utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:43
VEČITA SRPSKA PODELA NA PARTIZANE I ČETNIKE

​Svi antifašisti zaslužuju počast

U Srbiji će nastaviti da žive dva narativa, o Titu i generalu Mihailoviću. – Oslobodilačka borba je tradicija na koju možemo da budemo ponosni.
Autor: Dragoljub Stevanovićnedelja, 23.09.2018. u 15:25
Срби се и данас деле на припаднике два антифашистичка покрета (Фото документација)

Jedan skorašnji datum prošao je i ovoga puta potpuno nezapaženo – 31. avgust, kada je pre 77 godina Loznica oslobođena od nemačke okupacije. Bio je to prvi slobodni grad, neki kažu i u tadašnjoj Evropi, što je i u našoj javnosti manje-više nepoznat podatak. Zato sve više istoričara, naročito onih koji se bave istraživanjima Drugog svetskog rata na našim prostorima, smatra da bio ovaj datum mogao da se uvede kao novi Dan ustanka.

Decenijama je sedmi juli važio kao Dan ustanka, ali je on ukinut 2001. godine, a dvojica srpskih žandarma u koje je pucao Žikica Jovanović Španac sudski su rehabilitovani 2009. godine. Od tada Srbija ne obeležava ustanak protiv fašizma, iako je krajem leta 1941. godine imala slobodnu teritoriju koja se prostirala od okoline Beograda na severu do Uvca na jugu – i to zajedničkom borbom partizana i ravnogoraca.

Ovaj deo istorije dugo je „štimovan” pa su do današnjih dana preživele brojne predrasude. Ipak, postoje pojedinci koji pokušavaju da osvetle događaje iz tog perioda i prikupe valjane istorijske činjenice. Jedan od njih je saradnik Instituta za savremenu istoriju, istoričar Nemanja Dević, koji o ovim događajima iz 1941. sprema doktorsku disertaciju.

Partizani (Foto dokumentacija)

Kakvo je vaše iskustvo, zar istoričari već nije trebalo da nam objasne šta je tačno bilo tokom leta i jeseni 1941. godine?

Istoriografija se bavila temama iz rata prilično sveobuhvatno. O partizanskom pokretu napisano je oko deset hiljada radova, ali neka suštinska pitanja su ostavljena po strani. Na njih nismo dobili odgovore, pa su zato ona i danas aktuelna – posebno pitanja koja se tiču oslobođene teritorije, uzroka i povoda građanskog rata, revolucionarnog terora, uticaja partije na partizanske odrede, profile partizanskih komesara i komandnog kadra i druga.

Zar ni posle toliko vremena?

Socijalistička istoriografija gledala je crno-belo na te događaje, a o njima su pisali razni publicisti, novinari, sami učesnici rata... Jedno vreme je bilo i vrlo unosno raditi tzv. partizanske hronike, a one su, u isto vreme, morale odražavati zvaničnu verziju konstruisane prošlosti. Ni istoričarima nije bilo lako da istražuju i pišu u takvim uslovima gde bi bili prinuđeni da slede „liniju partije”, ali je svaka generacija sa širenjem kruga znanja i većom dostupnošću izvora nosila neki iskorak: radovi iz sedamdesetih su bili mnogo kvalitetniji od onih iz pedesetih, a devedesetih mnogo bolji nego oni iz sedamdesetih godina. I tu se ne radi o reviziji istorije, već o prirodnom, antidogmatskom kretanju nauke.

Borci Jugoslovenske vojske u otadžbini (Foto - kolekcija B.Simeon)

Prosečan građanin zna da je 1941. godine oslobođeno Užice, da je stvorena partizanska republika, ali je manje poznato kako su i na koji način oslobođeni ostali gradovi na toj tada slobodnoj teritoriji?

Tada su postojale ustaničke snage, dakle i partizani i četnici, ali i još dosta naoružanih, nezavisnih grupacija, „divljih četnika” i „divljih partizana”, koji su nekada bili u savezu sa jednima ili sa drugima ili su, pak, delovali potpuno samostalno. Ustanici su stvorili slobodnu teritoriju od 50.000 kvadratnih kilometara koja je zahvatala zapadnu Srbiju niže od Beograd pa do Uvca, deo Crne Gore i Hercegovine.

Loznica je bila prva oslobođena urbana celina. Odred pod komandom potpukovnika Jugoslovenske vojske Veselina Misite razoružao je nemački garnizon, tada je zarobljeno preko 90 nemačkih vojnika, nekoliko četnika je poginulo, a među njima i komandant Misita. Tako je ovaj grad postao i jedan od prvih oslobođenih gradova u Evropi.

Oficiri i komesari Narodnooslobodilačke vojske (Foto dokumentacija)

Koji gradovi su bili pod komandom četnika, a koji pod komandom partizana?

U Loznicu su ušli četnici, ali oni su tada delovali u sadejstvu sa partizanima i nije bilo nikakvih sukoba među njima. Požega je takođe pripadala četnicima i oni su dosta polagali na aerodrom koji se nalazio u blizini jer su verovali da će se tu iskrcati angloameričke snage. I Ljubovija je bila pod komandom četnika, dok je susedni Krupanj, recimo, bio partizanski. U Mačvi su dominirali partizani, a u Pocerini i delu prema Šapcu vojno-četničke snage.

Šta je bilo sa slobodnom teritorijom, kada je ustanak ugušen?

Ustanak je slomljen do kraja 1941. godine i usledile su krvave mere odmazde. Za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljano je sto Srba, a najveće odmazde su vršene u Kragujevcu, Kraljevu i Mačvi. Rukovodstvo oba pokreta otpora se povuklo sa te teritorije, partizani su prešli u Sandžak pa u Bosnu, dok je komanda Ravnogorskog pokreta otišla u Crnu Goru. Okupator je relativno lako i uz minimalne gubitke povratio oslobođenu teritoriju.

U čemu je bila razlika u vršenju četničke i partizanske vlasti u oslobođenim gradovima?

Pripadnici ravnogorskog pokreta su 1941. želeli da zadrže stari poredak i sačekaju rasplet na svetskim bojištima, dok su partizani na požurivanje Kominterne hitno stupali u akciju. Već tada su po sovjetskom modelu primenjivali takozvani revolucionarni teror, koji je često podrazumevao ubistva najviđenijih ljudi, sudija, učitelja, delovođa u opštinama, pisara, sveštenika, kulaka, takozvanog klasnog neprijatelja. Većinu ljudstva kod Mihailovića činili su oficiri i žandarmi, a kod partizana komunisti i španski borci. Takođe, na partizanskoj teritoriji osnivale su se klice nove, „narodne vlasti”, a još neka obeležja pokazivala su da se radi o revolucionarnom ratu. To su bili uzroci sve većih neslaganja i docnijih sukoba koji su eskalirali baš u vreme nemačke ofanzive i to je umnogome olakšalo nemački prodor.

Da li je bilo i oružanih sukoba među njima u to vreme?

Bilo je više napada partizana na četnike i obrnuto. U Ljubostinji, u Petrovcu na Mlavi, i još nekim mestima, a najveći je izbio u Kraljevu zbog čega je pala i čitava opsada ovog grada. Dražine jedinice su odnele prevagu u sukobima sa partizanima 1941. i zato je od komunista ubrzo dobio etiketu kolaboracioniste. Ali krajnji rezultat je bio gušenje ustanka i nemačka odmazda i nad četnicima i nad partizanima. Međutim, zanimljivo je da 1941. nije bila godina trajne podele. Kontakti između lokalnih rukovodilaca dva pokreta su nastavljeni i kasnije, a tokom 1942. bilo je i nekih nastojanja da se obnovi saradnja. Blagoje Nešković pokušao je da uvuče četnike u front, a Žikica Jovanović Španac pisao je Draži Mihailoviću s istim namerama.

Pripadnici Ravnogorskog pokreta (Foto - kolekcija B. Simeon)

Tri godine kasnije partizanski pokret otpora odnosi konačnu prevagu. Šta je na to uticalo najviše?

U jesen 1944. nastupio je vrhunac oslobodilačke borbe. Ali, istovremeno, u vođstvima oba pokreta su shvatili da se Nemci povlače i da će vladati onaj ko eliminiše rivala. Ravnogorski pokret biva poražen i vojnički uništen pre svega jer su partizanske jedinice imale veliku podršku Crvene armije i angloameričkih snaga. Danas se ne govori ni o tome šta su partizani oslobodili 1944. bez pomoći Crvene armije i da li bi bili kadri za krupnije operacije bez pomoći saveznika. Prećutkuje se i da su četnici takođe učestvovali što sami, što sa Crvenom armijom, u oslobađanju zemlje, oslobodili su Kruševac, Petrovac na Mlavi, Lazarevac, ali je Crvena armija ove gradove potom predavala partizanima. Partizani su postali pobednici u ratu, ali ono što će njihovu pobedu pomračiti jeste revolucionarni teror. On je prvi put primenjen još 1941. u Užičkoj republici kada je ubijeno više stotina ljudi. Neki jesu sarađivali sa okupatorima, ali dobar deo njih je bio patriotski orijentisan, poput slikara Mihaila Milovanovića. Na kraju rata ubijeno je u revolucionarnom teroru najmanje 60.000 ljudi, a verovatno i mnogo više, i to je bacilo senku na pobede u ratu.

Osim negativnih strana koje smo naveli, šta je pozitivno u partizanskom pokretu?

Kao što smo na Ravnogorski pokret decenijama gledali isključivo negativno, sada padamo u zamku da i partizanski pokret posmatramo isključivo kroz prizmu revolucionarnog terora, a pri tome zaboravljamo na njegovu oslobodilačku borbu, na posleratnu obnovu, na emancipaciju žena i pravo glasa koje su dobile 1945. godine. Najveći broj partizana i 1941. i 1945. nisu bili komunisti, već rodoljubi, koji su se borili podjednako i za nacionalno i za socijalno oslobođenje. I tu imamo još jedno aktuelno pitanje, da uprostim, kako to da su mnogi Srbi 1944. spas videli u komunističkoj revoluciji. Biće da nisu bili zadovoljni onim što su njihovi očevi doživeli 1918...

Šta treba da izvučemo kao pouku iz događaja o kojima smo pričali?

Ako hladnokrvno gledamo u istorijske činjenice, shvatićemo da je Drugi svetski rat u nas bio isuviše kompleksna pojava, i izuzetno tragična, i treba da odamo počast obema stranama, kao i onima koji su stradali na obe strane. U Srbiji će nastaviti da žive dva narativa, o Titu i generalu Mihailoviću, ali je pitanje da li će oni za deceniju ili dve morati da budu tako oštro suprotstavljeni. Oslobodilačka borba je tradicija na koju možemo da budemo ponosni. Građanski rat je tamna strana naše istorije i zato bi, bez usiljene priče o pomirenju, trebalo raditi na rasvetljavanju istorijskih činjenica i, pre svega, na popisu svih ratnih žrtava. A tek kada na pravi način izvučemo zaključke iz ovih zbivanja, istorija će za nas posta ti učiteljica života.

 


Komentari113
31af2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trifun
Sa Nemcima su,u pojedinim fazama rata,pregovorali i Brozovi partizani i Mihajloviceva JVuO.Samo Broz i partizani u prvoj polovini 1943.g. kada jos nije bilo izvesno da Hitler gubi rat,a Mihajloviceva JVuO u drugoj polovini 1944.g. kada biva izdana od KraljaP.IIK. i izbeglicke Vlade u Londonu,koja je dala podrsku Brozu.Nikad nije razjasnjeno kako je Kralj Petar II Karadjordjevic mogao dati podrsku Brozu koji mu je zabranio povratak u Jugoslaviju(u Jajcu u novembru 1943.g),koji je borbu protiv okupatora koristio za sprovodjenje komunisticke revolucije i uspostavljanja komunisticke diktature,a ne Mihajlovicu,legalisti koji se borio za monarhiju,demokratiju.. i JVuO ciji je moto borbe bio "Za kralja i otadzbinu" !?IZGOVOR da se Mihajlovic i JVuO nisu borili protiv Nemaca ne pije vodu.Hitler je,u vise navrata,raspisao poternicu za Mihajlovicem..Aleksandar Ler (Hitlerov general) svedoci da je 1943.g(Neretva/Sutjeska) glavna meta Nemaca bio" Mihajlovic i 35ooo cetnika",a ne Broz i partizani..
Tasa
@Trifun Sam Kralj je u svojim memoarima napisao zasto je okrenuo ledja Drazi. Ako vi znate bolje od Kralja, onda vama nema pomoci. Ne treba da me upucujete ni na koga, samo kazite koliko je Partizana poginulo u borbama na Neretvi i Sutjesci, a koliko cetnika? Nista vise.
Preporučujem 3
Trifun
@Tasa Ne odgovoriste na sustinu:Kako je Kralj mogao podrzati Broza,koji mu je zabranio povratak u Jugoslaviju(ukinuo maonarhiju) i koji je borbu protiv okupatora iskoristio za provodjenje komunisticke revolucije i diktature("..по совјетском моделу примењивали такозвани револуционарни терор, који је подразумевао убиства највиђенијих људи, судија, учитеља, деловођа у општинама, писара, свештеника, кулака, такозваног класног непријатеља.. први пут je примењен још 1941. у Ужичкој републици када је убијено више стотина људи... На крају рата убијено је у револуционарном терору најмање 60.000 људи, а вероватно и много више")..Ubijati ljude zato sto su klasni neprijatelji je ZLOCIN...Sto se tice Neretve/Sutjeske upucujem vas na memoare Hitlerovog generala(komandovao operacijama Vajs/Svarc) koji su dugo godina(brizljivo) sakrivani od javnosti.Daleko od istine je ono sto su pisali Brozovi agitprop istoricari i snimao,u agitprop filmovima,Veljko Bulajic sa najskupljim svetskim zvezdama..
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Ivan
I zato su se zajedno sa njemcima i ustašama zajedno povlačili prema austriji i skončali po rupama i rudnicima blajburga i zidanog mosta...Papir sve trpi.Objavite njemačke podatke o sadejstvu antifašističkog četničkog i ustaškog pokreta.
marko
Није то било никакво садејство већ потези очајника који су покушали да се извуку, па су смислили да ће ако неког издају усташама да ће да спасу сопствене главе. Гадно су се преварили, и Васић и тзв војвода, пошто си изгледа обојица завршила у казану.
Preporučujem 1
Tasa
@Marko N U pravu ste. Dozvolite mi samo da dodam, ne da su ustase i cetnici saradjivali, vec je Pavelic porodicama poginulih cetnika isplacivao penzije. I da nebude zabune Draza je formirao cetnicke formacije, koje je JU vlada u Londonu prihvatila kao svoju vojsku. Cetnicke formacije su u januaru 1942 proglasene za JVUO, valjda zvuci lepse i umivenije, a Draza unapredjen u cin diviziskog generala. Draza je komandant svim cetnicima, pa mu je zbog zlocina koje je negova vojska pocinila, sudjeno po osnovu komandne odgovornosti. U pravu ste i o saradnji cetnika i fasisticke Italije. Za saveznike je saradnja s fasistima crvena linija preko koje nisu mogli da predju, pa su zato “antifasisti” Draza i cetnici otpisani i zavrsili, kako su zavrsili.
Marko N.
@Tasa; poštovana, nevjerojatno je da ja s pozicije Hrvata, i to državotovornog Hrvata, "branim" Mihajlovića kao kompleksnu (nikakao crno-bijelu) historijsku ličnost i u tom smislu priznajem neke navode historičara Devića jer ozbiljna se historiografija ne može graditi na komunističkoj historiografiji koja je u mnogim svojim elementima bila čisti agitprop. Kompleksna historijska ličnost je bio i Josip Broz; ni on se ne može jednoznačno ocrtati. Ni Pavelić se ne može jednoznačno ocrtati s obzirom na njegov cjelokupni politički put od 1918. g. Imate sjajnu knjigu jug. historičara B. Krizmana: "Pavelić između Hitlera i Musolinija" gdje se jasno vidi koliko je NDH bila "nezavisna". A što se tiče Jugoslavije, ona nije nastala na demokratskom ispitu 1945., ali se raspala na prvom takvom ispitu 1990. što dosta govori o njoj. I na kraju, slobodna društva ne priznaju silu oružja kao sredstvo stjecanja narodnog legitimiteta, nego isključivo slobodne izbore.
Preporučujem 3
Tasa
@Marko N. Legitimitet je promenljiva kategorija, nije sveta krava, stice se oruzjem. Da nije bilo “nelegitimne” SFRJ ne bi bilo nezavisne drzave Hrvatske. Jugoslavija je bila velicanstvena ideja, kojoj mi nismo dorasli i bolje nismo zasluzili.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Marko N.
Da vam samo usporedim atmosferu rasprava u Hrvatskoj kada su u pitanju zbivanja u WW2 (ustaše - partizani), i ako tu ne računamo Thompsona, pjevača lake muzike, i njegovog glupog ponavljanja jedne pjesme ("Bojne Čavoglave") iz 1991. koja je otpjevana u ratnom kontekstu kao što su i Srbi tada pjevali, u ratnom kontekstu, pjesme o Draži... mogu reći da u Hrvatskoj postoji konsensuz vodećih historičara o zločinačkom karakteru NDH i ustaštva; pa tako jedan od desnih historičara i bivši ministar kulture dr. Zlatko Hasanbegović, koji je kao na glasu kao "ustašofil", na izravno pitanje da se referira o ustašama kaže: "NDH je bila najveće moralno posrnuće hrvatskog naroda u historiji". (Bez ikakvog problema taj citat možete pronaći na webu).
Neistoričar
Istorija je priča a ne nauka- isti dogadjaji se ocenjuju različito. Istorijska ocena dogadja iz prošlosti zavisi i od ideoloskog opredeljenja istoričara. U duboko nacionalističkoj Srbiji se rehabilituju najveće hulje. Tako je u Hrvatskoj i drugim zamljama regiona a i Evrope. Zašto niko u svetu nema ništa lepo da kaže o četnicima? Stara istina “naši zlikovci su bili bolji od vaših”. Podržavali su ih najveći antikomunisti-englezi sve dok nisu videli da ne vrede ništa.
Tasa
@Aleksandar I ja sam samo naveo sta su svetski drzavnici rekli o Titu na kraju rata. Ni jednog trenutka ne tvrdim da sam ja autor, niti sam kopirao sajt SUBNOR-a, na koji nikada u zivotu nisam privirio. I drugi su to zabelezili i objavili. A o Drazi ima vise izjava i misljenja za koje nisam siguran da bi ih Politika objavila, niti bi se vama svidele.
Preporučujem 1
Aleksandar
@Tasa, ja sam reagovao na tvrdnju da "niko u svetu nema ništa lepo da kaže o četnicima" i naveo strane državnike i istoričare koji tvrde drugačije, sa njihovim delima se može upoznati svako, ko bude hteo. Vi ste kopirali tekst o Titu, sa sajta subnora, što je pretragom vrlo lako proveriti. Nije problem to kopiranje, ili autentičnost datih izjava, već jednostavno na babe odgovarate žabama, da se figurativno izrazim.
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja