sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Tajne podzemlja Čukarice

Autor: Aleksandra Kurtešnedelja, 16.09.2018. u 23:55
Слободан Станишић, фотограф (Фотографије А. Васиљевић)
Велики лагум на Чукаричкој падини
Железнички тунел Умка

U nedrima Čukarice skriven je tajanstveni svet. Mladi ljudi, smelog duha, radoznale i istraživačke prirode upustili su se u istraživanje nepoznatih podzemnih prostora. Sve što otkrivaju šetajući mračnim hodnicima i lavirintima – dokumentuju. Tako je nastala izložba fotografija koja je predstavljena u pivari kod čuvene stare Šećerane u Radničkoj ulici.

Postavka nosi naziv „Podzemlje Čukarice” a organizovali su je Turističko-sportska organizacija Čukarice s Centrom za urbani razvoj i neformalnom grupom „Urbeks”, u okviru manifestacije Dani evropske baštine i Festivala „Borci za sećanje”.

Ekipa koja radi na ovom projektu je mnogočlana. Posetioce je dočekivalo nekoliko njenih predstavnika. Miodrag Simović i Rade Milić, arheolog, tumačili su šta čini ličnu kartu svakog ovekovečenog objekta, dok je fotograf Slobodan Stanišić dočarao kako izgleda njegov posao u neobičnim uslovima kada su mu lampa i blic osnovno svetlo za rad pod zemljom.

– Unosim samo nužnu opremu za slikanje, ono što mogu da stavim u džep i na leđa. Ispitujem prostor prstima, osluškujem, uglavnom sam kao i ostali članovi ekspedicije u pognutom položaju, pazim na šumove, od takvog posla izoštrena su mi sva čula. Ovo je neka vrsta gerilske fotografije i cenim je zbog autentičnosti – priča Stanišić.

Za Simovića je najteži ulazak u neistraženo „gnezdo” jer su prilazi uglavnom zatrpani svakojakim otpadom.

Arheolog Milić napominje da je cilj njihove misije, koja je počela 2011. godine, mapiranje podzemlja kao značajne kulturno-istorijske rute s namerom da bude dostupna turistima. Napušteni industrijski objekti takođe bi kako ocenjuje ovaj stručnjak, mogli da posluže za organizovanje različitih aktivnosti.

– Posla ima mnogo, izazovi su veliki, a strast za istraživanjem je nepresušna – tvrdi kreativna „trojka”, uveravajući da njihovo mišljenje dele i kolege s kojima udruženo učestvuju u ovom poduhvatu.

Publika je bila u prilici da se upozna s bogatom istorijom laguma, ručno isklesanih u steni, u naselju Čukarička padina. Lagumi su trgovcima služili za skladištenje robe u vreme kada je u ovom kraju radila stara skela. Prikazane su i slike napuštenih železničkih tunela od kojih jedan prolazi ispod samog jezgra Banovog brda. Pažnju su privukli i bunkeri koji su Nemcima bili uporište u Drugom svetskom ratu, a nalazi se kod stadiona FK Čukarički. Pokraj ove fotografije zapisano je da deo podzemnog objekta čine spavaonice za vojnike. I delovi kreveta su očuvani. Uočljivo je i mitraljesko gnezdo. Ono se vidi i spolja. Dominantan strateški položaj bunkera omogućavao je kontrolu širokog pojasa reke Save.

Postoje i dva bunkera na Košutnjaku. Rađeni su od betona, s masivnom kalotom. U donjem delu u koji se ulazi polukružnim stepenicama nalazi se spavaonica za smeštaj desetak vojnika.

Saznaje se i da tunel probijen kod Umke jeste deo pruge uskog koloseka koja je nekada spajala Beograd s Dubrovnikom . Ovom prugom odvijao se lokalni saobraćaj i spajao okolna naselja Obrenovac, Umku, Malu Moštanicu i Železnik. Pruga je otvorena 1928. godine. Tokom pola veka parna lokomotiva je bila jedan od oslonaca razvoja predgrađa Beograda. Linija je ukinuta 1968. godine. Tunel je ozidan kamenom. Njegova dužina je 1.620 metara. Danas je tunel, iako potpuno napušten, prohodan i veoma dobro očuvan. Kroz deo tunela sproveden je gasovod.

Obilazeći izložbu mogla se čuti i priča o fabrici šećera, koja svedoči o tome kako je industrija i modernizacija proizvodnje u velegradu dolazila preko Čukarice. S obzirom na to da se izložba održavala u prostoru stare pivnice, moglo se videti i kako sada izgledaju ostaci starih proizvodnih pogona.


Komentari2
aefaf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan
Koliko je Dubrovnik bio vazan za Srbiju govori i ta cinjenica da je bila pruga koja je povezivala Beograd i Dubrovnik.... fantasticno....
Ivana
Beograd ispod Beograda

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja