Godišnjica iskrcavanja srpske vojske na grčko ostrvo Krf tokom Prvog svetskog rata biće obeležena komemorativnim skupom u četvrtak i petak 27. i 28. septembra u Guviji i na ostvu Vido.

Srpski i grčki zvaničnici 27. septembra vence će položiti na spomen - ploči u mestu Guvija na Krfu , gde se 1916. godine iskrcala srpska vojska nakon albanske golgote.

U mestu Agios Mateus venci će biti položeni na spomen ploču Drinske divizije, ali i na spomenik Janisu Janulisu, Grku koji je dao svoju njivu, jedinu imovinu da se u njoj sahrane borci Drinske divizije, prenosi Tanjug.

Na ostrvu Vido komemotrativna svečanost biće obavljena kod Spomen kosturnice stradalih pripadnika Srpske vojske i Mornatričkog krsta.

Venci će biti položeni i na pučini Jonskog mora koju su Srbi nazvali Plava grobnica, jer je najveći broj umrlih srpskih vojnika spušten u more.

Srpska vojska i narod počeli su povlačenje preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju u zimu 1915/16 godine.

Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Francuska vlada 28. januara 1916. odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.

Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi.

Prvo iskrcavanje srpske vojske na „ostrvu spasa”, kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u „ostrvo smrti”, a more oko njega u „plavu grobnicu”, gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.