sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Humanitarni košmar nad Idlibom

Oko 800.000 ljudi iz pobunjeničke enklave u Siriji ne bi imali kuda sem u Tursku, koja je već preopterećena, pa bi bila na iskušenju da otvori granice ka Evropi
Autor: Vladimir Vukasovićčetvrtak, 13.09.2018. u 22:02
Породична вожња у Идлибу (Фото Бета/АП)

Ponavljanje upozorenja da je na pomolu humanitarni košmar privolelo je snage Bašara el Asada i njegovih saveznika na relativno zatišje u bombardovanju koje je priprema za ofanzivu na Idlib, poslednje veliko uporište sirijskih pobunjenika. Ali, nakon sedam i po godina rata, oko pola miliona žrtava i više od 11 miliona ljudi koji su zbog razaranja morali napustiti svoje domove Sirija ostaje pred opasnošću od humanitarne katastrofe kakvu dosad nije videla.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres možda na umu, kako mu to posao i nalaže, ima samo žrtve i izbegle koje bi ta ofanziva stvorila. Za ostale međunarodne aktere ovog rata može se sumnjati da im je glavna katastrofa u tome ko bi konkretno bile te žrtve i gde bi tačno izbeglice krenule.

Od tri miliona ljudi u Idlibu, teško da bi pod paljbom palo više od dosadašnjeg broja žrtava u Siriji, oko čijih se patnji, sem deklarativno, u inostranstvu nisu previše potresli. Ni očekivanih 800.000 izbeglica zbog ofanzive nisu ni približno strašne koliko onih 11 miliona Sirijaca koji su već za sobom ostavili gotovo sve što su posedovali.

Međutim, tih 800.000 ljudi nema kuda sem u Tursku, ako ih ova pusti budući da je već opterećena sa 3,5 miliona izbeglica a ekonomska kriza joj oduzima i novac potreban za sopstvene državljane. Prodor tolikog broja novih izbeglica doveo bi Tursku u iskušenje da otvori svoje zapadne granice, ka Evropi, čiji se politički i društveni sistem još trese od poslednjeg masivnog priliva migranata 2015. godine.

Mrtvi u Idlibu, ne računajući „kolateralnu štetu” među civilima, bili bi pobunjenici, koje je Turska mahom stavila pod svoje okrilje. Gubitak i tih boraca i te teritorije Ankari bi otežao uticaj na sirijske poratne prilike, kao i na kontrolu svoje granice, koju želi da očisti od sirijskih Kurda kako ne bi svojom autonomijom inspirisali sunarodnike u Turskoj.

Nestanak poslednje enklave sirijskih pobunjenika ne bi se dopao ni još ponekim državama u regionu i na Zapadu. Potonji potezi predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, uzevši u obzir njegovu žučnost i naviku da se preigrava, uvaljujući u neprilike i svoju državu i sve koji od njega zavise, tek ne bi nikoga poštedeli glavobolje.

Sve su to razlozi da se strepi mnogo više nego samo zbog stradanja ljudi. Idlib je možda poslednji čvor sirijskog rata, ali su u njega upleteni svi konci ovog sukoba, tako da ga je nemoguće jednostavno raseći a da mnogo toga ne ostane zamršeno.

Zaštita civila, održavanje žarišta pobune, očuvanje teritorijalnih klinova u faktički već podeljenoj Siriji: sve je to na kocki u Idlibu. U toj gužvi, koja je nastala zajedničkom krivicom, sada Asad, Rusija i Iran traže od Turske da razdvoji umerenije militante u Idlibu od onih najekstremnijih kako bi samo njih učinili svojom metom. Ali, to, izgleda, više nije moguće.

Pripreme za ofanzivu još traju, Turska dovlači naoružanje za njoj bliske pobunjenike, čak i Nemačka razmatra mogućnost da se uključi u američko bombardovanje Asadovih snaga ako budu upotrebile hemijsko oružje. Nijedan izlaz iz ove situacije koji bi vodio miru nije otvoren, već se pred njima gomilaju nove nagazne mine.


Komentari11
fe0bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Матић
Велики рат је на помолу и сада је већ сасвим јасно да ће прва искра тог великог пожара бити запаљена у Сирији. Окршај између Русије и Америке у Сирији више се не може избећи, а затим ће се то све прелити у Украјину, а затим и на Европу. Ако Немачка пошаље своје авионе у Сирију Руске армије ће је збрисати, а ако не пошаље биће опет исто, јер руске армије су сада много спремније за "претрчавање преко западне Европе" него што су армије Совјетског Савеза икада биле. Руси руше долар, купују злато, и отворено позивају све земље да одбаце доларско плаћање и доларске резерве. Американци немају друге опције него да крену у рат да би одржали папирнату доларску фикцију. Ако падне долар, одмах пада и фунта, јер је и она имагинарна категорија, па је јасно да и Енглезима одговара рат. Ми Срби немамо злата, а немамо ни долара, а такође ни фунте, па ко год да победи ми смо га награбусили. Ипак, једно се разазнаје: не види се како Русија може бити надвладана.
Бане
Американци, Британија, Француска и Израел сарађују са Ал-Каидом у Сирији истом оном против које су у наводном глобалном рату. То је једино што треба да буде објављивано и то свакодневно.
Mirko Dumanovic
Eklava nije pobunjenicka, enklava je okupirana od strane onih koje podrzava zapad, a to su teroristi. Koriscenjem termina "Pobunjenicka enklava"...kreira se pogresna slika o dogadjanjima u Itlibu…..
vito
Ако САД препоруче терористима да се предају неће бити никакве катастрофе. САД би на тај начин помогле свом савезнику тј ЕУ јер тада избеглице тј мигранти не би дошли у Европу.
Zoran Markovic
Pa nisu SDAD stvarali te dzihadiste da bi im savetoval;i da se sada predaju. Oni treba da se bore protiv svoje brace i komsija do poslednje klapi krvi, ne bi li stvorili haos na Bliskom Istoku i oslabili EU, sto su ciljevi SAD. A to sto ce im se takva politika vratiti, pa koga je vise briga. Vazno je sada pokrasti naftu i u trgovinskom ratu malo cediti EU. A sta ce biti posle? Secate se one stare partizanske pesme: "Amerika i Engleska, bice zemlja dzihadiska..."
Preporučujem 1
dzordz
ne tako davno, pre tri-cetiri godine, isis je ubijao po vise stotina zarobljenika, pa i preko hiljadu, neka na najgrozniji nacin. niko sa zapada nije spominjao humanitarnu katastrofu. cak ni kada su se pojavili snimci dece kako u ime isisa likvidiraju zarobljenike. licemerje? ili ipak najobicnije drzanje strane teroristima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja