subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:45

Niko kao Maga u borbi za ženska prava

Na vest o smrti, štampa je pisala da je bila „prva profesorka nemačkog jezika i filozofije u Prvoj ženskoj gimnaziji”, „prva novinarka u Srbiji”, „prva žena koja je radila u Narodnoj biblioteci”, prvi umetnik koji je stilizovao naš folklor”, „osnivač prve škole baleta i ritmike u Srbiji”...
Autor: Branko Pejovićnedelja, 23.09.2018. u 09:00
(Фото Википедија)

Užice – U ovovremenim nastojanjima za bolji položaj žene i veća ženska prava, kad je to već postala opšta priča, ostaju zaboravom prekriveni značajni a teški počeci ove borbe u Srbiji. Te pionirske korake u patrijarhalnom društvu hrabro i uspešno je s početka 20. veka preduzimala Marija Maga Magazinović (1881–1968), prva žena novinar u „Politici”, feministkinja, utemeljivač modernih igara i baleta na ovim prostorima.

O posebnosti i upornosti te intelektualke, rođene u Užicu, koja je od mladosti potom živela u Beogradu, detalje smo našli u jednom „Užičkom zborniku” u tekstu dr Milutina Pašića o Magi Magazinović. Užice se, inače, u ovo vreme odužilo ženi koja je išla ispred svog vremena: po Magi je nazvana jedna od centralnih užičkih ulica, kao i baletski studio koji ovde postoji već deceniju.

Njen životni put je zanimljiv, sav u preduzimanju i odlučnosti. Magazinovići su se, piše Milutin Pašić, sredinom 19. veka doselili iz Mostara u Užice, gde se Marija rodila u užičkom naselju Carina, u kući kraj nevelike drvene crkve. U porodici su je od detinjstva zvali Maga. Završila je u rodnom gradu osnovnu školu i nižu gimnaziju, da bi se potom njeni roditelji preselili u Beograd gde je ona završila Višu žensku školu. Počela je da studira hemiju i fiziku na Velikoj školi, a uredno pohađala i časove filozofije, nemački, ruski, latinski kod tadašnjih profesora. Pri kraju prvog semestra napustila je hemiju i fiziku, pa prešla na filozofiju kod profesora Brane Petronijevića.

Još od malih nogu volela je pokret, muziku, igru, to je za Magu „esencija životne radosti”. Kao studentkinja bila je član KUD „Obilić”, učestvovala na koncertima i turnejama. U skladu sa patrijarhalnim shvatanjima tog vremena, sa svakom članicom „Obilića” putovala je i njena pratilja „gardedama”: majka, tetka, starija sestra ili rođaka.

Možda su i ta ograničenja doprinela da se Maga zatim ističe kao feministkinja: osnivač je Kluba studentkinja na Velikoj školi, čije su članice, pobornice prava žena i izjednačavanja s muškarcima u pravu na školovanje, zapošljavanje i nagrađivanje, prevele „Ženski pokret” Lili Braun, „Stoleća deteta” Šveđanke Elen Kej i druga dela.

U borbi za prava studentkinja da studiraju na svim fakultetima, navodi Pašić, Maga je uporno nastojala da upiše i Pravni fakultet, pa u tome uspela. „Jedino je Pravni dotad bio neprikosnoveno muški domen studija.” U junu 1904. diplomirala je na Filozofskom fakultetu, a ujedno napustila studije prava. „Cilj mog upisa bio je postignut: i Pravni fakultet je otvorio vrata studentkinjama”, sećala se ona u svojim memoarima.

Zaposlila se 1905. kao praktikant u Narodnoj biblioteci, postala njen „prvi ženski službenik”. Posle njenog članka „Potreba osnivanja ženske gimnazije”, objavljenog u „Politici”1905,  Maga je primljena za stalnog saradnika našeg lista, vodila je „Ženski svet”. S pažnjom pratila aktivnosti pokreta žena zapadne Evrope, čije se delovanje osećalo u Engleskoj i Nemačkoj. Vođena je borba i za ravnopravnost u školovanju i zapošljavanju, ali i za sticanje političkih i biračkih prava žena.

Potom je 1906. postavljena za predavača jezika u Višoj ženskoj školi, a osnivanjem Prve ženske gimnazije za redovnu nastavnicu te škole. Godine 1909. o svom trošku je otputovala u Nemačku da studira glumu i nemački jezik. U Berlinu se upisala u pozorišnu školu i učila klasičan balet, interesovala se za moderne igre. Po povratku sledeće godine u Beogradu ona i Zora Prica osnivaju, po odobrenju ministra prosvete Jaše Prodanovića, prvu umetničku školu, da bi 1911. ponovo otišla u Nemačku i u Kilu nastavila studije. Tamo se okanila glume i sasvim posvetila modernoj igri.

Kad su kod nas planuli balkanski ratovi Maga se vratila u otadžbinu i dobrovoljno prijavila za bolničarku. Pomagala je unesrećenima u  previjalištu bolnice Vojne akademije. I u Velikom ratu najpre je bila bolničarka, pa okupaciju jedno vreme provela u Beogradu, da bi 1916. otišla u Švajcarsku odakle je za potrebe srpske vlade na Krfu napisala veliki izveštaj o prilikama u okupiranoj Srbiji.

Posle Velikog rata u Beogradu predaje ritmiku u Ženskoj gimnaziji, formira studentsku folklornu grupu s kojom je izvela šest turneja po svetskim gradovima. Nastavlja i posle penzionisanja 1946. da radi u Srednjoj baletskoj školi u Beogradu, sve do 1956. Radu je uvek pristupala s puno entuzijazma, bez obzira na uslove. O njenom delovanju u kulturno-umetničkom životu Beograda i postignutim uspesima pisali su poznati, među kojima i Isidora Sekulić, Milan Dedinac, Raša Plaović i drugi.

Marija Maga Magazinović umrla je 1968. u Beogradu.


Komentari3
74f14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Срба, Велика Британија
Сјајан текст. У исто време, Clara Immerwahr је прва жена у Немачкој која је докторирала хемију у Немачкој 1901. год, полагала је приватно јер је у Немачкој тада женама било ЗАБРАЊЕНО да студирају, за разлику од Србије. Иначе Clara Immerwahr је била удата за једног од најзначајних научника свих времена хемичара Fritz Haber-a (Haber-Bosch process) без чијег изума би умро од глади пола човечанства. Haber је један од ‘очева’ бојних отрова и лично их је пуштао на савезнике у Белгији и на Русе на источном фронту. Clara се убила Haber-овим службеним пиштољем 1915.
Miloš
I eto dokle smo stigli. I zašto tvrdim da je feminizam štetan. Dovoljno je samo pogledati da žene, među kojima i g. Magazinović kojoj je bilo najbitnije da žene rade sve i da pohađaju iste škole kao muškarci, i ovaj Pravni, što više zvuči kao hir. Ne, mi nismo isti, niti ćemo ikada biti. A ponovo bih pomenuo i čuvenog dr. Rajsa koji se zalagao da žene čak i neki pohađaju škole. U ono vreme, to je možda i moglo proći, ali u današnje, zvuči kao da je mnogo ispred svog vremena.
nikola andric
Postoji velika razlika izmedju ''redukcije kompleksiteta'' pomocu ''podjednostavljanja'' i simplifikacije problema redukcijom okvira ili ekstenzije problema. Svako je cuo za ''ljudska prava'' po kojima se drzave razlikuju u vezi njihove primene . Zene se bore ili za ''ljudska prava'' ili za ''ista prava koja su pretpostavljena za muskarce''. U ovom posledjnjem slucaju imamo simplifikaciju problema na odnos ''musko-zensko''. Ja sam u Srbiji imao vise zenskih profesora nego muskih dok u medicini i drugim disciplinama su zene nadmislile muskarce a da o broju zenskih ministara i ne pricamo. Dakle po toj ''osnovi'' (zensko versus musko) bi mnogi muskarci mogli da zale na ''podredjenu poziciju'' u odnosu na zene sto bi znacilo da ''imaju pravo'' da se bore za musku jednakost prema zenama. Takvim paradoksima vode simplifikacije. Muski vic u tom okviru je tvrdjenje: ''zene ne znaju sta zele ali znaju da se hrabro bore za njih''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja