utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:40

Lazar i plavi zeka svima donose radost

U manastiru Presvete Bogorodice Trojeručice na Trešnji nastala je priča o dečaku i njegovoj igrački, koju su književnica Ljiljana Dugalić i slikar Serjoža Popov pretočili u slikovnicu da bi pomogli svetinji posle krađe novca namenjenog gradnji konaka
Autor: Rajna Popovićnedelja, 16.09.2018. u 11:48
Мати Злата, патријарх Иринеј и Лазар (Фото Љиљана Дугалић)

Priča o malom Lazaru i njegovom plavom zeki proširila se Avalom i završila na stranicama – slikovnice. Svi koji posete manastir Presvete Bogorodice Trojeručice na Trešnji, u zaseoku Drobnjaci, tu dečju knjižicu ponesu kući jer je mati Zlata Pantelić, koja za sebe skromno kaže da je nastojateljica ove svetinje, pokloni svakom gostu, s velikim zadovoljstvom. U vreme kada je malo spremnih da daruju druge, igumanija smatra da oni koji nađu put do hrama brvnare u Drobnjacima da bi upalili sveću, pomolili se ispred ikone Bogorodice Trojeručice i našli se gde i čestice moštiju ruske svetiteljke iz 20. veka Svete Marije Gatčinske, zaslužuju takav dar, gostoprimstvo, njenu pažnju, ratluk, kafu i čašu hladne vode.

– Znate li kakva je radost zavladala! Slikovnica je probudila decu u odraslima, nose je za sebe i unuke – primećuje Ljiljana Dugalić, pesnikinja ili pripovedač, kako kome volja, s obzirom na to da u svom opusu ne pravi razliku između stihova, proze i književnosti za decu, a ima na polici i Andrićevu nagradu za pripovetke.

Plavokosog trogodišnjaka koji se ne odvaja od krpenog drugara ona je opisala u poemi koja počinje stihovima „Plavi zeka krenuo na put, u naručju drži ga Lazar ljut...” i uz ilustracije karlovačkog slikara Serjože Popova pretvorila u lepu slikovnicu.

Vratimo se u manastir i kod mati Zlate. Kako je nju put odveo na Avalu, pitamo Ljiljanu Dugalić.

– Više od decenije bila je monahinja u Crnoj Gori, odakle je zbog zdravstvenih tegoba i lečenja prešla u Beograd i privremeno boravila u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice na Senjaku. Onda joj je visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije pomenuo da bi bilo dobro da ona ustroji manastir na imanju koje je Crkva kupila na planini pokraj Beograda. Iznenadila se tim predlogom i pitala je mitropolita kako da podiže manastir kada joj je zdravlje loše i kada bi mogla ubrzo na napusti ovaj svet, na šta joj je on uzvratio da i grob monaha može biti temelj manastira – objašnjava pesnikinja koja često vreme provodi u manastiru na Avali i dobro zna kako je mati Zlata Pantelić prihvatila mitropolitovu preporuku.

– Upoznavajući se s okolinom kupljenog imanja, potomak porodice Drobnjak, Aleksandar, pokazao joj je grob heroja Mikaila Miloševića iz sela Bukovika kod Aranđelovca. Na padinama planine ovaj ratni junak stradao je 1915. godine od granate koja ga je pogodila dok je kao izviđač osmatrao nadiranje neprijateljskih vojnika i odbacila ga do obližnjeg drveta. Pošto je napad prošao, na tom mestu pronašao ga je jedan od meštana iz porodice Drobnjak i sahranio ga, ali je sačuvao pločicu koju je vojnik nosio oko vrata. Pronašao je na osnovu imena njegovu porodicu i pitao ih da li žele da ga prenesu s Avale u Bukovik. Došli su na Mikailov grob, rekli da neće ništa dirati sem što će vojniku podići kameno obeležje. O tom spomeniku znanom junaku većina Beograđana nije čula ništa, a on je, bez sumnje, još jedan nemi svedok herojstva našeg naroda u Prvom svetskom ratu – govori Dugalićeva.

– Kada je mati Zlata pročitala šta piše na spomeniku, iznenadila se i prelomila. Ostala je tu na Avali, ustrojila manastir s crkvom brvnarom i kućom koja je preuređena u manji konak, sada već pomalo tesnom jer su se pojavile iskušenice koje žele da postanu deo manastirskog sestrinstva – ističe naša sagovornica.

Vratimo se malo unazad. Na Đurđic, 16. novembra 2015. godine, kada je služena liturgija u manastiru. Bilo je dosta vernika koji su se vremenom dobro upoznali i sastaju se tu kao da su porodica. Bio je svež dan, opisuje pesnikinja. Tada se prvi put pojavio plavi zeka.

– Bila je to igračka dečaka Lazara, najmlađeg od tri sina porodice koja stalno dolazi u manastir na Avali. Lazar ga je neprestano nosio i uvek negde ostavljao. Dobio ga je od oca Voje Bilbije, koji živi u Holandiji i koji je za jedan od praznika doneo punu kesu igračaka za mališane u Srbiji. Mali Laza, koji je tek prohodao, tada je dobio plavog zeku – seća se Ljiljana.

Kaže da je plavog dugouška podigla s poda i stavila na prozor. Kada se služba završila, taj zec je šetao iz ruke u ruku. Lazar ga ponese, pa spusti negde, neko od odraslih ga pokupi i stavi na klupu, mališa uzme i ostavi na travi, neko od odraslih vrati na sto da se ne uprlja... Uglavnom, zeka je svima bio društvo i svima u vidokrugu, ne zaboravlja Ljiljana kako su Lazar i plavi zeka postali junaci slikovnice.

– Prijateljica me je posavetovala da zeku fotografišem jer mi može biti inspiracija za pisanje, s obzirom na to da je znala da imam pet-šest objavljenih dečjih knjiga. I jesam, slikala sam zeca, a onda sam počela da razmišljam o plavom zeki pa su krenuli stihovi – govori pesnikinja.

Rad na slikovnici ubrzao je jedan nemio događaj. Dok su mati Zlata, sveštenici i okupljeni svet bili na službi u crkvi brvnari, neko je uzeo merdevine, prislonio ih na zid, ušao u keliju mati Zlate i odatle odneo novac koji je ona sakupila za ozbiljne građevinske radove, osvećenje i za manastirsku slavu 25. jula.

– Taj novac je narod ostavljao za svetinju da bi bio podignut konak. Dr Ljiljana Abramović Savić i ja posetile smo mati Zlatu s idejom da objavimo slikovnicu i doprinesemo da se nadoknadi deo novca. Umetnik Popov odmah je počeo da radi jer se i sam spremao da odmor. Uglavnom, za manje od mesec dana naslikao je deset prelepih crteža i osmislio naslovnu stranu, slao ih kako koju uradi, a mi nosile u štampariju. Bez greške, sve je bilo gotovo na vreme, pa je mali Lazar, vlasnik svima dobro poznatog plavog zeke i glavni junak poeme, prvi primerak tek donete slikovnice iz štamparije poklonio njegovoj svetosti patrijarhu Irineju, koji je toga dana služio svetu arhijerejsku liturgiju na Avali povodom manastirske slave – zadovoljna je Ljiljana Dugalić, pogotovo što slikovnica može da se kupi u crkvenim prodavnicama i hramovima i sav novac se prosleđuje mati Zlati da, uprkos krađi, ostvari planirano.

A zeka? On je svuda gde i Lazar, a mališa i njegova dva brata u međuvremenu su dobili i sestricu.


Komentari0
44b12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja