nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Oksford 1918. kao utočište bogoslovima izbeglicama iz Srbije

Profesori i studenti, među kojima je bio i Justin Popović, i 50 bogoslovaca iz Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, iz tokom Prvog svetskog rata okupirane zemlje našlo je pribežište na koledžima Anglikanske crkve u Kadesdonu, Dorčesteru i Oksfordu
Autor: Jelena Čalijasubota, 15.09.2018. u 21:51
Пра­во­слав­ни ве­ли­ко­до­стој­ни­ци, све­ште­ни­ци и про­фе­со­ри с те­о­ло­зи­ма и ве­ли­ко­до­стој­ни­ци­ма из Цр­кве Ен­гле­ске 2018. (Фото Со­фи Фа­рант)
Бо­го­сло­ви СПЦ и њи­хо­ви про­фе­со­ри с ан­гли­кан­ским до­ма­ћи­ни­ма 1918. (Фото Џејмс Со­ам Ју­ни­ор)

U pozadini se vide prozori izgrađeni u neogotskom stilu, a ispred njih u četiri reda poređani srpski bogoslovi u odelima s kravatama i leptir-mašnama, njihovi profesori, pravoslavni sveštenici i njihovi domaćini: anglikanski teolozi i profesori. Godina je 1918, a na fotografiji su pravoslavni bogoslovi koji su upravo položili maturski ispit, što je ovekovečeno snimkom ispred Kadesdonskog teološkog koledža kod Oksforda, gde su izbegli tokom Prvog svetskog rata.

Sto godina kasnije, na istom mestu, ponovo su se okupili i ovekovečili to snimkom, ovog puta u boji, pravoslavni i anglikanski teolozi, profesori, učesnici međunarodne konferencije „Teolozi izbeglice u Oksfordu”, održane početkom septembra u Pjusi teološkom domu u Oksfordu. Ispred koledža u Kadesdonu okupila ih je upravo uspomena na te davne ljude s crno-bele fotografije: profesore i bogoslove Srpske pravoslavne crkve i Crkve Engleske koje je spojio Prvi svetski rat.

Konferencija je održana s blagoslovom patrijarha srpskog Irineja i arhiepiskopa kenterberijskog Justina Velbija. Zajednički su je organizovali Teološki fakultet u Oksfordu i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, odnosno organizacioni odbor na čelu s profesorom Markom Čapmanom i profesorom Bogdanom Lubardićem, koji je ujedno inicijator tog događaja. Na njoj se govorilo o događajima i naučnim saznanjima vezanim za 1916. i 1917. godinu kada je u izbeglištvo zajedno sa svojim profesorima došlo pet studenata i 50 bogoslovaca iz Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, na koledže Anglikanske crkve u Kadesdonu, Dorčesteru i Oksfordu.

Mnoga značajna imena Srpske pravoslavne crkve vezana su za ovaj „engleski period”. Na prvom mestu dvojice današnjih svetitelja, Nikolaja Velimirovića, koji je pripremio teren i dočekao bogoslove u Engleskoj, i Justina Popovića, koji je bio među petoricom studenata i koji je iz Rusije krajem 1916. došao u Ujedinjeno Kraljevstvo. U toj petorci bio je i potonji episkop dalmatinski Irinej (Đorđević).

Kako se živelo i učilo na koledžima u Kadesdonu, Dorčesteru i Oksfordu, prisne veze SPC i Anglikanske crkve, stavovi Nikolaja Velimirovića prema ratu, odnos Justina Popovića i anglikanskih teologa.... bile su samo neke od tema konferencije održane u Oksfordu. Crkva Engleske i Srpska pravoslavna crkva potvrdile su da ne zaboravljaju svoje prethodnike, niti jedna drugu, da su spremne i dalje da neguju odnos uzajamnosti i uzvratnosti u veri, kaže u razgovoru za „Politiku” profesor Bogdan Lubardić.

– Uspeh rada konferencije ogleda se ne samo u nizu naučnih otkrića, koja su prvi put prezentovana, već u otvaranju vrata za nastavak bilateralne saradnje između dva univerziteta u budućnosti – ističe profesor Lubardić.

Srpski studenti bogoslovi bili su smešteni u domu koledža Sejnt Stivens u centru Oksforda i bili su na posebnim diplomskim studijama. Njima se 1917. godine pridružila grupa od 50 učenika Bogoslovije Svetog Save. Oni su nastavili školovanje po programu Bogoslovije pod posrednim nadzorom rektora bogoslovije Dobrosava Kovačevića i neposrednim nadzorom glavnog inspektora Ministarstva prosvete za đake u Engleskoj dr Tihomira Đorđevića.

Među nastavnicima su bili Nikolaj Velimirović, tada jeromonah, dvojica potonjih episkopa, Josif Cvijović i Damaskin Gradinački, jerođakon Demosten Ilić i jereji Milan Milutinović i Vojislav Janić, kasnije ministar vera u Kraljevini SHS. Bogoslovi i njihovi nastavnici u Englesku su došli zahvaljujući pomoći i podršci tadašnjeg kenterberijskog arhiepiskopa Randala T. Dejvidsona, koji je bio i predsednik Potpornog fonda za učenike SPC. Za srpske bogoslove i njihove profesore, koji su u Kadesdon stigli odeveni „u stara ruha, iskidane uniforme, čak jagnjeće kože (uključujući njihove sveštenike i nastavnike)”, zainteresovao se i episkop oksfordski Čarls Gor, koji ih je redovno posećivao i obilazio. Iscrpljeni i iznureni, međutim, neki od srpskih bogoslova nikada se nisu vratili kući.

– Ne znamo tačan broj ni imena preminulih. Znamo da se više njih upokojilo u vreme boravka u Oksfordu, najverovatnije od posledica ratnih iscrpljivanja i bolesti. Zahvaljujući dugotrajnom istraživanju, imao sam čast da otkrijem ime jednog od njih: Dušan Trifunović (1894–1921), kao i mesto gde počiva. Naša sinodsko-fakultetska delegacija je posetila to neobeleženo mesto: parohijsko groblje Crkve Svih svetih u Kadesdonu – kaže profesor Lubardić.

Polaganje mature srpskih bogoslova organizovano je u jesen i zimu 1918, što je zvanični fotograf Univerziteta u Oksfordu i zabeležio. Trinaest bogoslova nastavilo je studije u Oksfordu, ali većina njih, po završetku Prvog svetskog rata, vratila se u Srbiju.

– Grupa teologa koji su bili na diplomskim studijama u Oksfordu po povratku u Srbiju u Sremskim Karlovcima osnivaju uticajan časopis „Hrišćanski život”, u kome su redovno objavljivani afirmativni izveštaji i vesti iz života Crkve Engleske. Jedan iz te grupe, episkop dalmatinski Irinej, vratiće se u Englesku 1949. i predavaće u Kembridžu. Nikolaj Velimirović je u Engleskoj boravio dva puta i doživotno će negovati srdačne odnose s Anglikanskom crkvom. Iako su zvanični odnosi Srba s anglikanskom zajednicom uspostavljeni još 1862, u vreme Vilijama Dentona, naša oksfordska epoha u vreme Prvog svetskog rata utvrdila je anglikansko-srpskopravoslavne relacije, omogućujući niz važnih kontakata sve do danas – ističe profesor Lubardić.


Komentari1
99b03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Живота Ступар
Одлична иницијатива, браво!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja