četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Muralu u Rajićevoj vraćena nekadašnja lepota

Delo koje su 1984. godine uradili studenti predvođeni profesorom Čedomirom Vasićem sada je osveženo. – Novu generaciju akademaca koja obnavlja sliku na zidu ovaj put predvodi profesorka Vesna Knežević koja je i sama učestvovala u prvobitnom oslikavanju
Autor: Ana Vukovićpetak, 14.09.2018. u 14:27
(Фото Н. Неговановић)

Sa blokom u ruci, podignute glave i zagledan u slapove boja koji se slivaju prema njemu, već 34 godine student Fakulteta likovnih umetnosti stoji na zidu zgrade u Rajićevoj ulici 19. Ostario jeste, ali još nije odmakao dalje od FLU-a, gde je, kao prvi gradski mural, nastao daleke 1984. godine.

Delo koje već decenijama predstavlja simbol kraja Knez Mihailove ulice uradili su studenti predvođeni profesorom Čedomirom Vasićem, a po skici Perice Donkova. Zub vremena ga je oštetio, ali mu se stari sjaj vraća. Nova generacija akademaca, ovaj put predvođena profesorkom Vesnom Knežević, obnavlja mural koji će sutra biti otvoren u okviru rođendanske proslove tržnog centra „Rajićeva”.

Sa olovkama u ruci, studenti su juče vredno na papiru predstavljali „zamke” sa kojima su se susretali vraćajući staru lepotu večitom mladiću. Zid je bio napukao, boje su bile izbledele i oljuštene, ali mural je sada, posle mnogo rada i truda, isti kao nekada. Vrednoj ekipi pomogle su fotografije iz osamdesetih godina, ali i sećanja stručnog konsultanta Vasića.

– Bila je to ozbiljna akcija jer je prvi put u centru Beograda na jednoj fasadi urađena zidna slika koja ima umetničku vrednost. Izabrana je skica Perice Donkova koja predstavlja mladog čoveka sa blokom u ruci, po čemu se vidi da je on student Fakulteta likovnih umetnosti. Na njega se slivaju boje, a taj prikaz predstavlja ono što akademce čeka tokom obrazovanja – objašnjava Vesna Knežević koja je, sa Darijom Kačić, Igorom Stepančićem i Mirkom Ognjanovićem, po čijem liku je urađena skica, bila deo grupe studenata Čedomira Vasića, uposlene na oslikavanju murala.

Sada su, kao deo njene ekipe, angažovane nove mlade nade – Teodora Nikolić, Dijana Simić, Jovan Turčinović, Antanasije Punoševac, Zvezdana Mutapović i Stela Mileusnić. Radove na skeli u toku obnove vodio je profesor Radomir Knežević, koji je sa Vesnom učestvovao i na prvoj obnovi murala pre petnaestak godina.

– Reakcije građana tada su bile pozitivne. Beograd je uvek težio da se približi metropolama, dok su naši ljudi bili otvoreni, znatiželjni i voleli su da budu deo sveta. Ovaj mural pokrenuo je razmišljanje da u gradovima, na fasadama koje nemaju arhitektonsko rešenje značajno za očuvanje, postoji mogućnost za stvaranje zidnih slika koje menjaju vizuru grada – objašnjava Vesna Knežević, dok Radomir dodaje da je to bila reakcija studenata Likovne akademije na prostore grada i njihova želja da ožive praznine, ispune gradske džepove i umetničku energiju izraze van ateljea.

Sama ideja o oslikavanju murala kao vrsti umetničke intervencije u gradu pokrenuta je 1983. godine, kada je Skupštini grada ponuđeno 50 zidova sa gotovim rešenjima. Mural na zgradi tadašnje banke u Rajićevoj prihvaćen je prvi, priseća se profesor Vasić i dodaje da je istovremeno, 1984. godine, nastao i mural koji je Francuski kulturni centar radio na zgradi bioskopa  „20. oktobar”.

– Bili su to počeci novog muralskog pokreta što se tada nazivalo „popravka grada”. Stvarane su nove dimenzije doživljaja prolaznika, doživljaja koji je sadržajniji od gledanja u prazne i gole zidove – objašnjava Vasić, dodajući da se, što se tiče individualne umetnosti oslikavanja murala, već ranije aktivirao Lazar Vujaklija koji je 1970. uradio mural u tadašnjem Bulevaru revolucije, a 1979. na Zapadnoj kapiji Beograda.

Za građane je pojava ovakvog rada u centru grada bila neobična, ali je, pošto je delo nastalo u okviru jugoslovenskih omladinskih susreta, ipak imalo dobar prijem, iako je bilo i ljudi koji nisu bili zadovoljni takvim načinom iskazivanja kreativnosti.

– Na početku se nije znalo kako će se sve razvijati, postojala je opasnost da se izvitoperi u šaranje grada. Kasnije se ispostavilo drugačije. Murali su ubrzo dobili smisao kao nešto što služi pozitivnoj svrsi, odnosno kao umetničko delo. Jer, kad radite mural, vi poklanjate nešto mestu i dajete mu dušu. Taj prostor prestaje da bude bezličan – zaključuje Vasić.


Komentari4
58186
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladan
Zasto je izbrisan logo Jugobanke koja je i finansirala ovaj mural i na cijoj se bivsoj zgradi i nalazio ...
Vidoje Markovic
To bi znacilo da postujemo svoju proslost. Ali, svi znamo da to nije tako te da se zivi u trnutku. Na nesrecu po nas, zivimo u ovom trenutku, danas.
Preporučujem 3
ja mislio
da je na slici balasevic...
Ana
Bravo! Da mural osvežen, još dugo traje i ulepšava grad.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja