subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:05
RAZGOVOR NEDELjE: BRANISLAV NEDIMOVIĆ, ministar poljoprivrede

Prodaja PKB-a bila je najbolja opcija

Autor: Ivana Albunovićsubota, 22.09.2018. u 22:00
(Фото Иван Милутиновић)

Kao državnom preduzeću, Poljoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) bile su potrebne velike investicije, što je mogao da ponudi samo privatni kapital. Prodaja je bila jedino i najbolje rešenje, država nije mogla da izdvoji 100 miliona evra i ubaci ih u tu korporaciju. Postupak je bio transparentan, javni poziv objavljen je po drugi put, a bilo koja stvar, pa tako i PKB, vredi onoliko koliko je neko spreman za nju da plati.

– Na prvom tenderu koji je raspisao grad Beograd nije uopšte ni bilo zainteresovanih. Sada smo imali samo jednog ponuđača i svega dve kompanije koje su otkupile dokumentaciju. To znači da ova korporacija ipak i nije toliko atraktivna kako se misli – kaže u intervju za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, odgovarajući na pitanje da li je prodaja bilo jedino rešenje za poslednji veliki državni kombinat, o kojem se poslednjih dana žučno polemiše.

Zašto se odustalo od strateškog partnerstva gde bi država zadržala udeo? Da li je ta opcija u neformalnim razgovorima nuđena „Al Dahri” ili Miodragu Kostiću i Petru Matijeviću, koji su ranije bili zainteresovani?

Strateško partnerstvo moglo bi da dođe u obzir da je bilo zainteresovanih. Naravno da smo pre raspisivanja tendera radili ispitivanje tržišta. Postavlja se pitanje šta bi to funkcionalno donelo u odnosu na ovakav vid traženja investitora. Podsećam, da ovo nije bila klasična prodaje imovine jer je bilo ograničenja za investitora. Od broja grla i nivoa proizvodnje koji će morati da zadrži u naredne tri godine, do zabrane otuđenja i obaveznih investicija. Novi vlasnik će morati da zadrži 1.000 radnika od 1.700 zaposlenih i da isplati otpremnine od 450 evra, što je više od zakonom propisanih 200 evra po godini staža.

Mislite li da je država mogla da uslovi investitora na duži rok? Ako ništa drugo zbog prehrambene sigurnosti države.

Naša prehrambena sigurnost sigurno neće biti ugrožena. Imamo viškove hrane, suficit u trgovanju poljoprivrednim proizvodima je 1,7 milijardi evra. „Al Dahra” samo može da nam otvori nova tržišta koja dobro plaćaju. Zašto nismo postavili duži rok? Zakon o privatizaciji daje obavezu od tri godine, mi smo hteli da idemo na pet, ali bez izmene propisa nismo mogli to da uradimo. Ali tražen je investitor koji je u prošloj godini imao minimalan promet od 400 miliona evra. Dakle kupac koji je imao kapacitet da ispuni zahteve.

Opozicija kaže da se tražio konkretan investitor.

Zašto oni nisu našli nekog poslednjih 15 ili 20 godina nego su samo beležili gubitke? Čak i ono što su prikazivali kao investiciju (farmu) nisu platili, nego je plaćano kasnije iz poslovanja. Držali su preduzeće u konceptu reorganizacije da nikome ne bi plaćali obaveze. Pa to može svako. Kakva je to privreda, to je klasično socijalističko samoupravljanje. Ako želimo investicije, veće prinose u PKB-u, mora da se ulaže u infrastrukturu. I još nešto, što se tiče promene namene zemljišta, o čemu su mnogi pričali. Građevinsko zemljište nije bilo predmet prodaje, ono je ostalo u vlasništvu države. Toliko je složena procedura promene namene zemljišta i prolazi kroz toliko nivoa odlučivanja da je to praktično nemoguće.

Kada treba da legne novac od prodaje i da li će biti uplaćen u celosti?

Novac leže po potpisivanju ugovora. Dug je oko 80 miliona evra i biće izmereni svi poverioci, među kojima je mnogo državnih kompanija. Tako ćemo se na dva načina lišiti loših nenaplaćenih potraživanja. Šta je bila alternativa svemu ovome? Da se PKB i dalje zadužuje i da to banke kasnije uzmu na ime hipoteke. Ili treća varijanta, da preduzeće ode u stečaj, da se sve anulira, radnici ostanu bez posla i kasnije proda imovina. Zar ovo nije bila najbolja opcija?

I drugi potencijalni strani investitor – nemački „Tenis” – ponovo je tema u medijima. Neke opozicione stranke u Vojvodini traže detalje o ugovorima?

I to je ono o čemu se neprestano govori bez ikakvih osnova. Ugovori još nisu potpisani, donete su samo odluke. Da jesu, bili bi javno prezentovani.

Da li će „Tenis” 1. novembra, kada je poslednji rok da uđe u posed u Kikindi i Zrenjaninu, početi da podiže farme, ili ovo zemljište opet ide u zakup kao prošle godine?

Sada je na „Tenisu” da potpiše ugovor za Kikindu od 1. novembra. Zemljište u Zrenjaninu im je na raspolaganju od 1. novembra 2019. Te parcele su prošle godine bile u zakupu i naravno da će opet ići na licitaciju ako ne potpišu ugovor. U stalnom smo kontaktu s njima i videćemo da li će se to dogoditi. Ono što je sada realan problem za investiranje u sektoru svinjarstva jeste afrička kuga svinja koja se pojavila u Belgiji i pitanje je trenutka kada će i u Nemačkoj. I Srbija je u opasnosti, to su sve izazovi za investicije.

Kada su malinari letos blokirali magistralu zbog niske cene, rekli ste da je za njih rešenje – jako krovno udruženje. Sada najavljuju osnivanje političke stranke jer veruju da samo tako mogu da ostvare svoje ciljeve. Kako to komentarišete?

To je njihovo pravo. Mislim da je dobro da se udružuju da bi pojeftinili proizvodnju i poboljšali je. Ako oni smatraju da će to ostvariti kroz politiku i to je u redu. Možda ćemo sutra imati ministra iz sektora malinarstva što bi verovatno poboljšalo neke stvari, a možda i ne. Već u januaru prvi put ćemo izaći s troškovima proizvodnje u svakom kraju Srbije, jer se oni razlikuju, i kolika će biti očekivana cena.

Možda će onda i hladnjačari želeti da osnuju stranku.

I to je legitimno, što više političkih stranaka to bolje.

Poljoprivrednici sve češće pominju reč kartel. Proizvođači suncokreta kažu da je trenutna cena niska i da sve ukazuje da je dogovorena. Antimonopolska komisija još nije izašla s analizom tržišta. Imate li konkretnije informacije.

Postupak je otvoren, nezavisne institucije i služe tome da kontrolišu tržište. Tražili su podatke i od ministarstva i od proizvođača. Ipak, moramo da budemo svesni da je suncokret ove godine posejan na većim površinama, da je odlično rodio i da cena ne može biti kao prošlogodišnja, kada smo imali manjak prinosa.

Očekuje se rekordan rod kukuruza. Pšenica je dobro rodila, ali verovatno je da će polovina moći da bude prodata kao stočna hrana zbog lošijeg kvaliteta. Kako će se sve ovo odraziti na ukupne rezultate u poljoprivredi?

Pšenica je sada dobra, 19 dinara po kilogramu i ima trend rasta. Činjenica je i da je kvalitet lošiji zbog kiša, ali je i tražnja generalno veća i u Zapadnoj Evropi i na drugim tržištima. Otvorili smo tržište Egipta, koji je najveći kupac na svetu. Stavljeni smo na njihovu listu izvoznika, prvi put posle 1989. godine.

Ove godine odblokirano je 175 miliona evra iz IPARD fondova. Interesovanje poljoprivrednika je veliko, posebno za nabavku mehanizacije. Koliko ćemo realno uspeti novca da povučemo od 50 miliona koji su na raspolaganju za 2018?

Ovo je prva godina, nije jednostavno, ali stvari se dobro odvijaju. Prvi zahtev poslat je na plaćanje 20. septembra, što znači da je prošao sve kontrole. Moramo da uradimo rangiranje zahteva za traktore jer ih je stiglo više nego što smo očekivali. Narednih deset dana imaćemo novi poziv za meru koja se tiče prerađivačke industrije.

Šta je s Nacionalnom referentnom laboratorijom za hranu? Nedostajalo je milion evra da bi ova nezavisna laboratorija, važna za potrošače, počela da radi. Nije bilo para iz budžeta, čekali smo donacija iz EU. Da li još čekamo?

Ne čekamo više, država će sve finansirati. U toku je nabavka neophodne opreme, potrebno je da zaposlimo ljude koji će raditi kontrolu mesa, mleka (aflatoksina) i pesticida. Sve će biti gotovo do marta sledeće godine, kada bismo mogli da krenemo u akreditaciju.

Aktuelan je izvoz junećeg mesa u Tursku, nedavno su povećane kvote. Analitičari procenjuju da su mogućnosti Srbije male. Šta je realno, koliko nam je potrebno da obnovimo fond i šta će država uraditi da pomogne?

Analitičari su govorili i da od tog posla neće biti ništa, a do 15. novembra ćemo ispuniti kvotu i izvesti 5.000 tona mesa u Tursku. Ministar Ljajić i ja se borimo da sledeće godine dobijemo dozvolu za duplo veću količinu. Toliko realno možemo da preradimo, cena je skočila i ono što smo do sada izvozili kao živu stoku, sada ćemo pretvoriti u meso. Ukinuli smo i carine za uvoz teladi da bismo omasovili proizvodnju. Od sledeće godine ćemo povećati subvencije za tov.

Pune dve godine ste ministar poljoprivrede. Šta je adut Srbije? Ostajete li pri izjavi da biste, da ste poljoprivrednik, od državnih subvencija kupili stado ovaca ili podigli zasad oblačinske višnje?

Sada bih se bavio i govedinom.


Komentari18
6e83f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

branko m
...да je пољопривредник, од државних субвенција купи стадо оваца или подигao засад облачинске вишње и говединa... lepo, moj brat nije dobio subvencije za isporuceno mleko... zasto bi povecavao broj grla..?! za Tursku, ne hvala!!!
dasa12
Čik kaži da nije najbolja.
jeremija
prodaja nikada nije dobro rešenje,seljak sa 50 hektara živi dobro u ovoj zemlji a vi tvrdite da je toliki kombinat gubitnik na tržištu...a znamo ko je dobitnik.
Miloje
1.700 zaposlenih u PKB puta 50 hektara vam daje 85.000 hektara. PKB je imao i prodao 17.000 hektara. To Vam je 10 hektara po zaposlenom. Lep pozdrav!
Preporučujem 5
Anja Zak
Nezakonito je i nemoralno prodavati bilo sta kada je samo jedan kupac na tenderu, to zna svaki pravnik i ekonomista, naravno ako diploma nije kupljena , ili ako nije dogovor ko sme da kupi ono sto se prodaje.
Milos
Nikakva diploma tu ne igra ulogu nego savest
Preporučujem 1
миле
најбоља опција, само се још не зна за кога

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja