utorak, 23.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:44

Figaro: Solidarnost sa Srbima na Kosovu nije zločin

Autor: Žan Kristof Buisonutorak, 18.09.2018. u 13:21
Арно Гујон (Фотодокументација "Политике")

Zove se Arno Gujon. Ima 33 godine. Već dugo živi u Srbiji, ali je francuski državljanin. Godine 2004. je osnovao nevladinu organizaciju „Solidarnost za Kosovo”, koja za cilj ima da pomogne nekolicini hiljada Srba koji žive u enklavama nalik afričkim bantustanima, južno od reke Ibar. Posle rata na Kosovu i jednostrano proglašene nezavisnosti, februara 2008. godine (priznate od strane brojnih država, među kojima je i Francuska, ali ne i od strane Srbije, Rusije, Španije ili Kine, na primer) 120.000 Srba (pravoslavnih hrišćana) ostalo je u ovoj oblasti koja predstavlja srce srpske istorije, srpskog identiteta i nacionalnog ponosa. Većinom su skromni ljudi koji uopšte nemaju rođake u Srbiji, nemaju sredstava ili želje da odu.

Sa godišnjim budžetom od milion evra, sa oko 12.000 donatora (više od 90 odsto su Francuzi), nevladina organizacija „Solidarnost za Kosovo” je na licu mesta obnovila ili izgradila 31 školu, sagradila desetak farmi, mlekara i fabrika konzervi, razvila mrežu staklenih bašti, pomogla u obnovi manastira i crkava uništenih protokom vremena, ratom ili albanskim nasiljem. Zahvaljujući ovom udruženju, više od 400 toni namirnica, odeće i neophodnih stvari je poslato tim selima, koje štiti 4.000 vojnika iz redova KFOR-a i čiji meštani nemaju slobodan pristup ni poslu, ni zdravstvenim ustanovama, ni javnom prevozu, a sve to zbog neprijateljskog ponašanja njihovih komšija.

Odanost Arnoa Gujona prema tim nesrećnicima, koji malo i podsećaju na Francuze nastanjene u Alžiru do 1963. godine, načinila ga je nacionalnim herojem u Srbiji. Najviše institucije i vlasti, bilo građanske, bilo crkvene, uvažavaju ga, poštuju ili su ga odlikovale nekim priznanjem, a oni koji ga prepoznaju na ulici ga pozdravljaju, grle ili ljube. Svojim veoma mladolikim izgledom, ovaj otac porodice često se poistovećuje sa ratnicima sa Solunskog fronta, koji su u periodu 1916–1918. godine dali svoje živote između Soluna i Beograda za oslobođenje Srbije od bugarske, nemačke i austrijske okupacije. Baš u ovom trenutku, u Srbiji, na inicijativu posebno uključene francuske ambasade, organizovane su brojne manifestacije (predavanja, izložbe, koncerti itd.) ove jeseni, u susret godišnjici oslobođenja Beograda (1. novembra), a u kojoj je učestvovala vojska predvođena generalom Franšeom d’Epereom, i primirju (11. novembar). Toliko je prilika da se proslavi ovo francusko-srpsko prijateljstvo, zapečaćeno u borbama, a koje takođe obeležava i čuveni spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji je upravo obnovljen i ponovno postavljen na Kalemegdanu (i čeka svoje zvanično otvaranje, možda čak i uz prisustvo predsednika francuske republike, gospodina Emanuela Makrona). Prisetimo se: na osnovi ove monumentalne skulpture Ivana Meštrovića je uklesan ovaj nedvosmisleni natpis: „Volimo Francusku kao što je ona volela nas”.

Pa, eto: Arno Gujon je takođe i kriminalac. Barem u očima države Kosovo, koja ga je zaustavila i nakratko zatvorila prošle nedelje, na administrativnom prelazu Merdare, dok su ga sa druge strane čekali da, uz prisustvo vladike raško-prizrenskog Teodosija, otvori farmu za uzgoj pilića. Ispitivanje je sprovedeno bez fizičkog nasilja, ali je trajalo puna tri sata. Osobito ih je zanimalo kakve veze održava sa Rusijom (podrazumeva se da nema nijedne). Utvrdili su da je „blatio” stanovnike Kosova u intervjuu datom magazinu Figaro” (!) pre nekoliko godina. Zapretili su da će oni sad njega „uprljati” (uništiti ugled njegove porodice, njegovu čast). Potom su ga isterali uz zabranu ulaska na Kosovo na neodređeno vreme. Zvanični razlog – ne postoji. Ili možda ipak postoji – na spisku je onih kojima treba zabraniti ulazak na Kosovo. Iz očiglednog razloga, preći ćemo preko ovoga. Pomislili bismo da se nalazimo u nekoj od drama apsurda bugarskog dramaturga Stanislasa Stratijeva ili Ežena Joneska.

Rekli smo već da je Arno Gujon državljanin Francuske. Upravo zbog toga se uvek suzdržavao da govori o regionalnoj politici. Njegova jedina briga je to kako pomoći i utešiti žitelje koji samo traže da žive i prežive na tlu svojih predaka. Kako da jednoj baki izolovanoj na farmi donese preko potrebne lekove; kako da omogući devojčici nošenje naočara koje ona sama ne može da kupi; kako da obezbedi nešto od čega će stotine seljaka prehranjivati svoje porodice; kako da ih uteši kada im albanski ekstremisti etnički čistog Kosova ukradu traktore ili krave.

Mladić iz Grenobla, oženjen Srpkinjom, ovde je dolazio svakog meseca u proteklih sedam godina i nijedanput nije zaustavljen ili sprečen. Nijedanput mu nisu čak ni tražili da otvori prtljažnik automobila! Zašto je doneta ovakva samovoljna odluka protiv nekoga ko nije Srbin, čija organizacija nikada nije imala ni jedan jedini prekršaj u etičkom, finansijskom ili političkom smislu? Nesumnjivo je da on plaća račune unutrašnje politike Kosova. Ogrezla u sveprisutnoj korupciji, skandalima i pripadnicima mafije, Republika Kosovo je mesto stalne borbe između klanova, frakcionih grupa i partija, a koji se, skoro svi, bave nacionalističkim nadmetanjima, nauštrb javnom mišljenju, pa čak i naginju procesu pomirenja, pa i smirenja, u odnosima sa svojim prezrenim srpskim komšijama. Govoriti protiv srpstva je garancija popularnosti za političare koji su proizašli iz redova OVK-a (Oslobodilačka vojska Kosova: najvatrenija albanska paravojna formacija u borbi protiv Srbije, osumnjičena za ratne zločine, pa ipak podržana od strane Zapada, pošto je najpre bila posmatrana kao teroristička grupa). Da li predsednik Hašim Tači ovime želi da održi lekciju svom premijeru Ramušu Haradinaju? Da li ga je talas nezadovoljstva uzrokovan eventualnom razmenom teritorija sa Srbijom kako bi se trajno smirili odnosi u regionu naveo na ovaj kazneni postupak protiv čoveka i organizacije koji su u službi Srba sa Kosova?

U Srbiji, ova stvar je jako odjeknula. Sva sredstva informisanja, sve novine, od najozbiljnijih pa do tabloida, od listova „Danas” i „Novosti” preko „Politike”, „Blica”, „Kurira”, „24 sata” ili „Informera”, i svih televizija, od republičke televizije RTS do televizije „Pink”, svi su bili time pogođeni, sa više ili manje žestine. Premijerka Ana Brnabić i ministar zadužen za Kosovo Marko Đurić (koji je i sam bio uhapšen i oteran pre nekoliko meseci tokom jedne od svojih poseta) pružili su podršku Gujonu. A Francuska? Francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondolini ga je primio u ponedeljak, 17. septembra, što potvrđuje da se ovo ozbiljno shvatilo.

U međuvremenu, barem 500 srpske školovane dece i 5.000 porodica, kojima je bilo omogućeno da studiraju, da se hrane, oblače i rade već godinama zahvaljujući Arnou Gujonu, moli Svetog Savu da se samovoljna odluka albanskih vlasti poništi. Zamislite kako bi bilo da jednom hirurgu zabranite da uđe u operacioni blok?


Komentari10
3a9ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran
Може ли се овај племенити човек изборити са бандитима и друмским разбојницима?
Miloš
Nije mi jasno zašto u tekstu stoji francuski državljanin. Valjda je on srpski državljanin, francuske nacionalnosti. Još kamo sreće da i njegovi Francuzi, pre svega vlada, krenu ovim stopama. E tako bi s punim pravom moglo da stoji na onom natpisu o uzajamnoj ljubavi naših dveju zemalja od pre sto godina.
Братимир
Интересантно је помињање злочина и то у самом наслову текста. Очигледно на Западу јесте злочин сарађивати са непријатељима - Србима и Русима. Све остало је завлачење и замлаћивање истих.
Milivoje Mandic
Takozvane Samoproglašene države Kosovo!
Зоран Матејић
У реду, али ЗАШТО ЋУТИ ФРАНЦУСКО МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА? Зашто нису позвали амбасадора (такозваног) Косова на разговор? Зашто нису упутили протесну ноту? ...Ко треба да заштити њиховог држављанина? Или ПОДРЖАВАЈУ ПОЛИТИКУ (такозваног) КОСОВА ДА РАДИ ШТА ХОЋЕ СА ЊИХОВИМ ДРЖАВЉАНИМА... Када је већ тако, наше министарство би морало да упути ноту Французима због подршке (такозваном) Косову у хуманитарној катастрофи Срба на Косову и Метохији!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja