ponedeljak, 22.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:55

Spomenik despotu Stefanu Lazareviću na Trgu republike

sreda, 19.09.2018. u 08:00
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу на Калемегдану (Фото: С. Јокић)

Za vladavine despota Stefana Lazarevića Beograd je, kao što se zna, prvi put u svojoj istoriji postao prestonica srpske države i to ostao, sa dužim i kraćim prekidima, sve do danas. Za samo četvrt veka, od preseljenja pa do svoje prerane smrti 1427. godine, despot Stefan uspeo je da od neuglednog i zapuštenog gradića napravi vrlo lep i napredan grad i modernu evropsku prestonicu.

Od tog vremena proteklo je punih šest stoleća, a naš glavni grad se još uvek nije, čini se, na pravi način odužio svom rodonačelniku. Tek nedavno, 2004. godine, dugačka ali ne i mnogo lepa Ulica 29. novembra preimenovana je u Bulevar despota Stefana. Godine 1982, u jednom skrajnutom delu Kalemegdana postavljena je ne baš najuspelija oko tri metra visoka bronzana statua despota Stefana, za koju malo Beograđana zna da postoji i koga predstavlja. Umesto tog nemuštog monumenta ovaj, po nekima najsposobniji srpski vladar posle cara Dušana, sigurno zaslužuje da u svom prestonom gradu dobije jedan velelepan spomenik kome bi se svakodnevno divili mnogobrojni posetioci, turisti i drugi gosti našeg glavnog grada. Najpogodnije mesto za to bio bi, po našem mišljenju, prostrani plato na Trgu republike, ispred sadašnjeg „Staklenca”, čije se uklanjanje predviđa uskoro. A na tom mestu planira se izgradnja moderne zgrade opere i baleta, što je baš u skladu sa likom ovog vladara koji je bio ne samo sjajan vojskovođa i ratnik, izvanredan državnik i diplomata, graditelj i ktitor već i veliki poklonik umetnosti. I sam je pisao pesme, od kojih je najpoznatija „Slovo ljubve”, svojevrsna oda lepoti i ljubavi.

Sveta Jokić,
Beograd


Komentari3
3a46e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
.... ovaj spomenik jednom od najvecih vladara je vise podsmeh ali to je demokratija ...a despot Stefan svakako zasluzuje pravi,u duhu naseg podneblja i svakako pripadajuci tretman u danasnje vreme ... mnoga imena koja mu nisu dorasla su svuda okolo na vaznim mestima u gradu Beogradu ... moglo bi to da se ispravi ....
Зоран Матејић
Ваша иницијатива свакако има оправдање. Можда би било добро да се још поразмисли и спроведе расправа о месту и изгледу споменика... Уопште, за споменике значајних личности, било би добро да се има неки план и смисао где се постављају, нека симболика, веза. На пример, у парку на Врачару поред храма Светог Саве било би лепо да се направи алеја највећих Срба. Тамо су већ Свети Сава, Карађорђе и Никола Тесла (поред Народне библиотеке), припадали би сигурно и кнез Лазар, цар Душан, војвода Живојин Мишић, ВЕРОВАТНО И ДЕСПОТ СТЕФАН, поред библиотеке Вук Стефановић Караџић и Петар Петровић Његош. Можда и још неко? ...Али постојећи споменик деспоту Стефану на Калемегдану свакако оставити на свом месту. Он свакако има своју вредност ( а о његовом уметничком изгледу, боље је питати уметнике).
Zoran
Uzas, izgleda kao lik iz Rata Zvezda... Ako hoce da se obelezi istorija, i tradicija Beograda, onda takav spomenik treba da bude verodostojan, sa odredjenom notom uzvisenosti u licu... Da li uposte danas postojie vajari koji mogu da urade tako nesto. Ovako svi kriju svoju nesposbnost iza umetnosti, i umetnickog dozivljaja. Sa tim pristupom nemoze da se omane, kako god da ispadne dobro je. Da ne pominjemo i ustedu na vremenu kada se ovako nesto sklepa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja