subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:20

Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 147 ljudi

Na svakih sat vremena od kardiovaskularnih bolesti premine šest ljudi, a neslavna statistika svrstala je našu zemlju na treće mesto u svetu po broju umrlih, odmah posle Rusije i Ukrajine.
ponedeljak, 24.09.2018. u 14:32
(Фото Пиксабеј)

Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji svakog dana umre 147 osoba, a samo prošle godine kardiovaskularne bolesti bile su uzrok smrti 53.668 ljudi.

Na svakih sat vremena od kardiovaskularnih bolesti premine šest ljudi, a neslavna statistika svrstala je našu zemlju na treće mesto u svetu po broju umrlih, odmah posle Rusije i Ukrajine.

Direktorka Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Verica Jovanović kaže da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i umiranja u svetu i kod nas.

„Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dnevno umre 147 ljudi, što je na godišnjem nivou više od 53.000 smrtnih ishoda”, kaže Jovanović za Tanjug i dodaje da je važno da građani znaju da se bolesti srca i krvnih sudova mogu sprečiti izbegavanjem faktora rizika.

Bol, preznojavanje, strah, malaksalost...
Pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja, ključni su u borbi za zdravo srce i krvne sudove.
Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da je važno prepoznati i prve znake akutnog infarkta srca i javiti se na vreme lekaru za pomoć u roku od dva sata kada se pojave prvi simptomi.
Beleslin kaže da je u Srbiji urađena dobra mreža angio sala gde se može brzo ugraditi stent pacijentu. Sala za kateterizaciju otvorene su u Subotici Čačku, Zaječaru, Leskovacu...
„Prvi simptomi koji ukazuju na akutni infarkt miokarda su bol u grudima - iza grudne kosti, koji je praćen preznojavanjem, malaksalošću. Obično pacijenti imaju osećaj straha, tako da oni znaju da nešto nije dobro”, rekao je Beleslin za Tanjug.
Važno je, dodaje, da pacijenti pozovu Hitnu pomoć i da nikako ne traže pomoć sami u nekoj od zdravstvenih ustanova, jer je važno da ih prati stručno osoblje do bolnice, a i Hitna pomoć zna koja bolnica, koja ima salu za kateterizaciju, dežura.

Vodeći faktori rizika za nastavanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, nepravilnma ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti.

U svetu od kardiovaskularnih bolesti dnevno umre oko 47.000 ljudi, što je oko 17, 5 miliona smrtnih ishoda na godišnjem nivou.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da se dobrom prevencijom 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ili odložiti, prenosi Tanjug.

Osim primarne prevencije koja je važna da ne dođe do kardiovaskularnih bolesti, prof. Beleslin ističe da je važna i sekundarna prevencija kod pacijenta koji su preživeli infarkt.

Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina i za sebe iskreno kaže da se ponašao kao da je prizivao da dobije infarkt - pušio je, pio, neredovno i nepravilno se hranio, nikakve fizičke aktivnosti nije bilo.

„Bukvalno, sve sam uradio da do toga dođe. Ugrađena su mi dva stenta i za zbrinjavanje akutnog infarkta sve pohvale za naše lekare i ustanove”, kaže Lubardić za Tanjug.

Kaže da je dobio drugu šansu za život i da je potpuno promenio životne navike - ne pije, ne puši, trudi se da se pravilno hrani, redovna je fizička aktivnost.

Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja građannja „Moja Druga šansa” ciji je cilj podizanja svesti kod ljudi o bolestima srca i krvnih sudova, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizicka neaktivnost.

Udruženje se, kako kaže, zalaže i da se pacijentima koji su preživeli infarkt omogući savremena terapija, jer statistika pokazuje da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživo novi srčani ili moždani udar.

„Naš cilj je da uz struku - lekare,zdravstveni fond, pokušamo da savremena terapija dođe na pozitivnu listu i bude dostupna pacijentima. Srbija ima bolji prosek u zbrinjavanju infarkta nego što je u Evropi, a imamo situaciju da svaki peti pacijent koji je preživeo infarkt u prvoj godini doživi movi srcani ili moždani udar. Cilj je da se ta slika promeni”, pojasnio je on.

Svetski dan srca ove godine obežava se 29. septembra. Udruženje kardiologa Srbije, Instutut Batut, Udruženje građana „Moja druga šansa” pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, obeležiće ga na dve lokacije - u Tašmajskanskom parku i Zemunskom keju od 12 do 15 sati.

Fokus manifestacije ove godine usmeren je na građane mlađe od 50 godina koji sve češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti.

Svi koji u subotu dođu u Tašmajdanski park ili na Zemunski kej moći će da izmere krvni pritisak, nivo šećera u krvi, ali i da se posavetuju sa lekarima kako sprečiti kardiovaskularne bolesti.


Komentari5
9dae4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Svojevremeno su u posleratnoj Nemackoj instalirani u svakom gradu panoi sa grafickom analizom koliko Nemaca godisnje konzumira hleb, krompir i testenine. To je bila posledica siromastva. U Srbiji, koliko se razumem u to, dorucak je burek ili drugi masni produkti iz pekara, jede se peceno meso bez granica i konzumiraju pljeskavica sa kioska usput, za veceru, sa mesom sumnjivog porekla. Mislim da za citavu naciju prepunu pecenjara i pljeskavicarnica nedostaju veoma ozbiljne Nutricionisticke analize, pa makar bile okacene poput plakata kao upozorenja ili da se redovno u dnevnim novinama otvore rubrike o zdravoj ishrani. Verujem da bi to bila ozbiljna akcija u interesu opsteg zdravlja nase nacije, takodje uz obavestenje o korisnosti kretanja, pesacenja, voznje biciklom i plivanja ukoliko to uopste interesuje ministarstvo zdravlja i slicne drzavne institucije.
Muradim Rebronja
Stil života je glavni krivac. Na prvom mestu pogrešna ishrana hranom životinjskog porekla koja sadrži holesterol. Počevši od masnog mleka koje u jednoj šoljici sadrži 33 mlg holesterola, u jednom žumancetu 213, u 85 gr. junetine 80, bubrezima 329, jetri 410, mozgu 1.697!...Samo hrana bez holesterola: voće, povrće, salate, integralne žitarice i orašasto voće je zdravo. Uz zdrav život bez nikotina, alkohola, kofeina i teina. Pride, svakodnevna fizička aktivnost. To bi naši hoteli u banjama i na planinama trebali da obezbede i da nude oporavak, operisanih, kao preventiva kandidata ali i mnogih mladih svesnih štetnosti nezdravog stila života i želje da budu, vitki, zdravi, pravi i dugovečni. Malo li je?
Срба
Објавите статистику колико наших људи српски кардиолози и кардиохирурзи заправо излече.
Славко
Без података о старосној структури умрлих, ова статистика је бесмислена. Па стари људи, ваљда, од нечега морају умрети...
Ema
Ma zalost sve vise je mladih ljudi, mladjih od 50 godina, koji dobiju infarkt koji je najcesce fatalan.
Preporučujem 15

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja