petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 21.09.2018. u 23:24 M.Č.

Šešelj: Zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju organa

Војислав Шешељ (Фото А. Васиљевић)

Srpska radikalna stranka podnela je zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti člana 23 Zakona o presađivanju organa, kojim je utvrđeno da se „ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletni poslovno sposobni davalac pre smrti tome nije usmeno ili pismeno protivio, odnosno ukoliko se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlo”, rekao je novinarima u parlamentu Vojislav Šešelj.

Dodao je da SRS smatra da je ovaj član protivustavan. Prema Šešeljevim rečima, pomenuti član zakona u potpunosti zanemaruje Ustavom zajemčena prava da je „ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Dodao je da da se zakonom ne može nametnuti nešto što je suprotno Ustavu, „doniranje organa moguće je samo ako je to isključiva volja donora, a donorom se ne može smatrati neko kome se organi uzimaju mimo njegove volje”.

Pitao je i šta je garancija da će se, ako je neko pre moždane smrti izričito rekao da je protiv uzimanja organa, da će njegova volja biti poštovana. Istakao je i da je pitanje moždane smrti diskutabilno, „čovek u fazi moždane smrti je još uvek živ, uostalom organi se i ne mogu uzimati od lica koja nisu živa. Kazao je i da postoje ljudi koji su spremni da im dva lekara dijagnostikuju moždanu smrt i da daju izjavu da postane donor organa, i to je u redu.

Prema njegovim rečima, mnogo je jednostavnije i u skladu je sa Ustavom da se svako ko to želi dobrovoljno prijavi da bude donor, a ne da se saglasnost pretpostavlja. Odgovarajući na pitanja, Šešelj je rekao da će radikali, ukoliko dođe na dnevni red, zakon kojim se propisuje doživotna kazna za ubice dece, to podržati. 

 

 

Komеntari30
76869
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
E moj Kiki! Da ti dete umire i ceka pa ne doceka transplantacije ne bi ti nadimak tako zvucao, zvao bi se Kuku(lele)...
Професор др Драган Павловић
Поштовани Кики, а што ви не би претходно прочитали нешто из правних наука, етике, филозофије права? То би много олакшало ову нашу расправу.
Kiki
Gospodine Pavloviću, kada je čovek u bolnici sa lekarima a ne u kapeli i ne na groblju on se smatra pacijentom a ne posmrtnim ostatkom. Posmrtni ostaci takođe imaju svoje dostojanstvo koje potiče od prava ličnosti. Osim toga lekari i hirurzi nisu grobari pa da se bave posmrtnim ostacima, a nisu ni pravnici da odlučuju o pravnom aspektu zaostavštine, niti medicina ili bilo koji zakon sme unapred sve građane tretirati kao posmrtne ostatke umesto kao ličnosti. Čovek je ličnost, a nije stvar, ni predmet, ni objekat, ni meso za upotrebu i promet u korist bilo koje struke, ustanove i slično. Tako kaže Pravo. Medicina takođe služi Pravu a ne obrnuto. Složićete se sa mnom?
Професор др Драган Павловић
Овде је реч о посмртним остацима човека. Није реч о његовом имању или дуговима и наследницима. Претпоставља се да НЕМА наследника – фамилије која има право да ко-одлучује. Која је онда судбина посмртних остатака кад нема нити ЖЕЉЕ покојника ни фамилије? То зависи од друштва у коме се налази. Неки минимум постоји у сваком друштву који укључује и неке обавезе. О томе онда одлучује виртуелна морална личност која представља како покојника тако и друштво. То је или етичка комисија или слична тела. Они ће онда одлучивати у оквирима опште правичности али конкретно у оквирима правних и моралних норми ТОГ ДРУШТВА. Тело ће онда бити закопано, спаљено, похрањено у море... зависно од постојећих норми. Или делови тела коришћени за науку, медицинске потребе – ако то постојеће норме налажу. О тим нормама се расправља и одлучује у друштву - и о томе је УПРАВО овде реч. Али агресији и увредама овде није место. Да ли је сад јасније? (Јел можемо сад да закључимо дискусију?)
K.K
Dokazuje se samo pozitivna tvrdnja a ne dokazuje se negacija nečega što se prethodno nije ni potvrdilo. Ko šta tvrdi taj to i dokazuje. Ko tvrdi da je neko donor to dokazuje pribavljenim pristankom donora a to je donorska kartica. Donorska kartica je dokaz volje, s tim da pravno ne može postojati telesna obaveza "donora" prema bilo kome jer je telo živo ili mrtvo neodvojivo od ličnosti kojoj pripada. Uvek se volja doniranja organa naknadno može povući od strane ličnosti same i njenih najbližih jer i porodica kao i sopstveno telo spada u apsolutno pravo ličnosti koje je nedeljivo. To ne sme da zavisi od medicinskih, ili zdravstvenih ustanova. Lekari nemaju pravno obrazovanje i to ne znaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja