nedelja, 16.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:17

Srbi i Albanci da se okrenu sličnostima, a ne razlikama

U predstavljanju rezultata ispitivanja javnog mnjenja agencije „Faktor plus” ukazano je na tri problematične tačke u odnosima Srba i Albanaca - istorijske, religijske i kulturološke razlike, problem Kosova i Metohije i stereotipi koji vladaju
sreda, 26.09.2018. u 15:44
(Фото Танјуг)

Srbi i Albanci trebalo bi da se okrenu sličnostima, a ne onome po čemu se razlikuju, a za unapređenje odnosa neophodni su dijalog i saradnja na svim nivoima, smatraju profesor Profesor FPN i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović i publicist i politički analitičar iz Tirane Ben Andoni.

Oni su govorili na predstavljanju rezultata istraživanja koje je agencija Faktor plus uradila za potrebe Tanjuga, a povodom projekta „Srbi i Albanci - kojim putem dalje”, koji Tanjug realizuje u saradnji sa albanskom nacionalnom agencijom ATA i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.

Andoni je ocenio da ne treba trošiti vreme na razlike između Albanaca i Srba već da treba staviti akcenat na sličnosti, prenosi Tanjug.

Među Srbima i Albancima postoje samo tri razlike - jezik, politika i pitanje Kosova, rekao je Andoni i u šali podsetio da su nekada savetovali Srbima da kada dolaze u Albaniju ponesu tri suve stvari - suve čarape, suv novac i suvi barut, a da im je danas, kao i svima, potrebno da ponesu samo suv novac. Prema njegovim rečima, dva naroda su isuviše zatrovana političkim igrama. „Moramo pronaći mir, što političari ne žele, jer će izgubiti političke poene, a građanima je muka od takvih priča”, rekao je Andoni i dodao da i političari, sve dok ne dođu izbori, pokazuju da postoji mnogo veza između dva naroda.

Dodaje i da su „političke igre” popularne i u Srbiji i u Albaniji, jer je to način da političari „zamajavaju” narod, da ne misli na nezaposlenost, nepotizam, korupciju.

Rekao je da nije istina da Albanci ne vole da im dođu Srbi, i da oni sami idu u Srbiju.

Ukazao je da je kulturna saradnja dve zemlje veoma važna, da su Albanci još pre dve decenije preveli sve najvažnije srpske književnike, što, kako kaže, nije slučaj sa Srbijom.

Naveo je da sama činjenica da milion mladih Albanaca za dve godine nije pročitalo nijednu knjigu, otežava proces promene njihovih stavova.

I zbog toga je, kaže, važno i ceni ono što rade Tanjug i ATA, i norveška Ambasada u Beogradu, jer se tako stvaraju kontakti, ukazujući da važnost dijaloga, kako bi se promenila međusobna percepcija Srbija i Albanaca.

„Mi volimo da imamo susede poput Srba i, iako se ne graničimo direktno, imamo iste navike”, rekao je Andoni.

Da je dijalog važan za izgradnju boljih odnosa, smatra i profesor Dragan Đukanović, koji ističe da „nije bitno da li sebe percipiramo kao susede” i da imamo mnoge međusobne probleme koje moramo rešiti.

Moramo da imamo dobre odnose smatra Đukanović i kaže da će se, kada dođe do sveobuhvatnog rešenja Beograda i Prištine, ambijent u kojem razgovaramo sa albanskim narodom promeniti.

Kaže da iako zaključci istraživanja upućuju na pesimistične zaključke, da se ništa ne može uraditi, ukazuje da višeslojni dijalog mora da se odvija, među elitama, ali između dva društva.

Ukazao je da postoje brojne oblasti u kojima je dobra saradnja, poput ekonomije, kulture, ali da i dalje postoji problem sa manjinama, odnosno to što Albanija insistira ne nekim problemima Albanaca u Preševskoj dolini, dok Srbija insistira na zaštiti Srba u Albaniji.

Važno je, naglašava, da saradnja mora da postoji, da se nastavi saradnja elita, koje bi trebalo da šalju „pozitivne signale”, da jača saradnja dve vlade i među resornim ministarstvima.

„Bez toga, napretka u odnosima neće biti”, rekao je Đukanović i dodao da bi, s obzirom na otvorena istorijska pitanja, bilo zanimljivo da se možda osnuje međudržavna komisija, sačinjena od stručnjaka, koja bi analizirala odnose dve zemlje i naroda.

Posebno je podvukao značaj infrastrukturne saradnje.

„Važno je da što pre dobijemo 'auto-put mira', Niš - Priština - Drač, da se dodatno povežemo”, rekao je Đukanović.

Dodao je i da je Tanjug fantastično prepoznao momenat da napravi jedan pionirski poduhvat, kada su u pitanju srpsko-albanski odnosi, kao i da je značajna uloga medija u suzbijanju stereotipa.

Kako kaže, univerziteti ne sarađuju u dovoljnoj meri, pa je važno pospešiti taj vid kontakata, ako i dodatnu saradnju u oblasti bezbednosti, u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma.

„Važno je da se prevaziđu loši odnosi sa Albanijom još iz Titovog vremena, kasnije ostalih u senci kosovskog problema, ali važno je da se prepoznaju kanali poboljšanja tih odnosa”, smatra Đukanović.

Kada je reč o mlađoj populaciji Srba i Albanaca, koji uglavnom imaju negativne stavove prema drugom narodu, Đukanović kaže da je to opšte prihvaćen trend među mladima.

Ukazao je da je jedan od problema i obrazovni sistem, kroz koji treba da se odneguju drugačije vrednosti prema susedima, pa samim tim i prema Albancima.

„Naši odnosi su važni za region. Ali, mladi u Srbiji i regionu, čini mi se se, nisu preterani optimisti, mnogi region napuštaju zbog ekonomske situacije, a duboko su ukorenjeni stereotipi prema drugim narodima”, rekao je Đukanović.

Stereotipi, istorijske i kulturološke razlike

Direktor Agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus Vladimir Pejić je, predstavljajući rezultate istraživanja o odnosima Srba i Albanaca koje je ta agencije uradila za potrebe Tanjuga, ukazao je na tri problematične tačke u tim odnosima - istorijske, religijske i kulturološke razlike, problem Kosova i Metohije, te stereotipe koji vladaju.

Kosovo je, kaže, glavni kamen spoticanja, za 58 odsto Srba i za njih je to gorući problem, dok Albanci smatraju da je to rešena stvar.

Pejić je pre svega naveo da je istraživanje pokazalo da se Srbi i Albanci ne poznaju baš najbolje, ali da jedni za druge, između ostalog, smatraju da su agresivni.

Prema anketi 57 odsto ispitanih Albanaca smatra da su Srbi agresivni, a 51 odsto smatra da su Albanci agresivni, prenosi Tanjug.

Kada je reč o istorijskom poreklu i geografskoj pripadnosti, i jedni i drugi smatraju da nema sličnosti između dva naroda što ukazuje na odsustvo želje za bilo kakvom vrstom identifikacije i to je nešto što bi moralo da se menja u budućnosti, rekao je Pejić.

Može se konstatovati, dodao je on, da u njihovim mišljenjima dominiraju stereotipi, međutim, kako je naveo oni su jedni kod drugih prepoznali i neke druge dobre osobine.

„Trećina građana Srbije smatra da su Albanci lojalni i vredni. To je dobro. Ne vidi se samo ono što je negativno. Kada je reč o negativnim kvalifikacijama ima dosta toga što nije lepo ni čuti, a pri tome nije utemeljeno na podacima već na predrasudama”, rekao je Pejić.

Pejić kaže da je visok procenat građana u obe zemlje kojima ne smeta da Srbi odnosno Albanci posete tu drugu zemlju, tačnije da smo jedni kod drugih dobrodošli kao gosti, ali, prema istraživanju, nema prostora za suživot.

Ipak, više od polovine ispitanih smatra da bi dva naroda mogla i trebala da rade zajedno i to je, ističe Pejić, optimistično.

Prema njegovim rečima, u Srbiji možda postoji više želje za boljim odnosima sa Albancima, iako su građani Srbije više opterećeni pitanjem Kosova, dok u Albaniji misle da je to gotova stvar.

„U mnogo većoj meri, Srbi smatraju da je odnos sa Albancima određen odnosom prema Kosovu, mnogo ih više opterećuje, i to je jedna od stvari koja nužno mora biti rešena”, rekao je Pejić dodajući da su i jedni i drugi opterećeni istorijskim događajima i politikom.

Ipak, nije mali broj onih koji smatraju da je odnos Srba i Albanaca važan.

Istraživanje pokazuje, gledano na period u poslednjih pet godina, da i Srbi i Albanci smatraju da nema pomaka u međusobnim odnosima, čak Albanci, kaže Pejić, smatraju da su odnosi i lošiji dok su Srbi u tom smislu optmističniji.

Istraživanje je pokazalo da je malo Albanaca koje poznaju nekog Srbina i obrnuto i da Srbi imaju negativniji stav prema Albancima (64 odsto) u odnosu na Albance (59) odsto.

„Kada gledamo u budućnost, slična je situacija. Mislim da optimizam nije na visokom nivou. Više od polovine Srba i Albanaca smatraju da se odnosi neće promeniti”, naveo je Pejić.

On je dodao da su dva naroda ocenila da bi im bolji međusobni odnosi doneli stabilnost (33 odsto Srba I 37 odsto Albanaca) i stabilizaciju političkih I ekonomskih odnosa.

S druge strane, ne postoji velika svest o tome koliko je zaista potrebno da postoje dobri odnosi između Srbije i Albanije kada je reč o ekonomskom razvoju, socijalnoj ravnopravnosti, a ne mogu ni da na pravi način formulišu zajednički cilj.

„Ali to što su i jedni i drugi istakli stabilnost jeste taj zajednički cilj, samo što ga nisu tako iskazali”, rekao je Pejić.

Srbi su, dodaje Pejić, svesniji da su međusobni odnosi dve zemlje ključni za region.

Prema njegovim rečima, političari nisu prepoznati kao neko ko doprinosi rešavanju problema, i često su, kaže, neopravdano obeleženi kao negativci (60 odsto Srba I 56 odsto Albanaca smatra da oni negativno utiču na odnose).

„I pored toga što ovo nije u potpunosti tačno, političari bi mnogo više morali da vode računa šta govore i da se potrude da poprave odnose”, rekao je Pejić i ukazao da veliku ulogu u odnosu Srba i Albanaca imaju i velike sile, Rusija, SAD i EU.

Srbi, pokazuje istraživanje, imaju najpozitivnije mišljenje, ako se govori o okruženju, o Grcima i Crnogorcima, a Albanci o Italijanima, Grcima i Crnogorcima, dok negativno misle jedni o drugima, odnosno Srbi imaju negativan pristup prema Albancima i obrnuto.

Istraživanje Faktor plusa obavljeno je u avgustu, na uzorku od 1. 000 ispitanika u Srbiji, bez Kosova i Metohije, i 1. 000 u Albaniji.

Reč je, inače, o prvom takvom, komparativnom ispitivanju javnog mnjenja u dve zemlje na temu „Odnos srpskog i albanskog naroda, perspektiva tog odnosa, tačke sporenja, mogućnosti i polja saradnje”.

Rezultati istraživanja predstavljeni su danas na pres konferenciji u hotelu Metropol u Beogradu, a rezultate su komentarisati politički analitičar, publicista iz Tirane, Ben Andoni, i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.


Komentari11
65a1f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milojica
Prvo, Šiptarska mafija je trenutno najjača nerkomafija u svetu i cela Evropa je u njihovim kandžama.Drugo, Kosovo je i napravljeno da bi bilo logistička baza ISSILA za dalje zločinačke akcije po Evropi.Treće, Kosovo je ključna tačka zelene transverzale za pravljenje kalifatskih država u srcu Evrope.I gde sad vidite moguću sličnost Srbije sa ove tri ključne definicije tražene državnosti za Kosovo.
miroslav
A šta to mi imamo sa njima, kakva crna sličnost, ko to pokušava podvaliti i iz kojeg razloga? Oni i mi dve različite prirode.
EvGenije
Kakve su ovo trice i kučine? Lako ćemo mi naći zajedničke tačke sa Albancima, samo neka prestanu da nam otimaju teritoriju. A što se tiče tog "autoputa mira", to je ustvari highway to hell. Ne mogu da shvatim da neko uopšte razmišlja o izgradnji takvog puta dok god se ne zna konačna sudbina Kosmeta. Moj utisak je da se neko dosetio kako da Norvežanima izmuze pare. Ne želim da razmišljam o podmuklijim motivima koji se kriju iza ovog "istraživanja". Znate ono, jahači magle...
Sandra
„Ми волимо да имамо суседе попут Срба и, иако се не граничимо директно, имамо исте навике”, рекао је Андони. Gospodin ocigledno ne zna da 'cita' geografske karte. Srbija i Albanija se direktno granice. Mozda se granice direktno, ali u navikama su udaljeni par svetlosnih godina.
Mirko Dumanovic
Vi biste da zaboravimo na sva zla koja su nam Siptari kroz istoriju cinili....."Sta zborite, jeste li pri sebi"....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja