utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:38

Slikarski hleb sa sedam kora

Sve ređe se likovna dela kod nas kupuju, kaže užički umetnik Slobodan Stanić Džingi koji je retrospektivnom izložbom obeležio 33 godine rada
Autor: Branko Pejovićnedelja, 23.09.2018. u 20:20
Сло­бо­дан Ста­нић Џин­ги крај свог дела (Фото С. Јовичић)

Užice – Ovo, izgleda, nije vreme za umetnost... Tako naglas razmišlja užički umetnik Slobodan Stanić Džingi čija je retrospektivna izložba upriličena povodom 33 godine njegove plodne umetničke karijere obeležila ovaj septembar u užičkoj Gradskoj galeriji.

Nekada i svuda pominjan po raskošnom talentu, autor traženih slika koje su i na daleke kontinente stizale, sada je umetnički sazreo i, kako kaže, stvaralački napredovao. Ipak, prilike profesionalnim stvaraocima ne idu naruku – opala je zainteresovanost za slikarstvo, mnogo lakše su mu u druga vremena slike dolazile do publike i kupaca. Zato ne krije da je njegova supruga podigla kredit da bi finansirali organizovanje ove retrospektivne postavke, prvo Stanićevo izlaganje u rodnom gradu posle 13 godina.

Sabralo se na otvaranju mnoštvo užičkih poklonika umetnosti da vide ovu sadržajnu postavku sa 90 odabranih Džingijevih dela, raspoređenu na oba nivoa galerije.

Za 33 godine stvorio je on oko 900 raznovrsnih ulja na platnu, pastela, crteža. Dominantni su mu seoski motivi iz njegovog ciklusa „Koreni”, kao i portreti istaknutih užičkih likovnih umetnika. Verovatno su i zbog toga otvaranju prisustvovali mnogi umetnici, među njima (što je retkost) i sva četvorica dosadašnjih direktora užičke galerije. Postavka je privukla pažnju, posećivali su je organizovano i đaci.

Još s kraja osamdesetih javnost je upoznala Stanića kada je kao mlad iskazao zapažene umetničke domete. Na jugoslovenskoj izložbi povodom šest vekova Kosovskog boja uspeo je da sa svojim velikim uljem na platnu „Boj na Kosovu” prođe strogu selekciju i tu se svrsta među poznata imena naše likovne scene. Seća se da je tada, u amaterskom statusu, dobio plaketu za najboljeg slikara amatera Srbije, kao i druga priznanja.

Profesionalno se potom posvetio slikarstvu i postao član ULUS-a. Do sada je imao tridesetak samostalnih izložbi, kao i mnoštvo učešća na žiriranim postavkama po gradovima Srbije. O njemu su mediji pisali, s tim što se u poslednjoj deceniji svojevoljno izmicao od publiciteta i to, kaže, delom zbog lične zasićenosti, a više zbog navale mediokriteta u umetnosti na javnost. I dalje je, ipak, aktivno slikao, svuda izlagao i nagrade dobijao.

– Čini mi se da vreme za slikarstvo sada nije povoljno. Osetio sam to, video i na iskustvima kolega stvaralaca. Kao da se sve manje ceni kvalitetno umetničko delo. Pre dve-tri decenije nije mi bio uopšte problem da prodam svoje ulje na platnu ili pastel kolekcionarima, po izložbama, ljubiteljima umetnosti u Beogradu, na Zlatiboru, u Užicu... Kupovale su i firme, kulturne ustanove, dela mi je otkupljivao i grad Užice koji ih je poklanjao ambasadama i drugima, naši ljudi iz dijaspore kupovali su i nosili dela po inostranstvu. Tada sam mnogo stvarao i od prodatih slika lepo živeo – seća se umetnik i poredi sa ovim vremenom:

– Danas je sve drukčije. Mada sam kao umetnik i napredovao, jer dugogodišnje iskustvo uvek nadogradi talenat i oplemeni dela, nevolja je i što je tržište umetnosti sve zatvorenije. Kolekcionari uglavnom sarađuju sa malim zatvorenim krugom njima zanimljivih umetnika. Privreda daje samo za ono što mora, kulturne ustanove tavore, a grad nije zainteresovan ni za umetnike niti za otkup njihovih dela. Poneko i dalje kupi koju sliku, kakav ljubitelj za sebe ili poklon, ali se sve svelo na skroman deo onog nekadašnjeg interesovanja. Da nisu u boljem položaju čujem i od ostalih kolega iz unutrašnjosti Srbije, mada ni umetnički Beograd nije pošteđen.

Stanić dodaje da se pred ovu retrospektivnu izložbu obraćao gradskoj upravi u Užicu da mu, koliko mogu, pomognu da organizuje ovu postavku u galeriji.

– Zamolio sam za gradsku pomoć oko opremanja slika, propratnih troškova, hteo sam da objavim i monografiju. Ponudio sam gradu da im, zauzvrat, poklonim jedno svoje delo koje izaberu. Nisam dobio dinara, udostojili me nisu ni odgovora, pa je moja supruga podigla kredit da organizujem ovu izložbu, a od objavljivanja monografije sam odustao. Ali, uprkos svemu, nesalomiv sam. Nastavljam sa upornim radom kako znam i umem, moja ljubav prema slikarstvu jača je od svega što se događa i što će se događati – kaže Džingi, autor prepoznatljiv po umetničkom stilu u kome je pomešao više pravaca da bi stvorio svoj osobeni. A neobičan je i po životnom stilu: on je sportski tip, redovno vežba od svoje rane mladosti, radi na snazi i kondiciji, uredno živi. Svakodnevno vežba i sada s punih 60 godina jednog dana brzo hoda i trči po brdima dvadesetak kilometara, drugog vežba u teretani, a s vremena na vreme i boksuje. Nada se, mladalački zdrav, još dugom stvaralačkom radu.


Komentari3
d2cd6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Takvi smo mi, ili vrlo često takvi, do naših umetnika.A kad odu van i kad njihove slike završe na naslovnoj strani art časopisima, onda se i mi trgnemo i počinjemo ih svojatati. Od Boga su dobili dar, tehniku studirali na ALU , morali bi biti na njih ponosni. Društvo bi im moralo omogućiti naknadu za dostojanstven život. Kad bi bilo želje i razumevanja, bilo bi i para za umetnike. Puno je teže biti umetnik u manjem gradu, što se tiče prodaje umetnina. Gde su naši novi bogataši, naši novi direktori, funkcjoneri,političari, gde su svi oni što se razbacaju sa lovom, šta to krasi njihove dvore, vile i stanove, ima takvih i Užice? Vrlo često je tako u životu, oni što bi ulepšali svoj prosto sa umetninama, žive skromno i teško im je odvojiti pare za kupovinu umetnine. Umetniče Slobodane Staniću, želim vam svako dobro i puno više razumevanja za vas i vašu umetnost, od vaše okoline.
stanislavsr
Možda bi mu Mitrović na Pinku organizovao lepu prezentaciju. Pa on je vrsni (samozvani) intelektualac i verovatno veliki ljubitelj umetnosti.
Sasa Trajkovic
Kompliment Politici što dosledno prati našu likovnu scenu i van Beograda - kruga dvojke. Ovo je najbolja slika u kakvim uslovima stvaraju lik. umetnici u Srbiji podići kredit da bi ste sugrađanima pokazali svoja dela je vrhunac ironije i cinizma ovog licemernog društva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja