Vekovima se pronosila legenda kako je egipatska kraljica Kleopatra život okončala tako što je pustila da je ujede zmija otrovnica. Ovu verziju pre desetak godina doveo je u pitanje jedan nemački naučnik tvrdeći da se čuvena vladarka ubila popivši otrovni napitak sačinjen od trava i opijuma. Šta god da je tačno, ostaje verovanje da je glavnu ulogu imao otrov. A, njega osim zmija i trava, sadrže i pojedine gljive, škorpije, pauci, insekti, vodozemci, gmizavci... Sve njih na jednom mestu okupila je izložba „Pazi, otrovno”, koja je minulog vikenda otvorena u Prirodnjačkom muzeju na Malom Kalemegdanu.
Postavka višeg kustosa dr Ane Paunović osmišljena tako da privuče sve generacije i da ukloni uvrežene predrasude o otrovima i otrovnim stvorenjima.
– Osim što ih se plaše, ljudi su i fascinirani otrovnim životinjama. Kako bi se otklonio strah, želela sam da se ljudi bolje upoznaju s otrovima, da shvate da je sve stvar doze, da otrovi, odnosno te supstance mogu da budu lekovite – parafrazirala je Paunovićeva stav Paracelzusa, oca toksikologije.
Prvo što upada u oči na neobičnoj izložbi je podmornica u kojoj su izloženi modeli otrovnih riba i meduza, odnosno stvorenja čija staništa su mora. Njihov život je dodatno dočaran ambijentalnom svetlošću i efektom talasanja mora. Na spoljašnosti podmornice predstavljene su siluete s nazivima stvorenja koja se u njoj nalaze, a zadatak posetilaca je da na osnovu iscrtanog obličja pronađu odgovarajući primerak u podmornici.
Ništa manje zanimljivi nisu ni eksponati koji se nalaze u okolnim vitrinama. Jedan od prvih detalja na koji se nailazi je napitak u malim bocama, nalik ekskluzivnim flaširanim pićima. Ono što ga ipak izdvaja od tih pića je čudan sadržaj koji se nazire u boci. Reč je o takozvanom zmijskom vinu ili kobrovači. To je inače zabranjeni afrodizijak koji se pojavljuje na crnom tržištu, a u kome je osim zmije i škorpija. Na izložbu je stigao nakon što su ga zaplenile nadležne službe.
Posetioci su pomno razgledali i primerak ogromne, čupave, crno-narandžaste škorpije, izloženih insekata, otrovne „zavodnice” muhare – crvene gljive s belim tufnama, koja je deci poznata iz crtaća... Za sve izložene vrste postoje detaljna objašnjenja o njihovim osobinama, o tome kako otrovi deluju, kakvi su protivotrovi...
Tu je i priča o otrovnom čoveku – zapravo o sposobnosti naše vrste da napravi oružja čiji meci i strele, natopljeni otrovnim supstancama, parališu ustreljene životinje.
U terarijumima levo od ulaza u galeriju, smešteni su živi primerci paukova i škorpija. Kako objašnjava Ana Paunović, reč je o egzotičnim vrstama kojih nema na našim prostorima, a na izložbu su došli iz uzgajivačnice u Veterniku.
– Posetioci ne treba da brinu jer su iza duplih stakala. Manji primerci se čak povremeno i ne vide jer se kriju ispod posuda za vodu ili veštačkog zida. Mlađu publiku najviše privlače. Deca čak hoće da ih pomaze i ponesu kući – ukazuje Paunovićeva, dodajući da je dosta eksponata stiglo zahvaljujući kolegama iz drugih institucija.
Utisak većine posetilaca koji su se osmelili da zavire u svet otrovnih biljnih i životinjskih vrsta je da je izložba lepa, poučna, pa čak i zabavna. Drugi u to mogu da se uvere do aprila, do kada je postavka otvorena.
