subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:15

Zašto je oboren „iljušin”

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 23.09.2018. u 09:00

Komandant izraelskog ratnog vazduhoplovstva general-major David Ivri je 8. juna 1982. naredio početak vazduhoplovne operacije u okviru ratnog plana „Mir za Galileju”. Cilj je bio poraziti i isterati sirijsku armiju iz doline Beka u Libanu. Kako Izraelci nisu imali tačne lokacije lansirnih rampi sirijske PVO u tom području, general Ivri je odlučio da na moguće lokacije PVO Sirije pošalje male bespilotne letelice. Sirijci su odmah aktivirali svoje glavne radare, dobijene podatke su Izraelci analizirali i saznali koordinate, ustanovili način ometanja i 9. juna 1982. u zoru je poletelo 96 izraelskih borbenih aviona: F-4E, F-15, F-16 i C-2 kfir.  Kada su ti avioni uništili sirijske lansirne rampe PVO, uzletela su sledeća 92 aviona i sručili svoj bojevi tovar bombi i raketa po sirijskim oklopno-mehanizovanim jedinicama. Od 19 napadnutih lansirnih rampi sirijske PVO, samo su dva samohodna sistema uspela da, u prvi mah, izbegnu uništenje. Ne zadugo, jer su eliminisani već sledećim udarom naoružanih bespilotnih letelica.

Sirijci su odgovorili masovnim avionskim napadom, u tri najveća vazdušna boja posle Drugog svetskog rata učestvovalo je po 200 borbenih aviona na svakoj strani. U prvih nekoliko dana Sirijci su izgubili 92 aviona, od čega samo u prvom okršaju 42 aparata. Izraelci su izgubili samo jedan avion, oboren je vatrom sa zemlje. Rat u dolini Beka završen je zapravo za samo šest sati, bez avijacije i sistema PVO sirijska je armija morala u hitno povlačenje. Prva je to na svojoj koži osetila 47. brigada 3. sirijske armije, koju su izraelski avioni uhvatili na čistini i jednostavno je masakrirali, uništili su je do poslednjeg vozila.

Godinama posle bitke u dolini Beka trajale su rasprave o opasnostima raketnih sistema PVO i načinima njihovog neutralisanja. Već tada, a sada daleke 1982. Izrael je uspešno koristio izviđačke i naoružane dronove, kao i celi spektar elektronskog ratovanja.

Da li su Rusi u Siriji previše verovali u džentlmenski dogovor s Izraelcima o pažljivom izbegavanju opasnih situacija u vazdušnom prostoru i Sirije i istočnog Mediterana? Da li su izraelski avioni F-16 lukavo iskoristili radarski odraz ruskog izviđačkog aviona „iljušin 20” i u njegovoj radarskoj senci izveli raketni udar po ciljevima u Siriji? Da li su Izraelci zaista izvestili Ruse o predstojećem udaru samo minut pre lansiranja raketa? Da li su Sirijci nasumice ispaljivali rakete, da li su na radarima prepoznali šta gađaju, ili nisu? Da li su izraelski avioni već bili u vazdušnom prostoru Izraela u trenutku kada su Sirijci lansirali svoje projektile SA-5, po NATO kodifikaciji, odnosno S-200 po ruskoj?

Odgovore na ta pitanja verovatno nećemo nikada potpuno saznati. Jer, ruska je armija odmah optužila izraelsku stranu da su izraelski avioni F-16 svesno iskoristili radarski odraz ruskog „iljušina” da bi se prikrili i ispalili svoje rakete. Izraelci su to demantovali i poslali u Moskvu svoju vojnu delegaciju da objasni šta se sve dogodilo, ali i da Rusima pruže podatke o instaliranju vojnih snaga Irana u Siriji. Predsednik Vladimir Putin izjavio je „da je tragedija aviona ’iljušin 20’ i njegove posade splet nesrećnih okolnosti, ali i da stoji iza izjave ruskog vojnog vrha”.

Dakle, jesu li Izraelci obavestili Ruse o predstojećem napadu svojih F-16 na ciljeve u Siriji samo minut pre udara, ili mnogo ranije kako tvrdi Izrael, možda i nije najbitnije. U zoni istočnog Mediterana Rusi bi morali da na smenu imaju stalno u vazduhu barem jedan svoj „avaks” koji je mogao da momentalno signalizira svako poletanje s bilo kojeg izraelskog aerodroma. Uostalom, šta su radili radari iz sistema S-300 i S-400 u Siriji? Gde su bili i šta su javljali izviđački sateliti u svemiru? U situaciji kada Izrael lupa po Siriji kada hoće i kako hoće, oslanjati se na telefonsko ili radio-obaveštenje malo je naivno. Sirijska PVO vrlo je slojevita i to je poseban vid oružanih snaga koji čini 20.000 pripadnika. Raspolaže sa četiri divizije PVO raketa S-125, „kub” i S-75, te tri puka raketa tipa S-200, ili SA-5. Imaju i rakete „pancir S-1”, „buk 1”, odnosno SA-11, i „buk M-2”, odnosno SA-17, „strelu 1”, „strelu 10”, „strelu 2”, „strelu 3”, „iglu S”...

Ruski avion „iljušin 20” oborila je sirijska raketa S-200, projektil sovjetske proizvodnje. Još 1983, godinu dana posle bitke u dolini Beka, Sovjeti su Sirijcima isporučili 48 raketa tipa S-200, dometa 250 km, svrstanih u osam baterija razmeštenih u dve baze. Jedna je baza u Dumeiri, oko 30 km severoistočno od Damaska, a druga u Šimšaru, južno od grada Homsa. Uz rakete te 1983. stigli su i sovjetski instruktori, njih 500. Raketni sistem S-200 predstavljao je veliku opasnost za sve letelice u istočnom Mediteranu, a prvih godina njegovog instaliranja u Siriji rukovanje sistemom i odluku o eventualnom lansiranju projektila donosili su isključivo Sovjeti. U međuvremenu su se i sirijski vojnici obučili za taj sistem, ali je pitanje koliko je S-200 danas uopšte moderan u kontekstu izraelskog elektronskog načina ratovanja? Ceh su nažalost platili ruska posada i operateri na „iljušin 20”.

Kako će sada postupiti Moskva? Da optuži saveznika, Siriju, da je lansirala rakete napamet, ne ide. Hoće li sada ipak isporučiti Damasku sistem S-300, koji je Sirija platila pre deset godina? Ili će samo upozoriti Izrael da je vreme gađanja Sirije prošlo? Što se tiče Izraela, on je u procepu, on mora da forsira pobedu protiv Hezbolaha i Iranaca u Siriji, ili da diplomatski izdejstvuje njihov odlazak iz Sirije. A to je moguće samo uz pomoć Rusa. Od kojih neki sigurno žude za osvetom za srušeni „iljušin 20”...


Komentari83
1c3ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bozana
Zasto se Izrael uopste mesa u ovaj rat? Da li neko moze da mi objasni. Sirijska vojska se bori protiv ISIS-a, a Izrael bombarduje sirisjku vojsku. I niko ne raguje?! Komunikacija izmedju pojedinih ucesnika koji su pisali komentare o tehnickim stavrima je toliko avansirana (i nista ne raumem) i taj deo me ne interesuje. Zahvaljujem
Војин
@ "Maркo" мислим да нисте добро прочитали мој коментар. Радар П- 12 био је подзенитни радар, на метарским таласима, што значи да су тако дуги таласи пратили кривину земље и имали далеко већи домет од америч. радара, још у време седамдесетих година. Уређај који су имали за распознавање пријатељског ваздухоплова имао је кодни назив НРЗ и био је подешен на наше* ваздухоплове. Нема никавог разлога да и сириски радари нису имали нешто слично и свакако још савршеније за распознавање пријатељског ваздухоплова и то би било савим логично у сложеној ситуацији каква је у Сирији. Ја свакако жалим што је руски ваздухоплов погођен и што су изгубљени животи посаде и баш из тих разлога пишем, ово што пишем, јер желим да се ово више никада не понови.
Маркус
Као што знате уређај за распознавање иде у пару са таквим истим на авиону, а по правилу извозне верзије авиона за "треће земље" осим што су биле са застрелом опремом претходне генерације као нпр. МИГ-23 МС, често нису ни имале тај уређај. Самим тим ни извозне варијанте ПВО система као што је Сиријски С-200 купљен 1982/3 ... вероватно нису ни биле опремљене истим. Да ли је Југославија имала веће поверење или повлашћени статус код Совјета, то не знам тачно, али колико сам информисан тада "1970 и неке" ЈНА је практично имала и авионе и радаре са "фул опремом" баш као и Совјети.
Preporučujem 6
Kosta Petrović
Meni se čini da su se Rusi i Izraelci dogovorili. Ovo je win win akcija. Izraelci pokazali "neustrašivost" Sirija dobila S300 a Rusi pare. Amerika samo može da plače i gleda svoje lepe rakete. Rusi će da isprobaju S300 i prodaju ih kao alvu kada poobaraju Amerikance.
D Mrgud
auuuuu ,jako dobar komentar sve mi se cini da ste tacno predvidjeli situaciju samo se pitam da li je uopste pao iljusin I da li je to bio papirni bez putnika i posade avion robotovizovan prazan od jeftinoga materijala bez ljudi ???? Izrael tuce po irancima jer ih gadjaju raketama sa sirijskoga tla..
Preporučujem 1
Milence Prasence
Mozda je ovo prilika da Rusi provere efikadnost sistema s400 protiv F35
Zlatko Babic
A одакле ће да крену те крстареће ракете без да призову исте такве у своје двориште или палубу? И, не руше се крстареће ракете са с 300 и с 400.
Preporučujem 0
Petar Ilic
Zasto F35? Logicnije je napasti S-300 ili S-400 velikim brojem krstarecih raketa. Jedna baterija tih sistema moze mozda da obori cetiri takve rakete ali ce ostale unistiti nju. Avioni F35 bi se upotrebili kasnije da zavrse posao.
Preporučujem 3
Misa
Oborili im Turci avion, Rusi nista samo prete. Oborili im Jevreji avion, Rusi nista samo prete. Pas koji laje ne ujeda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja