utorak, 23.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:55
U KULTURNOM DODATKU 22. SEPTEMBRA

Dionis

petak, 21.09.2018. u 11:44
(Илустрација Драган Стојановић)

POSVETA

Razmišljam o nacionalnim Dionisima. Kakav bi bio srpski? Kakva je uloga moje porodice u dionisijskoj revoluciji? Kakav bi bio moj lični Dionis?Legenda kaže da u Hercegovini nije bilo vode pa su duvan zalivali vinom. Zamišljam ukus tog duvana zapaljenog u slavu Dionisa

Postoji predstava mladića na gepardu, debeljka sa čokotima upletenim u kovrdže i idealnog androgina sa šlemom. Ali, Dionis se ne može vezati ni za šta pa ni za oblik.

Bog vina, berbe grožđa, loze, pravljenja vina, religiozne ekstaze.

On je bik, zmija, tigar, satiri, kentauri, magični tirs, sileni, loza, smokva, šišarka, bršljan.

On je preterivanje. Prva čaša, pa treća, pa peta. Beskraj. Alkoholna i seksualna besmrtnost. Svemoć.

Kao bog prirode, naročito rado se pretvara u zver. Njegova mekoputnost je kao čelik. Nisu slučajno njegovi simboli leopard, i tigar. Vinom, muzikom i ekstatičnim plesom on oslobađa svoje sledbenike od briga i pravila moćnih. On je oruđe Afrodite a san je njegovo oruđe.

Jer on je dublji od sna.

Evo ga ovde idealnog i sličnog ženi sa prevrnutiom očima, bezizraznim i blaziranim, koliko se može u mermeru prosuditi. Drži se za lozu.

Vladimir Pištalo

DESNIČINI SUSRETI U ZAGREBU
Pisac među zaraćenim svetovima

Sredinom tridesetih, Desnica je uređivao „Magazin severne Dalmacije” kao nastavak pređašnjeg „Srpsko-dalmatinskog magazina”. U srpskim podelama u Dalmaciji toga vremena na Srbe „šumadijskog” i na one „prečanskog” duha, i na inteligenciju, „narodnu” i „tuđinsku”, Vladan Desnica je prokazan kao sumnjivi individualista i dekadentni elitista

Desnica je želeo da svoj prvi stvarni literarni angažman ostvari baš u „Politici”, u rubrici Priča „Politike”, ali ta njegova priča, „Zasluženi odmor”, nikada nije objavljena, jer se autoru nije činila dovoljno dobra

Književnik Vladan Desnica (1905–1967) pripadao je onom krugu stvaralaca u krugu sveslovenske kulture, čije je umetničko delovanje i naročito kompleksna, pa i turobna životna sudbina, sve do danas izazivala živi interes i žustre polemike među čitalačkom i stručnom javnošću. Autor antologijskih romana Proljeća Ivana Galeba i Zimskog ljetovanja, te mnogih pripovedaka i eseja, Desnica je živio u „vremenu netrpeljivih” i u „doba krajnosti” 20. veka, pri tome i na Balkanu, gde se kroz mnoge Scile i Haribde morao probijati da pronađe svoj ljudski i umetnički put. Rođen u Zadru 1905. godine, u srpskoj porodici iz severne Dalmacije, u kojoj je bilo i uvaženih pravnika i uglednih političkih prvaka na strani jugoslovenskog integralizma, Desnica je bio „elitni primerak Srbina iz Hrvatske”, kako o njemu govori Čedomir Višnjić, urednik časopisa srpske zajednice u Hrvatskoj, Prosvjeta, koji je svojom književnošću pokušavao da nadleti, ne samo nacionalne podele i ideološka trvenja nego i uobičajene salonske rasprave o literarnom stvaralaštvu. Politički, verovao je u bratstvo slovenskih naroda i, intelektualno, u posebnu intimnu misiju piščeva delovanja i zbog toga je počesto bio napadan i od „svojih” i od „njihovih”…

Bojan Munjin

POZORIŠTE
O šampitama i misterijama

Kako se tvrdi u Tajtelovoj knjizi Living teatar je sa jedne strane neinteresantnim učinila Kosa, čija se premijera odigrala u međuvremenu, a s druge strane i njima je dosadilo da ih policija grabi za kosu i vuče iz pozorišta do policijske stanice. Posle svega dogodilo im se ono najgore: postali su institucija

Living Teatar na prvom Bitefu 1967: predstava „Antigona“

Predstava je bila završena ali niti je bilo aplauza, niti se u prepunom gledalištu iko pomerio. Svi su otvorenih usta i širom otvorenih očiju zurili pred sebe, pitajući se šta se to upravo dogodilo. A dogodilo se sledeće: prvo je na scenu izašao dugokosi momak, stao na sredinu prazne bine i ćutao. I to je trajalo minutima, sve dok mu valjda nije postalo jasno da nikakve reakcije neće biti, pa je otišao iza scene. Usledilo je još nekoliko scena u kojima su se poprilično obnaženi glumci i glumice šetali i po sceni i po gledalištu, ali onda je došla završna scena, zvana Kuga, gde su svi padali po podu i gledaocima, koristili toalet papir da se u njega ušmrkuju dok kijaju, kašlju i guše se uz vrlo realističke zvuke. I onda se svetlo prigušilo, svi su otišli sa scene, na kojoj su samo ostali vlažni komadi toalet papira.

Godina je bila 1966. mesec je bio april, a mesto događanja Narodno pozorište u Mostaru. Danima pre toga elita grada na Neretvi se takmičila ko će da nabavi karte za gostovanje pozorišta iz Amerike o kome se nije znalo ništa. Ja sam se tu našao kao petnaestogodišnji pitomac vazduhoplovne vojne gimnazije i nas pet je nastavnica engleskog odabrala da idemo u grad na predstavu, jer smo imali petice iz njenog predmeta. Kad smo stigli pred pozorište, ostala četvorica su već napravili plan da šmugnu pored ulaza i odu u poslastičarnicu na krempite, a onda na korzo, pa da se vrate pred polazak kombija natrag na aerodrom. Priznajem da sam bio u dilemi i da je radoznalost za dlaku pobedila, pa sam ušao u salu.

Predstava koju je Living teatar igrao u Mostaru, a pre toga u Sarajevu i posle toga u Zenici i Banjaluci bila je Misterije i manji komadi i bila je sklopljena od raznih improvizacija u Parizu, nakon što im je menadžer u Engleskoj dao pare samo da odu iz zemlje. Nedavno su me na tu davnu predstavu podsetile tri knjige koje sam uspeo da nabavim skoro istovremeno. Prva je knjiga dnevnika Džudit Maline (osnivačice Living teatra), drugu je napisao Pjer Biner (Pierre Biner) i zove se Living teatar, a treća ima isti naslov, a autor je Džon Tajtel (John Tytell).

Branko Dimitrijević

KULTURA SEĆANjA: STARO SAJMIŠTE
Spomen, omen ili Golem

Formulacije o „smislu žrtvovanja”, „pravednom stradanju i mučeništvu”, „herojskim žrtvama” kao i pominjanje „srpske slobodarske tradicije”, zatim „vidovdanske etike”, „zavetne obaveze” su apsolutno neprihvatljive i uvredljive za jevrejske žrtve, jer se sam pojam žrtve konotira lažno, u prizvuk voljnog ili pak ritualnog žrtvovanja

Staro sajmište, pogled iz vazduha, arhivska fotografija

Nijedan koncentracioni logor nacističke Nemačke nije sažimao simbol prosperiteta i sunovrata na tako jedinstven i tragičan način kao Staro sajmište. Prema rečima Davida Albaharija, bilo je to „mesto koje ne ponižava samo svojom neljudskošću već i potpunom izloženošću Beogradu koji ih sa druge obale reke, nemo posmatra”

Arhitekta Ajzenman je jednom prilikom rekao da u namernom zaboravljanju ne možemo ništa drugo nego da se setimo...

Već na samom početku teksta predloga Zakona o Ustanovi Spomen-žrtve, uočljivo je da se u preambuli nijednom ne spominju termini kao što su kultura sećanja, kolektivna memorija, a sam naziv Ustanova Spomen-žrtve promašen je u svom značenju i simbolici, zaboravljajući na sam naziv Staro sajmište. Nijednom rečju se ne govori o memorijalu, ceremonijalu ili pak mestu sećanja, koja se u svetu uvek pominju kada se govori o obeležavanju sećanja na događaje iz prošlosti. Da li postoji namera da memorija pređe u istoriju, a istorija u istoricizam? Zašto se strahuje od pominjanja memorije? Verovatno zato što se kreira njen parnjak zaborav...

Istražujući fenomen memorije, filozof Dejvid Krel nas podseća na to da memorija teži da bude „sedište, tron apsolutne subjektivnosti”. I sećanje i zaboravljanje su izvesna vrsta simulakruma, ne možemo da stupimo u kontakt sa pravim objektom sećanja, već sa subjektivnom predstavom objekta. Da li se koristi „laž” da bi se došlo do istine?

Jovana Krstić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
b99bb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja