subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:08

Figurine iz neolita proslavile Stubline

Zbog valjkastog tela i naglašenog nosa one se razlikuju od svih vinčanskih figura. – Naselje u kome su pronađene nastalo je oko 4.700 godina pre nove ere, brojalo je oko 200 kuća i između 1.000 i 2.000 žitelja
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 22.09.2018. u 22:02
Aрхеолози истражују кућу из неолита (Фо­то Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић)

Na blagoj padini oivičenoj rečicama Izvorac i Trstenica lenjo se pomeraju liske na prezrelim kukuruzima. U ušima odzvanja šum vetra, a kroz ostatke suncem spržene trave proleću leptiri i ose. Tako ovih dana izgleda lokalitet Crkvine u obrenovačkom selu Stubline. U blizini ovog mesta nalazi se tek poneki kućerak. A pre oko 6.500 godina na ovoj padini vrvelo je od života. U poznom neolitu tu su se skrasili pripadnici vinčanske kulture i osnovali naselje koje je trajalo skoro dva veka. Daleki preci nisu ostavili samo trag o svom postojanju, već nešto po čemu smo postali poznati u celom svetu – 43 neobične zemljane figurine od ukupno 60 koliko ih je dosad pronađeno. Šta još krije ovo arheološko nalazište znaće se posle iskopavanja koja su ponovo počela.

– Figurine su jedinstveno otkriće kada je reč o evropskoj praistoriji i potpuno se razlikuju od ostalih vinčanskih figurina koje jasno prikazuju ljude. Stublinske figurine su stilizovane, valjkastog tela, bez posebnih obeležja osim naglašenog nosa i minijaturnog oruđa ili oružja na ramenu. Četrdeset dve su gotovo identične. Njihova visina varira od dva do šest centimetara. Prilično su grube izrade i kao da su napravljene za minut, dva. Smatra se da predstavljaju članove domaćinstva ili zajednice sa Stublina, ali i da nagoveštavaju neku vrstu socijalnog raslojavanja. Po nekim tumačenjima, ovde je možda reč i o predstavi zajednice stranaca. Sve te figurine nađene su pored peći u jednoj kući, najverovatnije da bi se obeležio čin napuštanja doma – objašnjava dr Miloš Spasić, rukovodilac arheoloških istraživanja u Stublinama i viši kustos Muzeja grada Beograda. On ističe da o  svetskom značaju ovog lokaliteta govori i podatak da su o njima pisali svi vodeći evropski arheolozi u više od 20 naučnih radova.

Izgleda da su Vinčanci dobro znali da odaberu mesto za život. 

Zajednicu su osnovali na ocednom mestu, dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko od vode, na izduženom platou površine oko 12 hektara i nadmorske visine od 100 do 120 metara. Naselje verovatno nije spontano formiralo nekoliko porodica, već se pretpostavlja da je odjednom došla veća grupa ljudi.

Lokalitet Crkvine na kome su nastavljena iskopavanja  (Fo­to Mu­zej gra­da Be­o­gra­da)

– Starije vinčansko naselje na Stublinama podignuto je oko 4.700 godina pre nove ere. Na istočnom delu platoa bilo je oko 120 kuća, zaštićenih dvostrukim, duboko ukopanim rovovima. Ti rovovi štitili su od upada neprijatelja, divljih životinja, ali i od nabujale rečice i potoka. Vinčanska zajednica na Stublinama je vrlo brzo rasla. Već pedesetak godina od osnivanja naselje se proširilo na zapadnu stranu. Vremenom je izgrađeno još oko 80 kuća na novoj površini, pa je naselje imalo više od 200 kuća i između hiljadu i dve hiljade žitelja – priča Spasić.

Kuće u Stublinama bile su podignute u redovima, formirajući tako neku vrstu ulica, dok je jedan deo njih postavljen oko manjih slobodnih, verovatno zajedničkih javnih površina.

– Domovi su im uglavnom pravougaoni, zidani od blata na konstrukciji od drveta, površine od 20 do 100 kvadrata. Takvi objekti su bez ozbiljnijih ulaganja mogli da se koriste četrdesetak godina, a neki i ceo jedan vek. Kuće su bile mahom jednosobne, ali je bilo i onih sa dve i tri prostorije. U njima su se nalazili nameštaj i „aparati” izrađeni od gline, neophodni za svakodnevni život. Stolovi na pet nogu, kadice za skladištenje žitarica, kao i veliki avani za njihovo usitnjavanje… U nekoliko kuća nađeni su ostaci laganih drvenih polica popadalih za zidova. Izvor energije za osvetljavanje, grejanje i pripremu hrane predstavljale su peći i ognjišta, oko kojih se odvijao i najveći deo kućnih aktivnosti – kaže Spasić. Vinčanska zajednica na Stublinama se u najvećoj meri oslanjala na zemljoradnju i gajenje domaćih životinja.

Arheolozi Muzeja grada Beograda, među kojima su i Ana Živić, Dragana Stojić i Saša Živanović, trenutno iskopavaju kuću u istočnom delu naselja.

– Za razliku od 95 odsto objekata koji su bili orijentisani u pravcu sever – jug, ova kuća je okrenuta u pravcu istok – zapad. Sada pokušavamo da otkrijemo kako je izgledala, kako i kada je bila izgrađena i koja joj je bila namena. Utvrdili smo da je imala približne dimenzije osam puta četiri metra, najverovatnije tri prostorije i dve peći i da je namerno zapaljena posle prestanka života u njoj. To je običaj koji su Vinčanci primenjivali kada su se selili – na mestu stare gradili novu kuću ili želeli da „pročiste” prostor. U toku iskopavanja u Crkvinama je pronađeno 50.000 fragmentovanih i celih predmeta od pečene gline, kosti, kamena i roga – ističe Spasić.

Vinčanci su na ovom prostoru živeli oko dva veka i koliko se zna njihovo društvo bilo je egalitarno. Izdvajali su se jedni od drugih po znanju i kultovima. Blisko su sarađivali sa neolitskim zajednicama u obrenovačkim mestima Grabovac, Zvečka, Jasenje i Novo Selo u Stublinama, ali i onima koje su živele i po 500 kilometara dalje.

– Na ovom lokalitetu nađen je opsidijan, vulkansko staklo koga ima u planinama Slovačke i Mađarske, otkriveni su nalazi fosilnih školjki i puževa sa obala Grčke, posude iz Potisja… – napominje Spasić.

Posle gotovo dva veka postojanja ova zajednica bukvalno je nestala sa ovih prostora.

– Propast vinčanske kulture koja je na širem području centralnog Balkana trajala od 5.200 do 4.600 p.n.e inače je potpuna enigma. O njihovom životu se zna gotovo sve, ali o nestanku gotovo ništa. Samo su odjednom prestali da postoje. Ima raznih teorija koje taj nestanak objašnjavaju, ali nijedna od njih nije opšteprihvaćena. Ono što je činjenica kada je reč o ovom lokalitetu u Stublinama jeste da na tom mestu posle nestanka Vinčanaca vekovima niko nije živeo – napominje Spasić.

Crkvine dobile ime po staroj crkvi

Jedinstveno otkriće iz evropske praistorije  (Fo­to Mu­zej gra­da Be­o­gra­da)

U Stublinama i danas živi legenda o postojanju stare crkve po kojoj je lokalitet i dobio ime Crkvine. Da nije reč o legendi govore i podaci Ljubomira Pavlovića koji je u 19. veku zabeležio postojanje starog crkvišta. Meštani Stublina usmeno su prenosili predanje o staroj crkvi, a mesto na kome se navodno nalazila dugo nije obrađivano.

Prva arheološka istraživanja na Stublinama izveo je Jovan Todorović, kustos Muzeja grada Beograda, 1967. godine.

Radovi su obnovljeni 2006. i traju do danas. Do sada je, delimično ili u celosti, istraženo pet nadzemnih objekata, primarni sistem rovova i prostor namenjen odlaganju otpada na južnoj padini lokaliteta.

Lokalitet Crkvine 2014. godine proglašen je za kulturno dobro.

Redak avarski nalaz

Jedan od pronađenih artefakata  (Fo­to An­đel­ko Va­si­lje­vić)

Posle gašenja života u vinčanskom naselju (oko 4600. p.n.e.) Stubline su ponovo naseljene tek 1.200 godina kasnije, u toku poznog bakarnog doba. Prva potvrđena aktivnost posle bakarnog doba zabeležena je oko 4.000 godina kasnije. U toku poznog osmog veka na Stublinama je sahranjen mlađi muškarac, star oko 15 godina. Reč je o pripadniku avarskog plemena sahranjenom u karakterističnoj avarskoj nošnji, o čemu svedoče ostaci pojasa. Pored nogu pokojnika položena je drvena posuda. Avarski grob iz Stublina jedan je od retkih avarskih nalaza južno od Save i Dunava.


Komentari2
19407
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Име
Надам се да ће људи имати услова (новца) да наставе са радом! "Сматра се да представљају чланове домаћинства или заједнице са Стублина..." - а можда су се само деца играла.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
U ovoj okolini postoje neprouceni lokalitet iz doba neolita. Molim strucnjake ili pisca ove studije da mi se javi na Dr. Wongar Bozic , wongarbozic@gmail.com

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja