nedelja, 21.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:30
INTERVJU: ALONA FIŠER-KAM, ambasadorka Izraela u Srbiji

Umetnost je nužna katarza

Današnji mladi umetnici pripadaju generaciji zaista šarolikih korena, neki su druga generacija preživelih u Holokaustu, neki su druga generacija osnivača države Izrael. - Nigde nisam videla toliku posvećenost porodici kao u Srbiji, isto je i u Izraelu
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 20.09.2018. u 21:44
Алона Фишер-Кам, амбасадорка Израела (Фото Амбасада Израела)

Srdačna, iskrenog osmeha, otvorenih shvatanja, a opet odmerena u ocenama, Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela, države koja tokom 2018. slavi sedamdeset godina postojanja, dama je koju bi svaki novinar poželeo kao sagovornika, o kakvoj god da je temi reč.

Naša je, ovog puta, bila kultura, jer večeras u Dvorani kulturnog centra Beograda počinju Dani izraelskog filma (festival otvara ostvarenje „Izraelska ljubavna priča” Dana Volmana), dok na Bitefu, takođe večeras, pred beogradskom publikom nastupa Nadav Barnea, mladi multimedijalni umetnik iz ove zemlje.

Neće to, međutim biti jedina učešća stvaralaca iz Izraela u kulturnim dešavanjima u Srbiji. Biće ih u narednim mesecima na Beogradskom džez festivalu, popularna dela novih, mladih imena izraelske literarne scene biće prevedena na srpski jezik (među njima Etgar Keret, Eškol Nevo), na Beogradskom festivalu igre nastupiće Batševa dens kompani…

I, kao po pravilu, na većini događaja biće i naša sagovornica, koja dodaje da ni to nije sve, da će umetnika biti još i da je Srbija veoma inspirativna za njene sunarodnike. U prilog tome govori i podatak da je, kada je o turističkoj poseti reč, u Srbiji ove godine bilo oko 40.000 gostiju iz Izraela. Prilikom njene lične posete našim nedavno otvorenim muzejima, a u njima je bila nekoliko puta, hebrejski je bio jedan od čestih jezika koji su se mogli čuti po hodnicima. 

Kuriozitet je da su mnogi od posetilaca u našoj prestonici, ali i u drugim gradovima naše zemlje, mogli da pogledaju i nastupe izraelskih umetnika, toliko je frekventno njihovo prisustvo u našem kulturnom životu. Da li su to generalne smernice kulturne diplomatije kada je reč o vašoj zemlji ili je Srbija izuzetak?

Rekla bih i jedno i drugo. Ministarstvo spoljnih poslova Izraela kulturu doživljava kao pogodan alat koji pospešuje povezivanje među ljudima, posebno jer nam se čini da postoji velika nesaglasnost između toga kako ljudi shvataju našu zemlju i toga kakva ona u stvari jeste. Svi su koncentrisani na političku situaciju na Bliskom istoku, gubeći pritom iz vida da u Izraelu postoji i sasvim normalan život koji je pun aktivnosti. Kada je o Srbiji reč, mi u ambasadi posebno smo posvećeni kulturi, ali je i publika u vašoj zemlji posebna. Ljudi su zainteresovani za brojna zbivanja, cene kvalitet i spremni su da izdvoje novac kako bi u umetnosti uživali. Istovremeno, otvoreni su, shvataju da pored Njujorka, Londona ili Pariza i drugi gradovi imaju šta da ponude. I ne samo to. Izgleda da u Srbiji sam Izrael privlači veliku pažnju. Interesovanje je obostrano.

Naše dve zemlje su udaljene, ali ne previše. Različite su same kulture i običaji, ali opet delimo neke zajedničke momente, posebno istorijske...

Zanimljive su relacije koje se mogu uspostaviti između Srbije i Izraela, posebno kada se posmatra geopolitika, ili istorija konflikata, ratova. To služi kao inspiracija, kao materijal umetnicima. Moglo bi se reći da je međuodnos nacionalne, kolektivne, i individualne, pojedinačne istorije jedna od karakteristika koje delimo, kao što je to i nesumnjiv značaj porodičnih odnosa. Službovala sam u mnogim zemljama, ali nigde nisam videla toliku posvećenost porodici kao u Srbiji, isto je i u Izraelu. To se, naravno, često očituje i u umetničkim narativnima.

S druge strane, po čemu je to Izrael jedinstven?

Opet bih istakla odnos između nacionalnog i individualnog. Jer, nemojte zaboraviti, današnji mladi umetnici pripadaju generaciji zaista šarolikih korena, neki su druga generacija preživelih u Holokaustu, neki su druga generacija osnivača države Izrael. Svi smo služili vojsku, naša deca su je služila ili će služiti, u našim životima terorizam je, recimo, sveprisutan. Multietničko smo društvo – čak pola naše populacije nije rođeno u Izraelu, Jevreji dolaze iz različitih krajeva sveta, donoseći sa sobom raznolikosti. Dvadeset odsto stanovništva čine muslimani, ali ima i hrišćana. Svako ima posebne poglede na svet. Uz to, interesantna je tema jesmo li svi u Izraelu religiozni ili ne. Istovremeno, svi želimo da učestvujemo u izraelskom društvu, koje je, rekla bih, stoga, u konstantnoj potrazi za identitetom. Na državnom nivou, s jedne strane, proslavljamo sedamdesetu godišnjicu postojanja, donekle smo mlada država, ali, s druge, jedan smo od najstarijih, ako ne i najstariji narod na svetu, imamo istoriju dugu 3.000 godina. Sve to utiče na naš način razmišljanja i čini ga posebnim.

Da li se, možda, umetnost onda može shvatiti i kao jedan vid nužne katarze?

Svakako. Bez sumnje. Umetnost jeste katarza. Jer Izrael jeste poseban mikrokosmos, sa svim pojedinostima koje sam istakla odgovarajući na vaše prethodno pitanje. Poseban je fenomen koliko je naših stanovnika umetnički aktivno.

Rekli ste mi na početku razgovora da je umetnost koja dolazi iz Izraela više nego dobro prihvaćena u Srbiji. Da li to važi i u obrnutom smeru?

Smatram da je tako. Jer, i mi smo otvoreni za druge, za njihove priče, njihove emocije. I mi smo, kao i vi u Srbiji, shvatili da uvreženi kulturni centri nisu jedina živa žarišta. Vaši filmovi se prikazuju na posebnom festivalu, knjige sa srpskog prevode se na hebrejski.

A kakav je vaš lični doživljaj naše kulturne stvarnosti, postoje li stvaraoci koje ste stigli da upoznate ili čije ste stvaralaštvo počeli da cenite za ove dve godine koliko ste u Beogradu?

Cenim Danila Kiša, rado ga čitam iznova, kao i Filipa Davida. Oduševilo me je slikarstvo Petra Lubarde, bila sam, naravno, u njegovom legatu, videla sam njegova dela na brojnim mestima, u Kragujevcu, u državnim zgradama, na izložbama, posebno onoj održanoj ove godine u Kući legata. Istakla bih da je prva retrospektiva njegovog rada van Srbije održana upravo u Izraelu i da je na čelu njegove međunarodne fondacije Đina Lazar, član porodice i državljanin Izraela. Drugim rečima – svet je zaista mali.

Hebrejski ponovo na Filološkom fakultetu

Posle duge pauze, studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu od ove školske godine moći će da uče hebrejski kao izborni predmet.

– Interesovanje postoji i mi se nadamo da će buduće generacije uskoro imati priliku da biraju hebrejski i kao glavni jezik, da uče o književnosti, kulturi i istoriji jevrejskog naroda – ističe ambasadorka.


Komentari2
712fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
Izrael je zemlja prijatelj.Ambasadorka je divna,a kultura najvelincastvenija ljudska tvorevina
zorica martinovic
Sve pohvale za izuzetnu Ambasadorku

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja