četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53
INTERVJU: ŽORIS LAKOST, reditelj

Oduševljeni smo povratkom na Bitef

Ovog puta, u predstavi „Svita br. 3 Evropa”, želeli smo da propitujemo efekte koje određeni govori imaju na nas, a naročito njihove neželjene efekte
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 13.09.2018. u 22:00
Жорис Лакост ( Фото: Marion Bizet)

Predstavom „Svita br. 3 Evropa” francuskog reditelja Žorisa Lakosta sutra od 20 sati i zvanično će biti otvoren 52. Bitef na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Miljenik bitefovske publike Žoris Lakost, koji je već gostovao u Beogradu pre dve godine pomalo neočekivano oborio je s nogu poklonike pozorišne umetnosti. Njegova predstava „Svita br. 2” osvojila je tada specijalnu nagradu žirija, kao i nagradu publike 50. Bitefa.

Ovoga puta predstaviće se sa „Svitom br. 3 Evropa”, koja obuhvata 28 numera, a svaka je posvećena jednoj članici EU, ukazujući na to kako odustajemo od vrednosti EU. Novi projekat Žorisa Lakosta o kojem je govorio u intervjuu za „Politiku” zasniva se na istim umetničkim principima: scensko-muzičkom uprizorenju raznih dokumentarnih audio-materijala, u rasponu od političkih govora do ulične konverzacije. I ovoga puta, u saradnji sa kompozitorom Pjer-Ivom Maseom, Lakost kreira jedinstvenu predstavu muzičkog pozorišta.

Posle velikog uspeha na 50. Bitefu, evo vas ponovo u Beogradu. Šta ste u svom koferu uspomena tada poneli iz Beograda? Sa kakvim očekivanjima dolazite na 52. Bitef?

Pre svega, sećam se zvukova demonstracija na ulici Beograda koje smo mogli čuti pre predstave. Glasovi tog protesta složili su se sa glasovima u predstavi tako skladno, savršeno! Nadam se da ćemo ove godine doživeti isto uzbuđenje sa „Svitom br. 3”! Odlično smo se proveli u Beogradu, publika je odlično primila predstavu, a ujedno smo imali priliku da popričamo (i pijemo !) sa mnogo ljudi kasnije. I dobili smo nagradu prvi put u našoj karijeri! Zato smo oduševljeni što smo se vratili ove godine na Bitef, i to sa novim komadom.

Posle „Svite br. 2”, sada je logično na redu „Svita br. 3”, koja ima i dodatnu odrednicu: Evropa. U čemu je snaga, lepota ove predstave? Po čemu se razlikuje od „Svite br. 2” koju beogradska publika i te kako pamti?

Princip je sličan u smislu da reprodukujemo glasove postojećih snimaka, kao što uvek radimo u produkciji „Enciklopedije izvođenja reči”. Ali oblik i metode su veoma različiti. U „Sviti br. 2” radili smo na dimenziji harmonije, u smislu da su različiti glasovi istovremeno izvedeni kako bi oni mogli da upotpune jedni druge. Bilo je i vokalnih elemenata koje sam naručio od kompozitora Pjer-Iva Masea da prate određene govore.

Za „Svitu br. 3” želeo sam da nastavim po tom istom tragu i radim u većoj meri na pitanju odnosa između govora i muzike. Zato sam predložio Pjer-Ivu Maseu da zajedno potpišemo ovaj novi komad. Za svaki govor on je komponovao pratnju klavira u različitim stilovima: fado, pop, romantični lagani ... U nekim deonicama klavir prati intonacije, ritmove i naglasak govora, u drugima koristi sloj paralelnog diskursa. To je kao govorna opera. Muzika stvara određenu udaljenost koja nam omogućava da čujemo te vrlo obične govore iz nove perspektive.

Kompozicija „Svita br. 3” je jednostavna, stroga i transparentna… Na sceni se nalaze samo koncertni klavir, pijanista i dvoje pevača koji izvode, u osnovi, statični muzički recital sastavljen od 28 numera. Kako ste skupljali materijal za ovu predstavu? O kakvim numerama je reč? Zašto ste se zaustavili na broju 28?

„Svita br. 2” je orkestrirana „govorna umetnost”, reči koje „rade nešto”. Ovog puta želeli smo da propitujemo efekte koje određeni govori imaju na nas, a naročito njihove neželjene efekte. Zato smo odlučili da izaberemo snimke koje je teško slušati. Naravno da je to paradoksalno i donekle mazohističko. Zapravo smo se prisilili da ove reči slušamo stotinu puta. Ali rad sa rečima koje je teško slušati je složeniji i uzbudljiviji od plemenitih reči ili reči sa kojima se identifikujemo. Suočavanje sa materijalom koji nije nimalo privlačan odmah nas je naterao da se povučemo, da uspostavimo određenu distancu. Šta možemo sa rečima koje nismo želeli da čujemo? Koje strategije možemo da koristimo da bismo zadržali svoju distancu? Naša strategija je muzika.

Imamo snimke na svim službenim jezicima EU zato što nam je to ponudilo objektivno ograničenje u pogledu izbora jezika i prisililo nas da idemo i slušamo stvari na estonskom, bugarskom, malteškom, hrvatskom, slovenačkom i mnogim drugim jezicima koje su u našoj neposrednoj geografskoj blizini, ali koje vrlo malo znamo jer nisu bili zastupljeni u kolekciji zvuka „Enciklopedije”. Zato smo sastavili veliku grupu dopisnika na svim službenim jezicima EU i zamolili svakoga od njih da nam pošalju govore koje on ili ona ne bi želeli da čuju.

Svita br. 3” je racionalna i rafinirana dijagnoza skretanja evropskih društava udesno. Kako vidite evropsko društvo danas? Nisam siguran da je „Svita br. 3” baš takva dijagnoza. Nije nam bila namera da bude „portret” današnje Evrope. To je više kao naivno i slepo istraživanje iz naše krajnje uske perspektive, koje se odnosi na to kako ljudi govore i čime smo pogođeni kada slušamo. Naravno, zbog toga što smo izabrali da radimo sa rečima koje bismo više voleli da ne čujemo, neke vrlo problematične političke stavove možete naći u ovom delu. Ali ogromna većina scena i situacija su univerzalne i nisu neposredno političke, već više predstavljaju samo neprijatnu, glupu ili ružnu dreku.

Tragali smo za govorima koji bi, iako idiomatski, mogli da se primene širom Evrope: nasilje od strane policije i antimigrantski ili homofobični govori nažalost se nalaze u prilično sličnim oblicima više ili manje svuda.

Važite za izuzetno uspešnog i angažovanog umetnika. Koliko je teško trajati na tom putu? Kakvi su vaši dalji profesionalni planovi.

Upravo počinjem da radim na „Sviti br. 4”, koja će biti poslednji deo serije „Enciklopedije izvođenja reči”. To će biti veoma radikalan i muzički komad, takođe napravljen u saradnji sa kompozitorom Pjer-Ivom Maseom. Veoma sam uzbuđen zbog ovog novog rada. Svaka nova predstava je donekle nastavak prethodne, a istovremeno i potpuno nova avantura sa novim izazovima, problemima, rešenjima. Nadam se da ćemo imati priliku da i nju pokažemo ovde, na Bitefu!


Komentari0
0bde9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja