac platnih usluga dužan je da platiocu – klijentu na njegov zahtev, bez naknade, jednom mesečno na papiru dostavlja informacije o pojedinačnim izvršenim platnim transakcijama. Nova zakonska odredba o obaveznom godišnjem izveštavanju samo omogućava korisniku platnih usluga da ima uvid u godišnji zbirni iznos naplaćenih naknada po pojedinačnim uslugama i zbirno za sve usluge. Tako može da stekne sliku o tome koliko novca godišnje zbirno izdvaja za plaćanje pojedinačnih različitih naknada za usluge povezane s platnim računom.


Komentari2
4f163
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmila Mišić
Da su banke pre desetak godina bile manje pohlepne i sporije u prepuštanju dužnika uterivačima dugova, možda bi ljudi bili spremniji da uzimaju kredite. Jedan naš čovek koji živi u Švedskoj je tamo uzeo kredit radi otpočinjanja biznisa. MESEC dana po otvaranju radnje, posetio ga je stručnjak iz banke, pitao kako ide posao ali i predložio mu šta da promeni da bi imao veći promet, dao mu besplatna objašnjenja o nekim administrativnim finesama, čak mu je i sugerisao kakvim posterima da ukrasi radni prostor. Da li je to ijednoj našoj banci palo na pamet? Ne, jedino što umeju to je (kako je opisala devojka po otvaranju tekućeg računa): "Kad je čula da nemam nikakav kredit, užižila je očima na mene ko kobac na pile i počela da mi nudi kredit ili bar kreditnu karticu" . Čovek koji je, srećom, na vreme otplatio kredit u švajcarcima je pričao da ga je bankarska službenica NAGOVARALA da uzme takav kredit a ne dinarski ili u evrima. Banke ubiru plodove svog stila poslovanja.
Joksa
Dirnut vasim tekstom pozivam citaoce da otvorimo neki fond, da priberemo neki dinar, mozda ce pomoc u nekom polovnom stampacu dobro doci, mozda neki polovni racunar, sta god... da pripomognemo ugrozeni bankarski sektor...Ja sam otvoren za sve predloge. Pozdrav svima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja