nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 15.09.2018. u 10:32

Ruski patrijarh prestaće da se moli za Vaseljenskog patrijarha

Kremlj se neće mešati u spor o priznavanju ukrajinske crkve
Патријарх Кирил са члановима Синода РПЦ (Фото Бета/АП)

MOSKVA – Kremlj je saopštio da se neće mešati u spor Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije oko najavljenog priznavanja autokefalnosti ukrajinske crkve, preneo je Bi-Bi-Si.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je razlaz ipak nazvao uzbunjujućim.

„Naravno da je za Moskvu i ceo pravoslavni svet najbolji scenario očuvanje jedinstva pravoslavnog sveta”, rekao je Peskov.

Rusija smatra Kijev kolevkom Ruske pravoslavne crkve.

Ruska pravoslavna crkva (RPC) obustavila je učešće u strukturama kojima predsedava Vaseljenska patrijaršija, a biće obustavljeno i zajedničko bogosluženje s carigradskim arhijerejima, saopštio je u petak Sinod RPC.

Patrijarh RPC-a Kiril prekinuće da se moli za vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, ali euharističko opštenje dveju crkava neće biti prekinuto, dodato je u saopštenju koje je preneo Sputnjik.

„Euharističko opštenje crkava se ne prekida. Ta odluka zasad ne lišava mogućnosti sveštenike Carigradske patrijaršije i RPC da obavljaju zajednička bogosluženja”, rekao je Kirilov portparol Aleksandar Volkov.

Volkov je rekao da će Kiril prestati da izgovara Vartolomejevo ime tokom liturgije, odnosno da će prestati da se moli za njega na glavnom crkvenom bogosluženju.

Vaseljenska patrijaršija saopštila je prošlog petka da je „u okviru priprema za davanje autokefalnosti pravoslavnoj crkvi u Ukrajini” imenovala svoje izaslanike u Kijevu.

Tu odluku oštro je osudila Moskovska patrijaršija, nazvavši je napadom na kanonsku teritoriju druge pomesne crkve. (Beta)

Komеntari24
83463
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

AH
BOG VAM SE SMIJE___I ozivljuje andjele koji su pomrli od smjeha.
Бане
Васељенски патријарх јако добар друг са Џон Бајденом. Шта рећи више. Ово нема никакве везе са црквом и вером. Ово је још један неоружани облик агресије на Русију.
stipe
svaka religiozna institucija brani svoje povlastice svim sredstvima, dopustenim i nedopustenim.
Luka
Ko u ovome ne vidi traženu ( a oni koje je traže ) i pronađenu dodatnu "duhovnu snagu" koja po nekima nedostaje većim delom demotivisanoj (u pozitivnom smislu te reči osim deklarisanih i dokazanih paravojnijih ili vojnih ekstremista )u vojsci Ukrajine da krene u završni obračun sa svojim rusko- -govorećim , pisućim i mislećim stanovništvom te zemlje u pobunjenom Donbasu a možda i i van njega - taj ne vidi pa verovatno i ne razume "tehniku " primenjenu u ratovima na tlu SFRJ. Ako se ovo dogodi -svako će ginuti za "svoju veru " - i svoju državu. Problem je međutim u tome što svi znaju kako ratovi počinju a malo ko zna kako se završavaju -jer ih u protivnom mnogi ne bi -ni počinjali . Dušom vojnika vladaju ideje ( patriotizam ,ljubav , ideologija ,a u današnje vreme ili možda i oduvek i vera ) ili uz sve navedeno i novac .To su "pogonska goriva "možda nadolazećeg.
Петар,ЗАГРЕБ.
За г.Радаковићу. Како не.Па Украјинци имају Православну цркву Кијевског патријархата из16в. и Аутокефалну Украјинску православну цркву основану 1922г. Обје су канонски признате. И сад се појављује трећа УПЦ основана 1992г,која отима цркве и имовину овим другима . Ове прве двије имају више пастве од новоосноване. Уз то десетак милиона пастве има Руска ПЦ Московског патријархата. Уз то има до пет милиона унијата источног обреда. Уз то у Закарпатју ,дио Чехословачке између два рата води се борба код Русина између присталица православних који нагињу Москви и унијата.Иначе питање је да ли су Русини исто што и Украјинци,а и сами Украјинци имају различит осјећај украјинства. То није формирана нација. Успут између два свјетска рата од Ужророда до Прешева била је епархија СПЦ,која је 45г.по диктату предата Московској патријаршији и новооснованој Чехословачкој православној цркви Па сад ,дувај,распламсај ватру,изазови вијерски рат умјесто да се ситуација смирује. У том смислу је поступак фанароитског патријарха са неколико стотина пастве врло опасан.
Osceola
ispravke - 1. od Užgoroda do Prešova, sedišta Pravoslavne crkve u češkim zemljama i Slovačkoj (još jedan od mnogih normalnih primera da nastajanje države ne znači i nastajanje novih crkvi). Spomenuta autokefalna Pravoslavna Crkva ima sedište u zavisnosti ko je izabrana glava crkve - kad je arhiepiskop praški onda je u Pragu, a kad je u prešovski onda u Prešovu. 2. u vreme postojanja Austrougarske svi pravoslavni su bili pastva Karlovačke mitropolije, pa i pravoslavni Rusini, Slovaci i Česi. Po raspadu monarhije svi pravoslavni u Čehoslovačkoj (kojoj je tada pripadalo i Zakarpatije) su ostali pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, sve do likvidacije vladike Gorazda i cele pravoslavne crkve 1942., posle eliminacije zločinca Hajdriha. Posle 2. svetskog rata Staljin je oteo od Čehoslovačke Zakarpatije -Podkarpatsku Rus, a na taj način i eparhije, danas Mukačevsku i Hustsku. 3. Rusini u Podkarpatskoj Rusi sigurno nisu Ukrajinci, ni u Slovačkoj ni u Ukrajini, ni u Srbiji, ni u Kanadi...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja