nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:25
SERIJAL „POLITIKE”: MOST NA ADI

Skupi lepotan

Dugačak oko kilometar u poslednjih šest i po godina nezaobilazno je obeležje u video-spotovima i filmovima
Autor: Dejan Aleksićnedelja, 23.09.2018. u 22:00
Ње­го­ва це­на и да­ље је те­ма око ко­је се спо­ре по­ли­ти­ча­ри (Фото А. Васиљевић)

Prašina koja se digla kada je pre desetak godina obznanjeno idejno rešenje za most preko Ade Ciganlije ni danas nije splasla. Dok ga inicijatori opisuju kao najlepši i najfunkcionalniji u glavnom gradu, oponenti dele potpuno suprotne epitete – megalomanski, nepotreban, preskup, nedovršen... I u jednoj i u drugoj karakterizaciji ima istine, ali mnogi Beograđani ne haju previše za ovu prepirku.

Njima, kao i turistima, Most na Adi, koji je otvoren pod sjajem vatrometa pre šest i po godina, jedan je od novijih simbola prestonice. Nezaobilazno je obeležje u svim video-razglednicama i foto-spomenarima o Beogradu, a poslednjih godina redovno se ušunja i u scene filmova, reklama i muzičkih spotova…

Ali, put do ovog simbola nije bio ni kratak, ni lak.

Most kod današnjeg „beogradskog mora”, kako je zabeleženo, bio je viđen u planovima gradskih otaca još pre Drugog svetskog rata.

Kako je posle nacističke okupacije Beograd bio u deficitu sa mostovima, prednost je dobio deo obale bliži najužem centru.

Rečna saobraćajnica kod Ade nije bila u prvom planu.

Konkretniji koraci počinju da se preduzimaju tek posle više od pola veka, a prvi značajan potez povučen je 2006. kada je konzorcijum predvođen „Pontingom” iz Maribora uradio idejni projekat mosta i pristupnih saobraćajnica. Ovaj konzorcijum je godinu pre toga dobio prvu nagradu u konkurenciji 11 preduzeća na međunarodnom konkursu za idejno rešenje koje je izabrao stručni savet sa Nikolom Hajdinom na čelu. Ovaj izbor podržalo je i Društvo arhitekata Beograda naglasivši da su „za siluetu grada važne visinske dominante i uzvišeni reperi”.

Već tada strasti su se uzburkale. Kritičari Mosta na Adi osporavali su samu lokaciju (u to su se uključili i ekolozi navodeći da će zbog gradnje biti ugroženo stanište malih vranaca). Kritikovani su i veličina, izgled, cena budućeg mosta sa pilonom od 200 metara i kosim zategama.

I pored nesagledivog popisa zamerki, priprema za početak gradnje savskog kolosa započeta je 2008, koja je prema prvobitnim optimističnim rokovima bila viđena kao godina u kojoj će most biti završen.

Glavni radovi krenuli su na desnoj obali Save u decembru iste godine pobijanjem probnih šipova za jedan od sedam stubova novog mosta. Kao izvođač je angažovan konzorcijum okupljen oko austrijskog „Pora”. Rok za završetak bio je 40 meseci, a u trenutku započinjanja gradnje istaknuto je da će vrednost ovog posla biti oko 118 miliona evra. Najave su bile da će ovaj most za 40 odsto smanjiti saobraćajne gužve u prestonici, da će na sat moći da ga pređe 12.000 vozila, ali i da će u budućnosti služiti i za metro.

Dok su se radovi odvijali postalo je jasno da će most biti skuplji. Ubrzo i na samom terenu dolazi do problema, pošto deo izvođača odlazi u stečaj. Iako je delovalo da će završetak posla biti znatno prolongiran, to se nije dogodilo. Dve savske obale most je povezao početkom avgusta 2011. U svečarskoj novogodišnjoj atmosferi iz različitih delova grada nagrnuli su sugrađani i turisti u želji da budu među prvima koji su zakoračili na most nalik harfi. Naziv ovog instrumenta bio je i jedan od predloga za ime novog savskog mosta. Pobedu je ipak odnelo ime koje je u narodu zaživelo u toku gradnje. Iako je u prvi mah prihvaćena sugestija lingvista da naziv može biti isključivo Most preko Ade, kao zvanično ime je izglasana narodska varijanta.

Ubrzo posle puštanja u saobraćaj, oponenti su počeli da podvlače crtu. Utvrdili su da je ceh za most sa pristupnim vezama oko 400 miliona evra, odnosno zamerili su nadležnima da su zaboravili da uračunaju trošak za pristupne veze. Zamerka je bila i da ova saobraćajnica još dugo neće u potpunosti biti u funkciji.

Tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas neumorno je navodio razloge u prilog opravdanosti ovog mosta, a glavni argument bio je da je on posle četiri decenije prvi čelnik u čijoj eri je glavni grad dobio novi drumski most. Ali, baš saobraćajnica na Adi bila je jedan od „grehova” koji su Đilasu spočitani na današnji dan kada je pre pet godina smenjen.

U međuvremenu grad je dobio dve vlade, ali Most na Adi ni danas nema sve neophodne sadržaje. Pristupne veze iz pravca Tošinog bunara dobio je tek prošlog leta. Trenutno se izvode radovi koji će mu doneti tramvajske šine. Kada se i one sledeće godine izgrade, priča neće biti završena jer ova saobraćajnica treba da dobije modernu vezu i iz pravca Rakovice.

Detalj od koga se definitivno odustalo jeste rešetkasti vrh koji je prema izvornoj zamisli trebalo da bude postavljen na završetku pilona.


Komentari7
70dc0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav
Bilo bi dobro kada bi od svega što nedostaje za početak stavili znakove koji pokazuju gde je Centar. Naročito kad neko iz pravca Sajma hoće nazad ka Centru. Postavljeno je dovoljno znakova za Rakovicu ali za ostale pravce veoma nedostaju. Isključenja sa mosta i uključenja u kružne tokove su vrlo diskutabilno rešena, a uz postavljen uglavnom samo po jedan znak, pa ako ne znaš tačno gde treba da se predtrojiš, ima da upoznam i stari i Novi Beograd.
Pedja
Zasto se odustalo od resetkastog zavrsetka. To je prvobitno bilo zamisljeno da sluzi i kao gromobran. Pred otvaranje je trebalo da se postavi na vrh, ali je taj dan duvala kosava i helihopter nije mogao da leti. Da li neko moze da sazna odgovor, da li ce nekad biti postavljen taj spic na vrhu.
Ognjan Sretković
mnogo je skratio puteve i povezao mnoge delove grada mislim da je dobar proekat.
Зоран Матејић
Ђиласов "турски" КОЛАЦ! Који је променио панораму Београда у негативном смислу и који се никако не уклапа са (далеко лепшим) Новим железничким мостем.
Zainteresovani
Za nas koji zivimo u blizini,najbolji i najkorisniji u Beogradu.Neka svaka vlast ostavi po jedan ovakav most ili saobracajnicu i pamtice je i pominjati po dobru. .Svaki put kad od Sumarskog fakulteta skrenem desno , blagosiljam onoga ko ga je podigao. Dok se Radnickom valjaju automobili, kolona polako odmice prema sajmu,Gazela vristi od guzve,ja lagano na semafor iznad Hipodroma....desno ka Milosevom konaku, pa na Zvezdu ili levo , pa preko mosta ka Novom Beogradu,Areni, bilo gde. Ljudi,mi smo spaseni i srecni, ni svesni nismo koliko

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja