petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 15.09.2018. u 22:00 Katarina Đorđević

Kako su profesori medicine „sabotirali” Mošu Pijade

Među brucošima koji su Medicinski fakultet upisali akademske 1953/54. godine bio je i dr Milomir Stanković, lekar koji je vodio računa o Titovom zdravlju u poslednjim godinama njegovog života
Слева надесно др Душан Парпура, др Миломир Станковић, др Богољуб Стефановић (Фото К. Ђорђевић)

Kada je Moša Pijade 1953. godine održao svoj revolucionarni govor, u kome je predložio da svi mladi u Jugoslaviji treba da upišu fakultete koje žele, a da selekciju treba vršiti na ispitima, Medicinski fakultet u Beogradu upisalo je više od 1.300 brucoša. Tada je jedan profesor, poznat po svojoj strogoći, obećao da će medicinu osloboditi „najezde varvara”. Rečeno – učinjeno. Svega dvadeset studenata iz te generacije uspelo je da završi medicinu u roku, a Hipokratovu zakletvu polagalo je samo 535 studenata. Niko od akademaca nije imao prosek deset.

Da su profesori imali dobre procene ko treba da nosi beli mantil govori i podatak da je jedna studentkinja iz ove generacije postala član SANU, trinaestoro njih završilo je u Akademiji medicinskih nauka, jedan je postao član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, njih 32 su profesori univerziteta, a jedan je postao general.

Ovo je samo jedna od anegdota koje je neuropsihijatar dr Jovan Bukelić, dugogodišnji direktor Instituta za mentalno zdravlje i osnivač Centra za lečenje bolesti zavisnosti, podelio sa svojim kolegama koji su upisali medicinu akademske 1953/54. godine.

Dr Bukelić je već godinama jedan od organizatora „brucoških večeri” i ne krije zadovoljstvo što je i ove godine više od 30 živahnih „apsolvenata univerziteta trećeg doba” uspelo da se sretne i provede divno veče u jednom beogradskom klubu.

Iako se članovi ove generacije redovno viđaju, prisustvo dr Milomira Stankovića uvek izazove veliko interesovanje kolega. Ne bez razloga, jer je ovaj lekar i pukovnik VMA u penziji bio Titov lekar, koji je vodio računa o njegovom zdravlju u poslednjim godinama života.

– Tita sam prvi put video na Brionima. Bio je divan, sunčan maj i prvo što me je maršal pitao bilo je: „Doktore, smem li da plivam vani?” Kada sam mu odgovorio potvrdno, imao sam doživljaj da je sunce obasjalo njegovo lice. Da bih bio siguran, ja sam plivao s maršalom. Moj zadatak bio je da pratim njegov puls i proveravam da li noću diše, jer su se pojavili ozbiljni problemi s disanjem tokom sna – priča dr Stanković.

Priseća se momenta kada je prilikom jedne fizikalne terapije primetio da Titovo levo stopalo ne izgleda dobro – bilo je veoma bledo i imalo neobičnu modricu. Opipao je puls, ali nije ga bilo. Kada je maršalu rekao da ima čudnu promenu koja mora brzo da se pregleda, Tito je odgovorio: „Ma, pustite sada moje stopalo. Nova godina je, nemam vremena za konzilijume.” Nažalost, u pitanju je bila okluzivna angiopatija, što je značilo da je zapušen krvni sud koji hrani nogu. Kada je to saopštio Titu, on je nehajno odgovorio: „Proći će to.” Međutim, nije prošlo, a maršala je na onaj svet odnela jedna sklerotična pločica u butnoj arteriji. Stanje mu se pogoršavalo, a sredinom februara 1980. godine on više nije bio u stanju da govori i do kraja života bio je u veštačkoj komi. Ravna linija pojavila se 4. maja u 15 časova i pet minuta.

Na pitanje kakav je bio Titov odnos s Jovankom, dr Stanković kaže:

– Kada sam ja došao, njih dvoje su bili hronično posvađani. Ona je ostala u njihovoj spavaćoj sobi u vili u Užičkoj 15, a on se preselio u malu sobu pored kupatila na spratu. Međutim, razdvojenost ih nije sprečavala da se svađaju do duboko u noć. Maršal se posle preselio u „Cvećaru”, u kojoj je danju radio, a noću spavao. Nakon te selidbe Jovanku nije ni viđao, ali je njena slika s Briona sve vreme stajala na njegovom radnom stolu. U toj prostoriji na kraju je i sahranjen – kaže Titov lekar.

Malo je nedostajalo da dr Lucija Rajner, pulmolog i kardiolog, ne bude prva žena koja je diplomirala u toj generaciji. Ona se priseća da je tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja bila „klikeraš” i mislila je da će isto tako proći i na fakultetu. Fiziku i biologiju položila je bez problema, a onda je stigla na red organska hemija. Lucija nije mogla da veruje kada joj je profesor rekao: „Koleginice, pali ste.” Došla je kući u suzama i demonstrativno saopštila da odustaje od medicine. Tada joj je majka rekla: „Možeš od odustaneš od medicine, ali prvo moraš da naučiš hemiju.” Glas razuma presudio je da Lucija bude jedna od najboljih studenata ove generacije.

Glavni organizator okupljanja lekara ove generacije iz dijaspore, dr Cvetko Jovanović, ceo radni vek proveo je kao hirurg u Nemačkoj. Počeo je kao volonter u državnoj klinici u Frankfurtu, a završio kao vlasnik privatne klinike u ovom gradu. Zbog izuzetnih zasluga dobio je nemačko državljanstvo i lekarsku diplomu. A u Nemačku je otišao slučajno – razboleo se kada je bio na specijalizaciji u čačanskoj bolnici i direktor te bolnice poslao ga je na pregled  kod svog kolege u Beograd, čuvenog doktora Miroslava Zotovića. U koverti koju je nosio mladi lekar bila su dva pitanja. Jedno je glasilo – da li je sposoban za rad, a drugo da li je sposoban za hirurga. Dr Zotović je odgovorio – za rad privremeno nesposoban, a za hirurga trajno. Dr Cvetko Jovanović otišao je u zasluženu penziju kao jedan od najcenjenijih i najboljih hirurga u Nemačkoj.

Komentari26
89e85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Građanin Kejn
Francuska ima. Akademiju za francuski jezik i ona ima 40 članova, a članstvo je doživotno i član se postaje samo ako neko umre..
Саша Микић
Јадни ли су Французи. Они имају једну Академију наука са 40 чланова и да би неко постао академик мора да се упразни место да би га примили у Академију. Код нас имамо Академија колико ти срце жели и још више академика. Можемо чак и да их извозимо. Важно је само звати се академик без обзира на друштво у ком си и без обзира да ли си републиканац или ројалиста.
Stevanović
“......“......Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo bezkućnika, da ovi bezkućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom. Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti bezkućnike, proletere. Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira.”- Moša Pijade, AVNOJ- Bihać, krajem 1942. godine.
Растко Дијаспорац
@Стевановић, Веома је корисно што сте ово објавили. Ко год ово прочита добиће одгонетку на више питања, од којих истичем два : 1. Ко су уствари били комунисти, и, 2. Зашто су српски привредници и српска привреда били уништавани. Дакле, није никакво чудо што смо доведени у ово стање у којем се сада налазимо. Уништавани смо, потајно, изнутра, систематски - цео један век. А онда су дошли НАТО-овци и докрајчили. Е сад’, ако се пробудимо... па полако, полако... Осим тога, желим да истакнем, што се из чланка види, да је било веома штетно што су нас родитељи учили да је учитељ други родитељ. Неки то јесу, али то су врло ретки изузеци.
Dragan Pik-lon
Svaka cast Mosi Pijadu,on se jedini od komunistickih hipokrita borio i za srpske interese.Kad je Tito zajedno sa srpskim ulizicama pravio autonomne pokrajine u Srbiji,jedino je Mosa trazio isto i za Srbe u Hrvatskoj.Preglasali su ga i ucutkali srpski kadrovi(ulizice i mazohisti).Pre nego sto senlucimo po tasturi dobro je da znamo ovaj podatak!!!
Dusko Kljajic
On je glasao protiv jer je unspred znao da ce biti preglasan.
miomir
Odgovara vam današnja poplava broja med.fakulteta, sistem prijema ,način u finansiranju studenata kavalitet obrazovanja, stanje med. ustanova i dr. te postojeći stadijum kap. sistema?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja