ponedeljak, 15.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15
U KULTURNOM DODATKU 15. SEPTEMBRA

Na mene je besna i „leva” i „desna” publika

petak, 14.09.2018. u 14:00
Оливер Фрљић: Серија „Равна Гора“ је романтизовала четнички покрет (Фото Маре Мутић)

INTERVJU

Radim gde god postoji interes za ono što radim. U srpskim repertoarskim pozorištima trenutno nema takvog interesa, kao ni u onim hrvatskim, i to samo još jednom potvrđuje moju tezu o tome koliko su ova dva društva, uprkos  svim razlikama koje nastoje da proizvedu, zapravo slična, kaže reditelj Oliver Frljić

 Predlažem vam da ovaj tekst opremite naslovom „Bujanec u Srbiji!” Svi će ga preneti u Hrvatskoj

Pozorišni reditelj Oliver Frljić jedini je autor koji će ove godine imati dve predstave u glavnom programu 52. Bitefa (od 13. do 22. septembra): „Gorki – Alternativa za Nemačku” u produkciji teatra „Maksim Gorki” iz Berlina koja će biti izvedena u nedelju uveče  na sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta  i „Šest lica traži autora” Satiričkog kazališta „Kerempuh” iz Zagreba na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212 u ponedeljak.

Šta vas je podstaklo da svoju autorsku maštu usmerite na predstave „Gorki - Alternativa za Nemačku” u produkciji teatra „Maksim Gorki” iz Berlina i „Šest lica traži autora” Satiričkog kazališta „Kerempuh” iz Zagreba  sa kojima dolazite na 52. Bitef?

Obe predstave govore o fašizaciji Evrope i normalizaciji jednog tipa diskursa koji je bio nezamisliv još pre pet godina. Stranka AfD (Alternativa za Nemačku) u Nemačkoj svaki dan pomera granice u relativizaciji i negaciji zločina koji su bili konstitutivni deo holokausta. U Hrvatskoj Hasanbegović i kompanija svakodnevno udaraju na ono što je preostalo od antifašističkih vrednosti. Tu je i kulturna industrija koja takođe daje svoj doprinos u normalizaciji ove nenormalnosti. Svi se sećamo serije „Ravna Gora” koja je romantizovala četnički pokret i potpuno zaboravila da govori o činjenici da su pripadnici tog istog pokreta bili domaći izdajnici i saradnici nacističkog okupatora. U Hrvatskoj je Jakov Sedlar napravio film „Jasenovac – istina” koji svakako postavlja nove standarde u negiranju i relativizovanju zločina počinjenih u Jasenovcu. Za to se nije libio ni da krivotvori pojedine dokumente. Nema te laži koja ne bi bila dovoljno dobra u konstituisanju nacionalne istine.

Borka Golubović Trebješanin

AFERE
Prljav novac u svetu umetnosti

Zbog miliona dolara koje su poklonili muzejima, institutima i univerzitetima, Seklerovi su američki Mediči. Po njima su nazvani muzeji. Seklerovi su, međutim, zelene novčanice stekli pretvarajući milione Amerikanaca u zavisnike od narkotika

Kupovao uticaj autoriteta: Artur Sekler Foto Vikimedija/CC BY SA 2

Da li narkokartel Sinaloa ima galeriju u Smitsonijanu, krilo u Metropolitenu i muzej na Harvardu? Jesu li imena Hoakina Gusmana zvanog Čapo i Pabla Eskobara uklesana na Taftsu, Kolumbiji, Kings koledžu, u Gugenhajmu, Tejtu, Luvru?

Reklo bi se da je meksičkom i kolumbijskom narko-bosu to moglo da pođe za rukom samo u magičnom realizmu, ali nemoguće stvari dešavaju se i u stvarnosti, čak i to da su krivci za američku epidemiju zavisnosti najveći darodavci u kulturi.

Prema zvaničnim podacima koje je objavio Si-En-En, 72.000 Amerikanaca je 2017. izgubilo život usled predoziranja od narkotika. To je kao da se Americi na svake dve nedelje dogodio po jedan 11. septembar. Predviđa se da će droga 2019. postati veći uzročnik smrti i od šećerne bolesti (79.000). Shvativši da narkotici svake godine odnesu više američkih života nego vijetnamski i irački rat zajedno, vašingtonske vlasti su proglasile epidemiju.

Dugogodišnji „prvoosumnjičeni, meksički narko-bos Hoakin Gusman Čapo, vođa ozloglašenog Sinaloa, uhapšen je, isporučen SAD pre dve godine i čeka suđenje u američkom zatvoru. Sada je američki neprijatelj broj jedan Nemesio Osegera Servantes zvani Menčo, lider meksičkog kartela Halisko. Stejt department je za informaciju o njemu ponudio pet miliona dolara. To su očigledni proizvođači zavisnosti u Americi. Upoznajmo i porodicu Sekler.

Jelena Stevanović

FILM
Suptilne žaoke Aleksandra Pejna

U najnovijem filmu Aleksandra Pejna „Smanjivanje“ iz 2017. godine, koga beogradska publika ponovo ima prilike da vidi večeras na 4. Festivalu nezavisnog američkog filma, jedan od glavnih provajdera uživanja i promotor dolče vita filozofije nije niko drugi do Srbin (sa laganim italo-prizvukom) Dušan

Plakat za film „Smanjivanje”

Filmski poeta melanholične autoironije (ne, nije Vudi Alen, njegova je autoironija bliža neurotičnom spektru) ne bez razloga paše srpskom gledaocu, čiji su genetika, habitus, mikro i makroekonomsko okruženje daleko od prosečnog Amerikanca. Ključ prepoznavanja je, čini se, u tom balkanskom, grčkom bekgraundu Aleksandra Pejna (izvorno Papadopulosa). Iako su prva dva „ženska“ Pejnova ostvarenja iz devedesetih bila prilično zapažena („Građanka“ i „Izbori“), pravi kult oko Pejnovog opusa u nas otvara se početkom dvehiljaditih dramom „Sve o Šmitu“ i nedugo zatim „Stranputicama“. Pejnovo stvaralaštvo sa ukusom nezavisnog filma sve je samo ne niskobudžetno – iako tematski i stilski deluju kao kultna čeda Miramaks produkcije (raspričane dijaloške sekvence, obični likovi u neobičnim situacijama, male priče obremenjene temama rastanaka, usamljenosti i smrti, kao i vizuelni gotovo kamerni minimalizam) reč je o i te kako velikim studijskim projektima iza kojih stoje Foks srčlajt, Nju lajn sinema, Paramaunt, kao i A lista holivudskih glumaca. Ono što je u njemu nezavisno jeste Pejnova autorska pozicija (kao scenariste i kao reditelja) odgovornog za poslednji montažni rez.

Vesna Perić

PISMO IZ ČIKAGA
Na čudesnom tlu

Konferencija Međunarodnog udruženja Lorens Darel održaće se 2020. u Beogradu. Čuveni pisac  je radio kao ataše za štampu u britanskoj ambasadi u Beogradu početkom pedesetih godina. Taj boravak  je  opisao u romanu Beli orlovi iznad Srbije

Lorens Darel (Foto Vikimedija/CC BY-SA 3.0)

Čikago, 4. jul 2018, prijem i koktel kod Grejs Ostin, članice borda i predsednice organizacionog komiteta ovogodišnje konferencije Na Čudesnom Tlu HH  koja će se održati u sledeća tri dana. Njen stan je  na 35. spratu ekskluzivne zgrade, na delu Mičigenske avenije, poznatijem kao veličanstvena milja, gde se nižu jedna iza druge najpoznatije robne kuće „Mejsis“, „Blumingdejls“, „Nordstrom“, „Saks“...  Veče je, radnje se ranije zatvaraju jer danas je veliki američki praznik koji se praznuje na porodičnim piknicima širom Amerike, a završava obaveznim vatrometom.

Vrata mi otvara naša domaćica, razdragana što ima priliku da nas ugosti. Stižem poslednja i pomalo zbunjeno stojim na ulazu. Ali nežan zagrljaj i dobrodošlica domaćice, kao i čaša belog vina, ostavljaju po strani moje strahove i stvaraju trenutni osećaj pripadnosti ovom klubu obožavalaca našeg Lerija.

Neda Vidaković

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari4
29b21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Dve rečenice: romantizovanje Ravne gore i o Jasenovcu, od kojih je prva sporna jer ne odgovara istini, nižu se jedna za drugom, kao maliciozna asocijacija na istu stvar. Prosto je neverovatno da Oliver ono, što pripada proučavanju istorije sa koje je skinuta Brozova magla, postavlja na prostor samo svoje istine koja je u suštini komunistička propaganda. Postoje stotine knjiga koje su otkrile istorijske činjenice tokom Drugog svetskog rata a i posle. Još ako se doda ona ushićenost Medenice postamentima Marksa i Engelsa i Broza, ovaj Bitef liči na neki politički skup skojevskih ideologa, pre nego na estetsku kategoriju i uživanje u umetnosti. Politički skup istomišljenika koji se pretvorio u nekakav novi svet Krcuna i Josipa za koje znamo kako su se na jednom ostrvu obračunavali sa neistomišljenicima. Otuda vam sva ona priča o logorima, jačanju desnice u Evropi, strahu od fašizacije društva pada u vodu kad vi slavite i glorifikujete simbole jedinog logora i mučilišta nakon II s.r.
natalija
fašizam=komunizam dva pola istog orvelovskog našina organizacije države. Ili tukle se jetrve (fašisti i komunisti) preko svekrve (građansko društvo).
mile pile
Oliver, jedan od retko hrabrih ljudi sa ovog prostora, no niko ne pobedi one koji su razvalili sfrj da bi mogli uzeti sve sebi! opljačkati sve što se može nudeći narodu žvake u obliku pravoslavlja i ćirilice kod nas, a kod drugih slično, dajući čuvarima NN zadatke uz lepu nadoknadu! kada ste čuli nekada nacistu da je protiv gazda koji urnišu radnike-srbski narod?
Levičari misle da imaju tapiju na istinu
Umesto što se čude usponu "fašista" u EVropi neka pogleda šta su od Evrope napravili "antifašisti", levičari, globalisti. To nije Evropa od pre pet godina. Sukladno s tim se i Evropljani ponašaju. Ne žele da žive u ovakvim državama i okreću se onima koji nude alternativu - život kakvim su živeli decenijama, koji poznaju i vole, a koji nestaje pred njihovim očima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /
Kulturni dodatak
Kulturni dodatak
Kulturni dodatak

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja