Digitalni radnik u Srbiji najčešće je muškarac star između 26 i 35 godina, ima više obrazovanje, uglavnom pruža softverske i usluge u domenu kreativne industrije i multimedijalnom radu. Do posla po pravilu dolazi sam, preko globalne platforme na kojoj se registruje. Prosečno mesečno zaradi manje od 1.000 dolara, mada ima i onih koji u buđelar stave oko 4.000 dolara. Ovo je ukratko, profil digitalnog radnika naše zemlje, koji je iznedrila anketa Centra za istraživanje javnih politika, u kojoj je u toku jula i avgusta učestvovalo 228 muškaraca i žena. U anketnom uzorku, muškarci i žene bili su ravnomerno raspoređeni.
Kako za „Politiku” otkriva Branka Anđelković, programska direktorka centra, digitalni radnik u Srbiji prosečno ima 33 godine, a gotovo polovina njih živi u Beogradu. Najviše njih angažovano je u oblasti razvoja softvera, potom ih ima u kreativnoj industriji i multimedijalnom radu, a tek na kraju su uposleni na poslovima prevođenja i pisanja.
– Glavni razlozi za uključivanje na platformu je sticanje dodatnog novca, što navodi 28 procenata učesnika, ali i bolja plata u odnosu na tradicionalni posao (17 odsto). Da nije moglo da nađe drugi posao, izjasnilo se 12 odsto učesnika ankete – otkriva Anđelkovićeva i dodaje da je anketa pokazala i da je prosečna bruto plata za muškarce oko 1.000 dolara, a za žene oko 217 dolara nedeljno.
– Visoke prosečne vrednosti zarada su, ipak, slika malog broja uspešnih digitalnih radnika, koji zarađuju značajno više od ostatka svojih kolega. Faktički, samo osam odsto žena i 11 procenata muškaraca zarađuje više od 1.000 dolara bruto nedeljno. Ovaj podatak o prosečnoj zaradi ipak treba sagledati i uz podatke o profitabilnosti nekih veština. IT i poslovi iz oblasti kreativne industrije donose više novca od pisanja i prevođenja. Muškarci češće obavljaju poslove u oblasti IT industrije, dok su žene učestalije angažovane na poslovima pisanja i prevođenja tekstova – nabraja Anđelkovićeva.
Inače, u okviru ove dve kategorije nema razlike u zaradama između muškaraca i žena. Jedino u oblasti kreativne industrije, u kojoj su muškarci i žene podjednako zastupljeni, jači pol ipak više zarađuje. Istraživanje je pokazalo i da su ukupne zarade posledica veće cene rada, a ne dužeg radnog vremena, ističu u centru, i dodaju da polovina muškaraca i gotovo 80 odsto žena zarađuje manje od 250 dolara bruto nedeljno.
Najčešće platforme za rad među anketiranim radnicima su „Upvork”, „Frilenser”, „Bibo global oportuniti”... Istraživanje centra je pokazalo i da četvrtina onlajn radnika radi na dve ili više platformi, dok većina poslove nalazi samo preko jedne.
– Nešto malo više od osam procenata radi direktno sa klijentima, bez platforme kao posrednika. To je zanimljiv nalaz, jer ukazuje na to da su oni sami našli posao preko interneta – ističe Anđelkovićeva.
Što se tiče ukupne dužine angažovanja na platformi, oni koji već rade nekoliko godina zarađuju više. Ta zakonitost važi za oba pola. Kada je u pitanju finansijski doprinos domaćinstvu, muškarci vode: njih 74,2 odsto je primarno zaduženo za prihodovanje. Bez obzira na bolju zaradu, koju većina anketiranih konstatuje, zanimljivo je da gotovo polovina digitalnih radnika Srbije i dalje pored poslova na onlajn platformama zadržava one u takozvanom oflajn, tradicionalnom svetu. Za isplatu najčešće koriste pejpal (42,5 odsto njih) i pajonir (36,8 odsto), a koriste i devizne (24,1 odsto), račune firme (20,2 odsto) i agencije (2,2 odsto).
