nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 18.09.2018. u 17:04 Milica Dimitrijević

Sređene prostorije Centra za digitalizaciju SANU

U toku je dopremanje opreme za ovaj centar i Audiovizuelni arhiv, nabavljeni su i posebni ormani sa mikroklimom, namenjeni čuvanju dokumenata, ali i njihovoj zaštiti od požara
Простор предвиђен за радне станице (Фото: М. Димитријевић)

Jedan deo zdanja u Knez Mihailovoj 36, na ćošku sa Ulicom Vuka Karadžića, a preko puta zdanja Srpske akademije nauka i umetnosti, od pre koji dan blista punim sjajem. U to su se uverili i novinari koji su juče imali priliku da obiđu sređene prostorije Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU, koji bi, kako je to najavio predsednik SANU Vladimir Kostić, trebalo da počne sa radom uskoro. Na oko 700 kvadratnih metara korisnog prostora, kroz koji su nas proveli profesor Radoslav Zelenović, upravnik ovog arhiva i centra, i dopisni član SANU Aleksandar Kostić, predsednik njegovog Stručnog saveta, nalaziće se mnogo toga: odeljci za radne stanice sa najsavremenijom tehnologijom za digitalizaciju svake vrste građe, posebni ormani sa mikroklimom, namenjeni čuvanju dokumenata koji su u procesu digitalizacije, ali i njihovoj zaštiti od požara, budući da mogu da izdrže oko 90 minuta u punom plamenu, mala ali izuzetno funkcionalna multimedijalna sala…

Radovi su trajali malo više od godinu dana, koštali su 90 miliona dinara i od prostorija koje su bile čak i ložionice napravljeno je okruženje koje će zadovoljiti sve standarde za ovakvu specifičnu namenu. Prema Zelenovićevim rečima, za opremu, čiji je deo već dopremljen, do sada je potrošeno 700.000 evra, plan je da se u narednoj godini potroši još 500.000.

– Prva faza ovog važnog projekta, u kojem smo imali pomoć države, okončana je, paralelno se radilo na nabavci opreme, dok bi treća faza trebalo da bude sam početak rada – rekao je Vladimir Kostić.

Kako je podsetio Zelenović, digitalizovaće se građa unutar Akademije, ali i brojna van nje, da bi se napravila neka vrsta digitalne lične karte SANU i naše kulturne i naučne baštine. Koliko je bitno na taj način zaštititi ono najvrednije što imamo govori i slučaj nedavnog katastrofalnog požara koji je zadesio Nacionalni muzej u Rio de Žaneiru, čije je blago sada nepovratno izgubljeno.

– Oprema će uskoro biti montirana, proverićemo koje su njene, ali i naše mogućnosti u odnosu na nju, kako bismo što pre počeli sa daljim aktivnostima. Urađene su još dve stvari, u Arhivu SANU koji brine o Arhivu Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima renoviran je prostor i u njemu će se takođe nalaziti skeneri kako bi se dokumentacija koja se tamo nalazi zaštitila, što je hitno, dok je u samoj zgradi Akademije instaliran i osavremenjen deo opreme centra koji je služio za digitalizaciju ranije, gde je otvoreno još jedno odeljenje. Tu će se snimati građa SANU koja je najdragocenija, a koja bi mogla eventualnim iznošenjem da se ošteti – objasnio je Zelenović.

Prema rečima Aleksandra Kostića, koji je bio i predsednik Komisije za digitalizaciju kulturnog nasleđa Ministarstva kulture i informisanja, poseban izazov predstavlja činjenica da u našoj zemlji ne postoji jasan pravni okvir, precizno uspostavljeni univerzalni standardi, ni definisane procedure koje su neophodne da bi se materijal izuzetne kulturne vrednosti digitalizovao.

– Jedan od naših ciljeva jeste da se uspostave vrhunski parametri ne samo u pogledu kvaliteta digitalizacije, već i u procedurama koje je prate. Na tome se sada radi, popisujemo sve što nam je potrebno kako bismo bili kompatibilni sa Europeanom, institucijom koja prikuplja digitalizovano kulturno nasleđe evropskih zemalja. To je uslov da ne bismo ostali izolovano ostrvo. Nama će biti potrebno nekoliko meseci eksperimentisanja jer sve što mora da se obradi, od filmskog dok srednjevekovnog rukopisa, zahteva posebne kriterijume. Prvi projekat koji je počeo da se ostvaruje, u smislu pripreme materijala za digitalizaciju, jeste prepiska Vuka Stefanovića Karadžića, reč je o oko 35.000 strana. To će biti, ujedno i proba celog procesa, nakon koje će se raditi, verujem, rutinski – naglasio je Kostić.

Oprema na koju može da se računa izuzetno je brza, primera radi reč je o aparatima kojima je potrebno od 6 do 8 sekundi za oslikavanje po strani kada su u pitanju stare knjige, postoji skener koji može da snimi 40.000 strana na dan, dok bi trebalo da godišnji ukupni kapacitet bude oko dva i po miliona digitalizovanih podataka. Ali, i Zelenović i Kostić slažu se u tome da sam broj nije i najvažniji, već metapodaci, odnosno sve ono što daje kontekst jednoj fotografiji, dokumentu, slici. To će, kako se očekuje, biti najozbiljnije usko grlo koje će zadavati najviše muke, jer nije isto digitalizovati 17.000 knjiga koje je SANU objavila i pomenutu Vukovu prepisku za koju treba pronaći dodatne informacije kako bi njihova korisnost bila maksimalna.

Ključna aktivnost: završetak izbornog procesa

Izbor novih dopisnih, redovnih i inostranih akademika zakazan je za 8. novembar, kada će se održati Izborna skupština SANU. Kako je ocenio Vladimir Kostić, ovi izbori se odigravaju u senci biološke neumitnosti, odnosno činjenice da Akademija prvi put izbore dočekuje sa ispod 130 članova, 2009. i 2012. taj broj je iznosio oko 140.

– Za dva meseca preminulo je pet akademika, taj danak nadam da se neće uskoro ponoviti. Ne zalažem se za rast akademije koji niko ne bi podržao, ali ukoliko se trend nastavi mi bismo 2021. mogli da dočekamo sa ispod 120 akademika. Ako, stoga, ovi izbori ne daju izvesne rezultate, prognoze nisu dobre, jer to će pokazati koliko je jedna ovakva situacija ranjiva, ukoliko se kontinuirano ne vodi računa o njenoj obnovi – istakao je Kostić.

Komеntari4
ceb78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

e glavno da su
...sredili prostorije, a što niko ništa ne radi decenijama u SANU nema veze. Prazni hodnici, kancelarije prašnjave i pune muva, prolazi poneko, divna zgrada zvrji prazna umesto da se tu radi kao u košnici. Akademski dodatak je 120.000, pa red je da se za to nešto i radi, zar ne?
Жика
Argumentum ad hominem, госп. Трајковићу.
Sasa Trajkovic
Stidim se ponekih komentara koji diskriminišu " stare " ljude, a šta bi dotični da neko pravo iz obdaništa doktorira i završi u PRELEPOJ zgradi, što i nije isključeno u Srbiji dans gde su kultura i moral samo misaona imenica a kupljene diplome NORMALNA pojava u zemlji gde je sve na prodaju ?
Жика
Дигитализација је дивна ствар, ал' можда би било више користи за САНУ да сте им у приземљу отворили испоставу хитне помоћи и апотеку. Удружење метузалема који су сами себи сврха и циљ постојања :) Шта има Србија од тог удружења? Жали боже прелепе зграде :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja