Prvi put od Drugog svetskog rata, četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN i Nemačka odlučile su u Njujorku da povuku globalni finansijski i politički potez nesagledivih posledica koji je u direktnoj suprotnosti sa interesima Sjedinjenih Američkih Država.
Veče uoči izlaganja američkog predsednika Donalda Trampa za govornicom UN, evropska šefica diplomatije Federika Mogerini i iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif objavili su – na engleskom i farsi jeziku – da Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Rusija i Kina kreću u zajedničko osnivanje platežnog sistema, mimo američkog finansijskog sistema, za nastavak privredne saradnje sa Teheranom, uključujući i buduću kupoprodaju iranske nafte. Političke i finansijske posledice ovakve zajedničke odluke Pariza, Berlina, Londona, Moskve i Pekinga u direktnoj su konfrontaciji sa politikom Vašingtona, ocenio je „Volstrit džornal”.
Ovaj kvintet, spreman za nastavak poslovne saradnje s Iranom i nakon stupanja na snagu trećeg kruga američkih sankcija početkom novembra, ubeđen je da svojim planom najpre obezbeđuje „pravni okvir za legitimno poslovanje”, a takođe i šansu za spas sporazuma o nuklearnom programu sa Teheranom postignutog 2015. godine.
„Imajući u vidu hitnost i potrebu za opipljivim rezultatima, (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija i Kina) pozdravljaju praktične predloge za održavanje i razvoj kanala plaćanja, pre svega inicijative da se uspostavi poseban mehanizam za olakšavanje plaćanja u vezi s iranskim izvozom, uključujući i naftu”, izjavila je Federika Mogerini u Njujorku.
Nemački šef diplomatije Haiko Mas, inicijator nedavnog predloga da Evropa osnuje sopstveni monetarni fond i ne dozvoli Americi da „preko naših glava deluje suprotno našim interesima”, u Njujorku je bio odlučan.
„Želimo da održimo sporazum s Iranom na snazi i da ublažimo posledice američkih sankcija. Nemačka je zabrinuta da bi, izložen najvećem mogućem pritisku, Iran jednog dana mogao ponovo da nastavi sa nuklearnim programom. Mi to ne želimo, jer bi to moglo dovesti do eskalacije napetosti u čitavom regionu Bliskog i Srednjeg istoka”, precizirao je Mas.
Tehnički detalji oko stvaranja „kanala plaćanja” mimo postojećeg globalnog sistema, u kome je 90 odsto transakcija denominovano u dolarima, biće, prema najavi novog petočlanog saveza, razrađeni hitro u narednom periodu. Prve informacije o profilu dotičnog „kanala plaćanja” sugerišu da kvintet razmatra mogućnost „barter” trgovine, to jest robne trampe s Iranom. Koliko je to realno – u obrtu roba velikih volumena i vrednosti, a pre stupanja na snagu nove runde američkih sankcija – zagonetka je, upozoravaju stručnjaci u londonskom Sitiju. Od proletos, Vašington je u više navrata isticao da je svođenje iranskog izvoza nafte na nulu – ključni cilj predstojećeg kruga sankcija.
„Ko bude želeo da nastavi biznis s Iranom, neće moći više da priđe američkom finansijskom sistemu”, zapretio je letos predsednik Tramp. Evropske megafirme: „Total”, „Pežo”, „Reno”, „Dajlmer-Benc”, „Dojče telekom”, „Maersk”, „Erbas”, „Britiš ervejz”, „Er Frans”... od letos se listom povlače s iranskog tržišta uprkos pretnjama Brisela da će ih kazniti zbog uzmicanja pred dominacijom Volstrita i američkog dolara. Ovog leta, evropski bankari su takođe uzmakli od ponuda Evropske komisije da nastave biznis s Irancima, pogotovo kupoprodaju nafte.
Iran u EU izvozi petinu ukupne proizvodnje crnog zlata. Trgovinska razmena EU–Iran vredna je oko dve milijarde američkih dolara mesečno. Koliko letos, Evropska investiciona banka iz Luskemburga odbila je da odobrava kredite evropskim firmama koji bi da posluju s Irancima. Evropska centralna banka i Bundesbanka hladno su reagovale na predlog Evropske komisije da evro postane platežno sredstvo u nabavci iranske nafte. Francuska banka Bpifrans je ovog ponedeljka napustila sopstveni plan da uspostavi finansijski kanal kojim bi pomogla francuskim firmama da nastave privrednu saradnju s Iranom.
U atmosferi masovnog povlačenja evropskih firmi – decenijama poslovično uvezanih u američki bankarski i finansijski sistem – s tržišta Irana, kakva je težina dogovora koji su tri najjače ekonomije EU predložile Rusiji i Kini? Simbolična, kažu eksperti britanskog instituta za međunarodne odnose „Četamhaus” iz Londona. Bez mogućnosti da se sami suprotstave finansijskoj i političkoj dominaciji Amerike, Evropljani su u slučaju „Iran” ponudili savez Rusiji i Kini, procenjuje agencija Blumberg. Kakav je nastavak transatlantskih odnosa nakon dogovora o novom iranskom „kanalu plaćanja”, tek je neizvesno. Da li se Evropa, Rusija i Kina sada udružuju protiv Amerike u obaranju globalne dominacije dolara?
U međuvremenu, iranska valuta rijal, izložena dramatičnim privrednim i spoljnopolitičkim pritiscima, izgubila je od početka godine 75 odsto vrednosti (jedan američki dolar juče je vredeo čak 170.000 iranskih rijala, preneo je izraelski „Haarec”).
Šta bi mogao biti sledeći potez Irana?
