nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:21

Nova ekonomska kriza?

Svi problemi koji su 2008. godine prouzrokovali globalni finansijski potres danas su još veći, upozorava ekonomista Piter Šif. – Nacionalni dug će biti epicentar krize, a dolar će se survati, smatraju stručnjaci
Autor: Ozren Milanovićsubota, 22.09.2018. u 21:20
Њујоршка берза: има показатеља да се САД „котрљају” према кризи каква је била пре десет година (Фото Пиксабеј)

Krize su obično nepredvidive i dolaze neočekivano. Odakle će doći, u kom obliku će biti, kako će se odraziti na međunarodnom nivou, to se ne može skroz predvideti, ali se pokazalo da kriza nikada ne dođe iz pravca odakle je očekujemo. Postoje ciklusi koje smo videli u prošlosti, i ja ne bih isključila novu krizu – rekla je nedavno Kristin Lagard, direktorka MMF-a.

– Naša dužnost je da osiguramo da finansijski sektor bude pod dobrom kontrolom, da je regulisan, da su institucije jake i da mogu da odole potencijalnim krizama – poručila je.

Deceniju posle globalne finansijske krize, svet se suočava sa još jednom nezgodom, upozoravaju ekonomisti.

Prethodna globalna finansijska kriza izbila je 2007/2008, i smatra se najvećom ekonomskom krizom od čuvene Velike depresije.

Da će taj sledeći udar biti veći, od onog u 2008. godini, upozorava na desetogodišnjicu krize poznati ekonomista Nurijel Rubini, a sa njim su saglasne mnoge kolege, između ostalih i Piter Šif.

– Velike banke su pred većim rizikom nego ikada ranije. Danas su više izložene udaru od recesije, sistemski rizici po ekonomiju su dakle, uopšteno veći nego što je to bilo 2008. godine – rekao je Šif.

– Nakon raspada 2008. godine američka vlada je spasavala banke i upumpala novac u ekonomiju kako bi zaustavila pad u provaliju. Mimo toga nije napravljeno ništa kako bi se rešio problem plata, koje stagniraju. Tim nekim bankama trebalo je dozvoliti da propadnu pre deset godina – tvrdi Šif i upozorava da iz te poslednje krize nisu naučene lekcije.

– Ponovili smo i proširili sve greške, koje su izazvale poslednju krizu, i tako „obezbedili” da sledeća bude mnogo gora – rekao je on.

Prema njegovim rečima, svi problemi koji su prouzrokovali finansijsku krizu iz 2008. godine danas su još veći.

Velika većina Amerikanaca i dalje živi u senci velike recesije. Mnogi su i u goroj situaciji, nego pre krize, jer su u međuvremenu porasle cene nekretnina, zdravstvenog osiguranja i obrazovanja, dok je vrednost onoga što poseduju manja nego u doba pre 2007. godine. Prošle godine oko 40 odsto američkih porodica borilo se da izađe na kraj s bazičnim stvarima poput: hrane, zdravstva, plaćanja režija i stanarina ili kredita, kaže jedno veliko istraživanje koje je sproveo Institut „Urban”. Sve to upućuje da se SAD kotrlja prema identičnoj krizi kakva je bila 2008. godine.

A kad se desi u Americi, raširi se brzo po celoj planeti.

Piter Šif tvrdi da će novu krizu, za razliku od prethodne, koja je izbila zbog hipotekarnog duga, dolara i zlata, ovu novu karakterisati pre svega dužničko ropstvo u SAD.

– Nacionalni dug će biti polazna tačka, epicentar krize, dolar će se survati, cene zlata porasti, potrošačke cene će rasti... – upozorava cenjeni ekonomista.

Deset godina nakon kolapsa „Leman bradersa” važno je da se razume kako pravi temelj i seme velike recesije nije bila bankarska kriza, nego rastući disbalans između potrošnje građana i celokupne produktivnosti, koju su uzrokovale plate koje stagniraju i rastuća ekonomska nejednakost u društvu.

Disbalans se vratio, dobro pripazite na svoje novčanike, poručuje kolumnista „Njusvika”.

I Noam Čomski upozorava na novu krizu, a Donalda Trampa vidi kao novog uzročnika. On je rekao da vlada američkog predsednika podstiče poskupljenje akcija na tržištu kapitala, koje bi moglo lako da dovede do novog finansijskog kraha.

Uz trgovinski rat s azijskim zemljama, uvođenjem carina na razne proizvode, Tramp kao da ubrzava taj dolazeći ekonomski cunami. Svetska ekonomska kriza od pre deset godina nije zaobišla ni Srbiju, a prema oceni premijerke Ane Brnabić, ekonomija Srbije je danas mnogo otpornija na promene, pre svega zahvaljujući manjem javnom dugu koji je ispod 60 odsto.

– Svetska ekonomska kriza pogubno je pogodila Srbiju. Tadašnja vlada je pričala da imamo šansu u svetskoj ekonomskoj krizi i baš ništa nisu uradili da Srbija postane konkurentna i da privuče neke od investicija, koje su se tada zatvarale širom Evrope i sveta. Međutim, Srbija je pretrpela velike štete – rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, Srbija je danas jača zemlja, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije koje je, podseća, prethodna vlada, na čelu s tadašnjim premijerom Vučićem, implementirala.

– Naš cilj je da taj javni dug u narednim godinama bude ispod 45 odsto, kako bi Srbija bila u „sigurnoj zoni” u slučaju svake naredne, potencijalne, krize na tržištu – podvukla je Brnabićeva.

Dodala je i da je inflacija Srbije nekoliko godina unazad u planiranim okvirima, kao i da je nezaposlenost, u odnosu na, kaže, trenutak posle svetske ekonomske krize, prepolovljena. Ističe da su dalji prioriteti države da poboljša klimu za ulaganja, koja je već, primećuje, dala odlične rezultate jer je samo prošle godine bilo 2,6 milijardi evra investicija.

– Ove godine, do sada, još je bolji nivo investicija nego prošle godine – navela je premijerka. – Srbija je danas nebrojano puta jača, ne može da se poredi s ekonomijom, državnom upravom i javnom potrošnjom, koje su u vreme svetske ekonomske krize bile izrazito neodgovorno vođene. Danas to više nije tako i ja se time ponosim – rekla je Brnabićeva.


Komentari6
bacca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Па оног момента када се сурва долар већа нам криза и неће требати јер тада истог момента креће велики рат. За УСА је долар највеће и једино упориште, и његов пад њих аутоматски гура у рат а самим тим и цео свет. Онда више неће моћи да покривају огроман трговински дефицит, јер долар тада нико неће хтети. А огромна земља која мора преживети или ће нестати, а такве никад не нестају саме већ повлаче многе са собом.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Mislim da ce nova svetaka kriza nastati kao posledica uvodjenja digitalizacije, odnosno stvaranja digilne ekonomije i drustva.
Mirko
Kriza je uvek tu negde i uvek vreba, svetska elita je međusobno povezana (prvi prodor na svetsko tržište valuta Kina je ostvarila preko Britanske privatne banke), dolar se u toku 2018 kretao od 1,12 do 1,21 za eur. Sume koje se trguje dnevno na berzama su ogromne (oko 6000 milijardi na tržištu valuta, kripto valute 20 milijardi), svaka kriza je rezultat političke odluke, kako vlastelini odluče tako će biti, nova ,,Kina,, je Indija koja je na redu da podigne standard stanovništva, Kina je to već uradila BDP po stanovniku tamo je duplo veći nego u Srbiji a i standard (ko je bio mogao je i da vidi).
Dekara
Devalviraj Junan, napumpaj BitKoin, prodaj obveznice u dolarima... Kina lepo poveca izovoz, a sve ekonomije vezane za dolar u problemu.
Jeremija
Početak nove krize poznaće se po tome što će dolar brzo i znatno ojačati u odnosu na druge valute gde bi taj odnos prema evru bio negde 1 : 0.877 odnosno, evro prema dolaru 1 : 1.14. Vrednost 1.14 je kurs na kome Kina započinje naglu prodaju dolarskih obveznica.
Sun Cu
Ни "Ф" од футуризма. Кинези ништа не раде нагло.
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja