sreda, 17.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:58

Ima li današnja opozicija Đinđića i Koštunicu

U odnosu na 2000. godinu, danas je druga situacija – Koštunica je bio opozicionar koji „je smeo da nas pogleda u oči”, a Zoran Đinđić je to umeo da prepozna i da prizna
Autor: Mirjana Čekerevacponedeljak, 24.09.2018. u 20:00
Драган Стојановић

„Ko uvek sme da vas pogleda u oči”, slogan je DOS-ovog kandidata Vojislava Koštunice, s kojim je pobedio Slobodana Miloševića. U danima kad je ovaj slogan postao punoletan, na našoj političkoj sceni malo je onih, i u vlasti i u opoziciji, koji bi danas smeli s njim da krenu u kampanju. Mnogo njih u opoziciji, međutim, veruje da može da nas pogleda u oči. Čine to, dok nas ubeđuju da su naša karta za bolji život, praveći se da baš nikakve veze nemaju s onima koji su nam jednom već tu kartu prodali. Rejtinzi im govore suprotno, oni im ne veruju, a vlast je presrećna što joj je protivnik ovakav, mada, iskustvo svedoči, nikakvog razloga za to nema.

Pozivajući se na želju naroda da se opozicija ujedini jer se „samo tako može oterati diktatorska vlast Aleksandra Vučića”, 2. septembra je zvanično formiran Savez za Srbiju (SzS), čiji je neformalni lider Dragan Đilas, bivši ministar za NIP, bivši gradonačelnik Beograda i bivši lider DS-a. Dobar deo stranaka iz ovog saveza nastao je od DS-a, uključujući i Narodnu stranku Vuka Jeremića. U savezu je i DS, DSS pregovara o pridruživanju, a ukoliko se to desi, to bi pomalo ličilo na nekadašnji DOS. Ali, DSS još razmišlja, a ulazak DS-a u savez izazvao je potrese u ovoj stranci.

Jedan od lidera nekadašnjeg DOS-a, kao predsednik Demokratskog centra, pre toga je bio prvi predsednik Demokratske stranke, u koju se opet vratio, Dragoljub Mićunović bio je protiv ulaska DS-a u SzS. Mićunović je kazao da „nećemo više imati široko predstavljanje i otvaramo vrata demagogiji i vladavini bilo ’stručnjaka’ bilo raznih političara koji se nameću isključivo preko medija”. Uporedio je SzS sa DEPOS-om iz devedesetih godina, rekavši: „Paralela je u sledećem: imamo nešto protiv i verujemo da ćemo nekom brzom akcijom da promenimo vlast, a onda ćemo, bez obzira na mišljenje i orijentaciju, uzeti svakoga. Prema tome, mogu i klerikalci i monarhisti i demokrate i desničari i levičari, samo nek nas je više. Sam DEPOS se ubrzo raspao i iz cele priče su samo profitirali neki ljudi koji su tada napravili stranke.”

Iskusnog političkog vuka novi ujedinitelji opozicije nisu slušali, a bilo bi im korisno. Izabrali su septembar za zvanično formiranje, to je mesec u kojem je pre 18 godina srušen s vlasti Slobodan Milošević. Možda je baš zbog te simbolike izabran ovaj mesec, ali sve je drugačije ovog septembra u odnosu na onaj 2000. godine. Niti je Aleksandar Vučić Slobodan Milošević, niti je ova opozicija ona nekadašnja, pre svega zato što su perjanice SzS-a Dragan Đilas i Vuk Jeremić bili dugo godina na vlasti i to na veoma istaknutim pozicijama. Kako su vladali sećaju se građani, a sudeći po rezultatima predsedničkih izbora u kojima je kandidat bio Vuk Jeremić, i po rezultatima beogradskih izbora, gde je Dragan Đilas bio kandidat za gradonačelnika, nisu baš bili zadovoljni. Ni Saša Janković, osnivač drugog saveza opozicionara, Građanskog bloka 381, bivši zaštitnik građana, koji je na predsedničkim izborima dobio svega 16 odsto glasova, nema razloga za optimizam na nekom budućem glasanju.

U odnosu na 2000. godinu, u sadašnjoj opoziciji nema ni Zorana Đinđića, ni Vojislava Koštunice. Tražeći kandidata koji bi mogao da pobedi Miloševića, Đinđić je predložio Koštunicu i još ga ubedio da bude kandidat. A, zašto Koštunicu? To je bio jedini opozicionar koji nije bio satanizovan kao „strani plaćenik i domaći izdajnik”, a DSS je bila jedina opoziciona stranka čija su se saopštenja mogla čuti s RTS-a. DSS nije primio ni jedan jedini dinar iz inostranstva, nije učestvovao na Sorosevim brifinzima u Budimpešti, niti u raspodeli njegovog novca za rušenje Miloševića, i nije propustio nijednu priliku da se ne oglasi saopštenjem s oštrim osudama na adresu stranaca. Od najoštrijih osuda bombardovanja SRJ, i to onih koji su nas bombardovali, bez traženja opravdanja za njih u Miloševićevim potezima, do raznih drugih siledžijskih postupaka stranih diplomata. I kao takav bio je jedini „ko je smeo da nas pogleda u oči”, a Zoran Đinđić je bio jedini ko je to umeo da prepozna i da prizna.

Današnja opozicija ne ide u Budimpeštu, ali se o njenim finansijama raspreda po medijima, a odgovori koji od njih stižu, ako ih ima, prilično su nemušti. U opoziciji, ovoj okupljenoj u dva pomenuta saveza, uključujući i DSS koji još razmišlja, nema ni saopštenja a la Koštuničinog DSS-a. Najdrastičniji primer je zabrana prištinskih vlasti Arnou Gujonu, francuskom humanitarcu koji 15 godina pomaže Srbe na KiM, da uđe u našu južnu pokrajinu do daljeg. Svetske humanitarne organizacije osudile su ovaj gest, ali ne i naša opozicija, to im je valjda nebitno. Jedino je DSS Miloša Jovanovića reagovao saopštenjem, zatraživši od naše Kancelarije za KiM da zaštiti Gujona. A kako? Pa, prištinske vlasti su vukle vezanog Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM, po Prištini i to je našu opoziciju baš zabavilo. Ogromnu većinu naroda nije jer nije ponižavan Đurić nego Srbija. Nije bilo nijednog saopštenja i poziva Briselu da osudi ovakvo ponašanje prištinskih vlasti, a bilo bi korisno. Za Srbiju.

Da je Vučić upotrebio to što ga neke televizije otvoreno podržavaju, zamolio bi ih da bar sedam dana, svakog dana, po nekoliko puta emituju snimak govora Vladimira Gajića, funkcionera Narodne stranke, na osnivačkoj skupštini beogradskog odbora te stranke. Ni sve rafalne paljbe i uvrede kojima SNS zasipa opozicionare, ne bi mu donele toliko poena koliko Gajićev govor. Devedesetih godina funkcioner SPO-a, koji je napustio s velikom medijskom pompom, pa član DS-a, koji je napustio, pa DJB-a i sada NS, Gajić je hladno rekao: „Vučića na izborima da pobedimo ne možemo, preko 60 funkcionalno nepismenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Milošević nije izgubio na izborima, već revolucijom. Ja sam zagovornik pobune naroda, doći će taj trenutak.” Gajić je kazao da garancije treba tražiti verovatno od velikih sila.

Ako se samo setimo kako je, na primer, Velika Britanija pokušala da u SB UN progura rezoluciju kojom bi srpskom narodu na čelo zalepila epitet – genocidan, i ako pogledamo kako su nam pomagale posle petooktobarskih promena, pa i kako su učinile sve da zaustave „Južni tok”, koji bi Srbiji obezbedio i novac i energetsku sigurnost, teško da Gajić i ostali Gajići mogu da ubede većinsku Srbiju kako velike sile žele ovde samo vladavinu prava i demokratiju. Lako je bilo DOS-u 2000. da ubedi Srbiju kako deset milijardi dolara ulazi u zemlju čim padne Milošević i kako je Kosovo demokratsko pitanje koje će biti rešeno čim ode Milošević. Neke pare jesu ušle, ali narod koristi imao nije, a Kosovo je u vreme vlasti DS-a i DSS-a proglasilo nezavisnost. Dakle, nema više naroda koji će da jurne u boj za ove koji mu se predstavljaju kao spasioci. Zna ih.

Aleksandar Vučić, međutim, nema razloga da se raduje što ima opoziciju kakvu ima. Vlast koja ima kredibilnu opoziciju je u mnogo boljoj poziciji jer joj takva opozicija ne dozvoljava da se opusti, osili i da postane nalik onoj koju je nasledila. Saša Janković, lider Građanskog bloka 381, rekao je svojevremeno da će Aleksandar Vučić srušiti sam sebe, samo treba sačekati. Od svega što je Janković rekao, Vučić bi trebalo da pamti samo ovu rečenicu. Koliko god se on trudio, kako kaže, molio za otvaranje fabrika i novih radnih mesta, stizao u razna srpska sela i imao volje i strpljenja da sasluša sve te ljude, ne može da stigne svugde. Ne može da reši problem izgradnje svakog seoskog puta, a oni koji su mu se smejali kad je išao na otvaranje kilometra puta u selu kod Ljiga, čiju izgradnju je obećao jednom meštaninu, ne znaju koliko ponekad 300 metara asfalta znači za opstanak ljudi.

Dakle, koliko god hteo, ne može svugde da stigne, a niko nije bitniji od malih šrafova u vlasti. Toliko su sitni, da oni na vrhu ne primete kad počnu da se labave, ne stigne do njih gnev nekog malog čoveka koga neki lokalni moćnik i opštinska administracija kinji jer im se može. Ti šrafovi na kraju ruše vlast. I zato je važno da vlast ima kredibilnu opoziciju i da ozbiljno sluša kad govori o tim šrafovima. Milošević to nije činio, a Vojislav Koštunica danas ne može da nas pogleda u oči.


Komentari10
e9d01
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Takve opozicione licnosti mogle bi se naci pod uslovom da iza njih (kao svojevremeno iza Djindjica i Kostunice) ne stoji Amerika. No, SAD su od tada izgubile kredibilitet. Svetu su se otvorile oci. Postalo je jasno da zagovornici demokratije iza kojih Vasington, NATO, EU i medjunarodne finansijske institucije stoje samo haos, siromastvo i debilizaciju drustva donose. Opozicija jeste potrebna, ali istinski humana i demokratksa, a ne sareno-revolucionarna tj. petokolonaska.
Жива Т. Суботички
@ "Константин" Од силног патриотризма, послали сте цео војни и цивилни врх НАТО суду, рапустили војску која је својом жилвом одбрном издејствовала Р-1244, ратом искусне официре сте гурнули у пензију, још увек ефикасно наоружање сте уништили и успут упропастили око 3000 фабрика још увек рентабилних - по западним изворима. Наравно и цео српски банкарски систем.... и успут што/шта смотали. Ма "неће вас опрати ни Дунав ни Сава... " !
Миливоје Радаковић
Читав тај "војни и цивилни врх" је разбојничка банда која је овај народ осрамотила, укаљала и уназадила за 100 година, Суботички! У јадној земљи коју су оставили за собом им није било могуће ни судити!...
Preporučujem 10
bojana
Jedan je Kostunica, svih ostalih je premnogo..
Vila
Za mene, laika što se politike tiče, Vojislav Koštunica je bio i ostao primer normalnog državnika. Samo kod nas takvi ne traju dugo niti mogu opstati među ajkulama.
Саша
Драго ми је да још има људи који позитивно мисле о господину Коштуници, који је, сигуран сам, 5.10.2000.спријечио грађански рат у Србији,у којем би, бојим се, погинуло неколико стотина хиљада људи, око 2 милиона се раселило, а остали живјели у окупираној Србији.
Preporučujem 10
milan ćurić
Koštunica je kost u grlu mnogim političarima, i onim iz njegovog jata i onim drugim, jer svoj položaj nije iskoristio za svoje bogaćenje, što je za većinu srpskih političara jeres. Drugo, Koštunica je pokazao svoj demokratski kapacitet, kada je raspisao izbore jer njegova stranka i njegovi predlozi nisu dobili većinsku podršku. On je znao kako se u Srbiji vrši smena vlasti i svojim postupkom je dao primer, ali "učenici" iz tog predmeta još imaju jedinicu.
Preporučujem 22
Само Слога Србина Спашава !
ДОС није дошао на власт 5. Октобра вољом народа већ су исти број гласова имали присталице српског патриотс. блока као и присталице ДОС-а - било је 50 : 50 .С тим што су у ових 50% ДОС-овских гласача били СВИ гласови националних мањина у Србији .То је легитимно право националних мањина и нико им то не оспорава и не замера, али треба да се зна да су нациналне мањине oко 20 % становништва Србије па исто толико и у бирачком телу. За ДОС је, дакле, тог 5. Окт. гласало само 30 % Срба. Ако усвојимо констатацију да је народ ДОС-овце довео на власт 5. Октобра , морамо рећи и да то НИЈЕ био већински Српски народ .Српски народ је у огромној већини (бројке су неумољиве!) био за ону другу политику, политику отпора НАТО сили и неправди , политику отпора окупацији . И ту није могао помоћи ни Ђинђић! "У Србију је 5. Октобра 2000. дошла слобода - Србија се ослободила свега што је било вриједно" како је то мудро приметио Кустуруца .. Коначни суд историје ће доћи после ослобођења...!
Константин
Само се ви тешите. ДОС је био српски патриотски, националистички, можда и монархистички блок. Слоба је предводио социјалисте, интернационалу, атеизам, братство са Арапима, црнцима, индијанцима, Кинезима. Србија је победила 5. октобра против трећег света.
Preporučujem 12

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja