utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:46
Devize čuvaju na dinaru zarađuju

Na knjižicama 9,7 milijardi evra

Iako je dinarska štednja od 2012. godine povećana pet puta, ona u devizama i dalje je dominantna i iznosi 95 odsto ukupnih depozita
Autor: Jovana Rabrenovićponedeljak, 17.09.2018. u 13:19
Фото (Н. Неговановић)

Štednja je najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Svakako da ima građana čiji je motiv i fizičko čuvanje novca, ali ako se posmatra dinarska štednja, može se reći da je ostvarivanje prihoda od štednje kroz više kamate važan razlog koji opredeljuje građane za ovaj vid štednje. Podaci govore da danas u Srbiji štede brojne kategorije stanovništva, imajući u vidu veliki broj malih uloga, ali i značajno veće učešće visokih uloga u ukupnoj štednji. Najveći broj partija devizne štednje (80,6 odsto) odnosi se na štednju do 500 evra, ali je na tim štednim partijama deponovano svega jedan odsto ukupnog iznosa devizne štednje. Ako posmatramo strukturu dinarske štednje, najzastupljeniji su štedni ulozi manjih iznosa. Na više od 90 odsto štednih uloga oročeni su iznosi manji od 10.000 dinara. Međutim, ovi ulozi po vrednosti učestvuju sa svega jedan odsto u ukupnoj štednji. Ulozi vrednosti većih od pet miliona dinara brojčano su zastupljeni u skromnoj meri (0,1 odsto), ali čine gotovo četvrtinu vrednosti ukupne dinarske štednje, odgovara Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije na pitanja o tome ko štedi, kako štedi, koji je motiv za štednju, da li je motiv samo fizičko čuvanje novca zbog straha od lopova ili je u Srbiji motiv i zarada.

(Foto Anđelko Vasiljević)

Koliko su novca građani trenutno položili na štednju?

Dinarska štednja građana položena kod banaka u Srbiji, prema poslednjim podacima, prevazišla je 55 milijardi dinara, sasvim precizno – 55,2 milijarde, dok devizna štednja iznosi 9,7 milijardi evra.

Koliko je štednja povećana u poslednjih 10-15 godina?

Devizna štednja građana u prethodnih deset godina udvostručena je – povećana je 4,9 milijardi evra. Iako je u apsolutnim iznosima štednja u dinarima znatno manja, njen rast je bio još snažniji u poslednjih 10 godina, budući da je ona u ovom periodu petostruko uvećana – sa 10,7 milijardi dinara na 55,2 milijarde. Najveći porast dinarska štednja beleži od 2012. godine, od kada se beleže značajniji rezultati u stabilizaciji domaćeg makroekonomskog i poslovnog okruženja. Tako je krajem 2012. dinarska štednja iznosila 17,9 milijardi dinara i za nepunih šest godina porasla je 37,3 milijarde. To govori o većem poverenju u domaću valutu zahvaljujući relativnoj stabilnosti deviznog kursa i stabilnosti inflacije na niskom nivou.

Koja vrsta štednje je dominantna, u devizama ili dinarima?

U ukupnoj štednji dinarska štednja učestvuje sa pet odsto, dok je štednja u devizama i dalje dominantna i iznosi 95 odsto ukupne štednje, pri čemu se najveći deo devizne štednje odnosi na štednju u evrima. Ipak, važno je istaći da se dinarska štednja kontinuirano povećava. Od početka 2018. godine dinarska štednja je povećana 4,7 milijardi, odnosno više od devet odsto, što je zavidan rast. To pokazuje i da analize NBS o većoj isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju počinju da daju rezultate.

Da li je osim glavnih valuta dinara, evra, dolara štednja položena i u drugim valutama, švajcarcu na primer?

Krajem jula 2018. godine najveći deo devizne štednje (90,8%) stanovništvo je držalo u evrima, a manje u američkim dolarima (4,6%) i u švajcarskim francima (3,6%), dok se preostali iznos (1,1%) odnosi na devizne depozite u drugim valutama.

Kad je bilo zlatno doba štednje?

Iako je duže vreme u evrozoni prisutna politika niskih, pa čak i nultih kamata, poverenje građana u stabilan bankarski sistem uticalo je da se već dugi niz godina štednja stalno povećava. Značajno povećanje dinarske štednje vezuje se za period nakon 2012, kada je NBS počela da primenjuje strategiju dinarizacije finansijskog sistema. Rastu dinarske štednje posebno su pogodovale makroekonomska stabilnost i stabilnost kursa dinara, ostvarene u ovom periodu. Tako je najveće povećanje dinarske štednje ostvareno u 2013. godini, kada je dinarska štednja gotovo udvostručena (povećana je 16,1 milijardu dinara na 34 milijarde). Rast dinarske štednje nastavljen je i u naredne tri godine (pet do sedam milijardi dinara godišnje), a njen značajan rast očekuje se i u ovoj godini.

Da li ima izgleda da se kamate na štednju povećaju?

Mi redovno ukazujemo na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na deviznu rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju. Istovremeno, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje stabilnost koju omogućava NBS jer njenu vrednost čuvaju ostvarena stabilnost cena i relativna stabilnost kursa. Pri tome, prihod po osnovu kamata, koji se ostvaruje na dinarsku štednju, izuzet je od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja.

Da li je moguće vratiti poverenje u dinarsku štednju?

Svakako da je moguće vratiti poverenje u dinarsku štednju. Čak možemo reći da je poverenje u velikoj meri vraćeno imajući u vidu činjenicu da je dinarska štednja od 2012. godine povećana pet puta. Atraktivnost dinarske štednju povećava i činjenica da su kamate i dalje veće u odnosu na deviznu štednju.

Koliko danas iznose kamate na štednju u evrima?

Kada je reč o depozitima u evrima, kamate se u proseku kreću u rasponu od 0,5 odsto (za uloge ročnosti do godinu dana) do 0,8 odsto (za duže ročnosti). Kamate na dinarsku štednju za isti period su atraktivnije i kreću se do 2,6 odsto na period od jedne godine, odnosno 4,1 odsto na uloge oročene na period duži od dve godine.

Koji su ulozi po visini dominantni? Koliko je manjih partija, koliko visokih po iznosima?

Dominantni deo dinarske štednje odnosi se na štedne uloge vrednosti od milion do pet miliona dinara (40,2 odsto). Skoro polovina ukupne devizne štednje odnosi se na uloge čija je vrednost između 10.000 i 50.000 evra, dok visoki ulozi (preko 100.000 evra) čine oko 15 odsto ukupne devizne štednje (1,5 milijardi evra).

Da li ima štediša koje su po partiji položili više od 50.000 za koliko je po zakonu garant država. Koliko je takvih?

Prema podacima za jul 2018. godine 28.086 štediša položilo je depozite čija je vrednost veća od 50.000 evra. Što se dinarske štednje tiče, u bankama je 1.429 štednih uloga vrednosti veće od pet miliona dinara, što odgovara deviznom ulogu od oko 42.000 evra.


Komentari4
9bb42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ova sto krije podvaljak veze blage nema
pare su da se trose...kad nema cirkulisanja novca u drustvu se desava kao u organizmu u kome ne cirkulise krv...jedino ako ne postoji paralelna ekonomija kojoj je potreban novac od gradjana da bi kupovali devize od gastarbajtera (po nenormalno niskom kursu) i time pomagali uvoznicki lobi i unistavala domacu proizvodnju kiju ce ionako za male pare (sto zemlju sto fabrike) da rasproda svojim buducim saucesnicima u kriminalnom aktu protiv ove zemlje.
Jadran Brkic
"Koliko su novca građani trenutno položili na štednju? Dinarska štednja građana položena kod banaka u Srbiji, prema poslednjim podacima, prevazišla je 55 milijardi dinara, sasvim precizno – 55,2 milijarde, dok devizna štednja iznosi 9,7 milijardi evra" Ovo ne izgleda logično. To je skoro 1400 Evra po svakom čoveku u Srbiji, od beba pa naviše. Ili je greška kod Jorgovanke Tabaković, ili kod novinara ili ja nesto ne razumem.
SlobaS
Kamata na devizna sredstva po viđenju je 0%, kamata koju ,,država,, (građani štediše) plaća kada od banaka uzme devizni kredit je 3-5%, to su baš ova sredstva na koja nema kamate, bankarske usluge su vrlo skupe i malte ne se naplaćuje svako ,,dobar dan,, upravo zato to i jeste sektor sa najvećim zaradama i profitom.
Stance
Das novac na stednju ako ga imas i dobijes skromnu deviznu kamatu i drzava ti uzme 15 posto i strepis sta ce biti , a tek ako imas preko 50.000 evra drzava garantuje za iznos preko 50. 000. A kako se drzava nagodila da bude garant tim stranim bankama. Koliki je njen tal u tome. Jeli to ona ista drzava u kojoj sudstvo nije nadlezno u vezi zakona o privremenom umanjenju penzija. Ili je to ona drazava u kojoj se ugovori sa stranim kompanijama sklapaju u cetiri oka i novinari ne mogu da vide ugovore, ali poreski obvezni to inderektno placaju. Pa ako ne mze drzava da upravlja jednim aerodrom NT . pa gde da joj se da novac na cuvanje. Smesne izjave u jos smesnijoj drzavi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja