utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:23
FORMULE ŽIVLjENjA

Optimalno vaspitanje

Osnovne stvari koje roditelj treba da pruži detetu su ljubav i disciplina: prvom mu poručuje da je važno i vredno ljudsko biće, a drugom ga uči razlici između dopuštenog i nedopuštenog ponašanja, kao i da radi korisne stvari i kad su mu neprijatne
ponedeljak, 01.10.2018. u 10:00
Срђан Печеничић

Koji je najbolji način za vaspitavanje dece? Svaki roditelj, pa čak i onaj koji to nije, ima neki svoj odgovor na ovo pitanje. Umesto da govorimo o jednom modelu vaspitanja, predstavićemo tri koja danas koegzistiraju. Reč je o našoj interpretaciji tri modela koje je daleke 1966. godine definisala kod nas malo poznata Dijana Baumrind: autoritarno, permisivno i autoritativno.

Naša pojednostavljena analiza polazi od definisanja dve osnovne stvari potrebne deci da izrastu u osobe sa pozitivnom slikom o sebi i pozitivnim odnosom prema sebi, ali i samodisciplinom koja ih čini sposobnim, odgovornim i socijalizovanim ličnostima. Te dve osnovne stvari koje roditelj treba da pruži detetu su ljubav i disciplina.

Kada roditelji detetu pokazuju ljubav, oni mu poručuju da im je emocionalno važno, vredno ljudsko biće. Ono tako izgrađuje osećanje lične vrednosti i pozitivnu sliku o sebi. Bivajući voljeno i prihvaćeno od roditelja, dete prihvata samo sebe, razvija osećanja ljubavi prema sebi, samopoštovanja i verovanja u sopstvene sposobnosti.

Navike štede energiju

Za razliku od pokazivanja ljubavi, disciplinovanje podrazumeva konflikti između roditelja i deteta, i ono se može svesti na roditeljske zahteve tipa „Ne smeš!” i „Moraš!”, i na uvođenje negativne posledice (kazne) kada dete odbija da posluša roditeljski zahtev.

Disciplinujući dete, roditelji čine dve veoma važne stvari. S jedne strane ga sa „Ne smeš!” uče razlici između dopuštenog i nedopuštenog ponašanja, uče ga da obuzda svoje želje i impulse i da ih održava unutar dozvoljenog okvira ponašanja. S druge strane sa „Moraš!” ga uče da radi one korisne stvari koje su detetu neprijatne i koje ono zbog toga odbija da čini. Na taj način pomažu detetu da razvije različite navike, od higijenskih, preko održavanja reda, sve do učenja i drugih radnih navika. Dete koje je steklo naviku da nešto čini više ne oseća otpor prema toj aktivnosti, tako da navike štede detetovu energiju.

Disciplinovanje se odvija kroz neizbežan konflikt između deteta, kojim upravlja njegova biologija, to jest „princip prijatnosti”, i roditelja koji zastupa ljudsko društvo u želji da socijalizuje dete i nametne „princip realnosti”. Ovaj konflikt je nemoguće izbeći, a ukoliko roditelj želi da njegovo dete bude socijalizovano on mora prevladati u ovom konfliktu. Tada se dete podredi roditelju, pri čemu treba naglasiti da je u reči „podređivanje” koren reč „red”.

U prvim fazama podređenosti nemoguće je izbeći jedan kraći period u kojem dete pogrešno misli da ga roditelj koji ga podređuje ne voli.

Tri modela

Kada posmatramo izražavanje ljubavi i disciplinovanje, vidimo u prvom, autoritarnom modelu formulu: disciplinovanje bez pokazivanja ljubavi. Dete koje nije sigurno u roditeljsku ljubav se jako trudi da im udovolji kako bi dobilo dokaz njihove ljubavi. Kako dete internalizuje roditelja koji ovako uslovljava a retko pokazuje ljubav, i koji nikad nije zadovoljan, ono preuzima isti taj stav kao odnos prema sebi. Rezultat su preterano socijalizovane osobe iz čije samodiscipline proizlazi visoka produktivnost, ali koje nemaju stabilnu pozitivnu sliku o sebi. 

Drugi, permisivni ili popustljivi model vaspitanja je nastao kao reakcija na autoritarni, a njegova formula je ljubav bez disciplinovanja. Roditelji neprestano pokazuju ljubav detetu, verujući da je ona dovoljna. Pokušaji disciplinovanja su neuspešni jer se roditelj u konfliktnim situacijama povlači iz straha da ne traumatizuje dete i popušta detetu. Rezultat ovog modala su ličnosti sa nerealno pozitivnom slikom o sebi, ali bez razvijenih sposobnosti i uspeha koji bi opravdali ovakvu sliku.

Formula trećeg, autoritativnog ili optimalnog vaspitanja jeste ljubav plus disciplina. Ovako odgojena deca imaju pozitivnu sliku o sebi, ali i razvijenu samodisciplinu koja će im pomoći da u životu izgrade svoje sreću. Pored toga oni nauče da konflikt nije negacija ljubavi, što je veoma važno za njihovo buduće mentalno zdravlje.


Komentari11
faa82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mira Milosevic
O nacinu vaspitanja dece, najcesce nam se namecu modeli koji stizu sa zapada. Medjutim, mnogi ne znaju, da Srbija ima celovito resenje za zdrav odgoj dece, za zdrave porodicne i medjuljudske odnose. Radi se o znanju Izvornog vaspitanja Prof. Milice Novkovic, potvrdjenom u visedecenijskoj praksi i naucno utemeljenom na osnovama Sudjok medicine. Konacno, nesto sto bi i zapad mogao da nauci od nas.
Stefan Petkovic
Drugi model galopom stize u Srbiju da postane dominantan i tada se sudario sa profesorom Milivojevicem u onoliko emesija sa, nekakvom slucajnoscu, sve zenama.
Zoran
Iskustvo roditelja u vaspitavanju, odgajanju tri, sada odrasla muška deteta, mi govori da su objave našeg dragog psihoterapeuta, sjajne. Nisu za usvajanje kao striktan model, pa sada svi kako je Zoran napisao, ali jesu, i u njima se nalaze odgovori na pitanja na koja nailazimo pri vaspitanju naše dece. Navedena tri modela jesu modeli, koji se mogu kombinovano koristiti, kako bismo došli do dobrog rezultata. Menjaju se deca tokom odrastanja, menjamo se mi kao roditelji, menjaju se okolnosti u kojima živimo, pa zato smatram da ove modele treba koristiti kombinovano. Naravno, i ne isključivo samo ova tri navedena modela.
Никола
"Љубав и дисциплина" или што каже наш народ "батина је из раја изашла". Но како се то уклапа са либерално капиталистичким "правима" деце , која назову неки број телефона и оптуже родитеље за злостављање. Слепо копирање западних (нехришћанских) вредности нас је и довело у овакво стање.
Dragan Pik-lon
Roditelji koji iskreno vole svoju decu vrlodobro znaju da je disciplina druga noga za oslonac.Tek tada je dete kompletno i spremno da odraste da bude vece od roditelja.Pravi roditelji se raduju ako im dete postane pametnije i pismenije.Medjutim ako sazaljevamo sebe ili vidimo sebe kao neku "zrtvu'' iz proslosti u nasoj porodici onda te nemire prenosimo i na decu.Ljubav se preobrazila u sazaljenje,radost u tugu.Onda izbegavamo da korigujemo(disciplinujemo dete).Samim tim ga osakacujemo za buducnost.Ono nece moci steci samopouzdanje iz nasih sazaljivo-zastitnih zagrljaja.Dete ce postovati samo sebe kad uvidi da se prema njemu odnosimo kao prema sebi ravnom.Ne treba se spustati na decji nivo,nego se treba uzdici do njega-bila je deviza Jovana Jovanovica Zmaja!!!
Sanja
Ako sebe vidimo kao zrtvu u proslosti, kako da izbegnemo da ne prenosimo na dete samosazaljenje? Hvala na odgovoru
Preporučujem 12

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja