petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 21.09.2018. u 23:51 A.K.

„Zamak Plavobradog” za početak sezone Beogradske filharmonije

(Фото Драгослав Жарковић)

Beogradska filharmonija pod upravom šefa – dirigenta Gabrijela Felca počela je novu sezonu koncertom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Filharmonija ovim programom obeležava i vek od prvog izvođenja jedine opere Bele Bartoka „Zamak Plavobradog” u jednom činu.

Kao solisti predstavili su se Adrijana Bastidas-Gamboa, mecosopran, i Balint Sabo, bas. Koncertno izvođenje ove opere scenski je uobličio reditelj Aleksandar Nikolić. Pre toga publika je čula Betovenovu „Petu simfoniju”. 

Komеntari3
04518
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

uh brate
Bartokovu muziku moze da slusa samo mazohista. Gde to nadjoste.
Marija C.
Bartokova opera ,,Zamak Plavobradog" gotovo pa je deo standardnog repertoara po svetu. U Beogradskoj operi izvedena je 1971. U poslednje 2-3 godine, sudeći po snimcima sa televizije ,,Mezzo" ona se izvodi u njujorškom Metropolitenu i u Pariskoj operi. A ovde, u Beogradu, sinoć sala je bila puna.
zoran stokic
Imamo publiku za Bartoka? Snobizam...Treba imati i negovati publiku za umetničku muziku, a slično je i u drugim umetnostima. Teško da neko ko nije "istrenirao" oko pred "linearnom" perspektivom Leonardove "Tajne večere", ili Rafaelove "Atinske škole", a zatim, Moneovom "kolorističkom" perspektivom, može da "uživa" u poliperspektivi kubističkih slika ili u Šagalovoj "fantastičnoj" perspektivi; a tek da uživa u slikama Kandinskog koja "prekida sa tradicionalnim shvatanjem boja, a to znači i tradicionalnim shvatanjem prostora". Ko nije "trenirao" uvo na baroku, klasicizmu, romantizmu, teško da može da uživa u Bartoku. Ako je dirigent hteo da poveže Betovena sa "nekim", prirodnije je bilo da ga poveže sa Rusoom, Lukezijem (Mocart i Betoven su učili muzički zanat od Lukezija - npr. njegov "Klavirski koncert u F duru", "Requiem" 1771.), ili pak Viotijem. Ruso nije bio samo filozof, već i kompozitor, a njegova opera "Le Devin du Village" (1752.) primarno je inspirisala Mocarta i Betovena...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja