četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:28

Dobri duh Pravnog fakulteta odlazi u penziju

Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 01.10.2018. u 20:00
(Фото Иван Милутиновић)

Pune 33 godine Miljko Valjarević je sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu. Upisao je 70.000 brucoša, a 25.000 pravnika ima njegov potpis na uverenju o diplomiranju. Ispratio je s diplomom najveći broj današnjih sudija, tužilaca i advokata, bivše i sadašnje ministre, predsednike vlade, pa i predsednika države i mnoge današnje novinare. Od danas je u penziji.

Od 1976. godine radi na fakultetu, a od 1. jula 1985. godine, kada je stupio na dužnost sekretara, birano je 15 uprava fakulteta i 11 dekana. Za to vreme administracija je kompjuterizovana, zgrada fakulteta renovirana spolja i iznutra, izgrađen je aneks s novim kabinetima i galerijom, novi kadrovi su dolazili, a stari odlazili u penziju. Nastavni plan i program je menjan više puta. Miljko Valjarević je uvek bio tu i brinuo o svemu.

U vremenima velikih promena koje nisu mimoišle ni fakultet, bio je čovek kontinuiteta i pre svega dobri duh Pravnog fakulteta, kako je rekao dugogodišnji dekan i rektor Univerziteta Dejan Popović na poslednjoj sednici Nastavno-naučnog veća. Veoma emotivna je bila reakcija svih članova veća na poslednjoj sednici kojoj je Valjarević prisustvovao u svojstvu sekretara, pre nekoliko dana, pričaju profesori.

– U istoriji Pravnog fakulteta, dugoj 210 godina, nijedna ličnost ni približno toliko dugo kao Miljko Valjarević nije obavljala funkciju sekretara. Ta dugotrajnost svedoči o duboko usađenom poverenju velike većine nastavnika i saradnika u ljudske i profesionalne kvalitete koji se potvrđuju u ostvarenim rezultatima – rekao je prof. dr Dejan Popović prilikom ispraćaja Valjarevića u penziju.

Pravni fakultet u Beogradu danas ima 102 nastavnika i asistenta, još oko 70 zaposlenih u administraciji i 7.500 studenata na sve četiri godine studija. Poslednjih decenija prošlog veka bilo je uvek oko 12.000 –13.000 studenata.

– Posao sekretara je da se stara da fakultet funkcioniše na svim nivoima, od tehničkog dela, normativnog uređenja opštih akata fakulteta do spone između nastavnika, studenata i stručnih službi. U tehnološkom delu zgrada iako stara, sagrađena davne 1937. godine, i sada izgleda kao nova. Table, sunđere i krede sada su zamenili kompjuteri i video prezentaciona oprema. Nastavnik danas dolazi s „flešom” u amfiteatar, ima kompjuter i platno i sada je studentima materija jednostavnija i lakše dostupna. Među profesorima je uvek bilo vrhunskih predavača koji su umeli da neosetno s ozbiljne materije pređu na šalu, da razgale studente, pa da se vrate na sadržaj predavanja, tako da 45 minuta brzo prođe– priča Miljko Valjarević za „Politiku” na Krstovdan, dok ispraća goste sa slave Pravnog fakulteta.

Kada se približi ispitni rok, tada je raspored ispita najvažnija stvar na svetu, kako za studente tako i za sekretara fakulteta i administraciju. Treba obraditi na hiljade ispitnih prijava, odrediti datume polaganja i ispitivače, a pritom voditi računa o razmaku između ispita za one koji žele da polažu po tri-četiri predmeta u jednom roku. U junskom ispitnom roku je bilo i blizu 40.000 ispita.

Osamdesetih godina prošlog veka raspored ispita je rađen ručno, u daktilobirou na mehaničkim pisaćim mašinama, a studenata je bilo mnogo više nego danas. Čekali su na šalterima u dugačkim redovima da odlože ispit ili da promene ispitivača. IT revolucija donela je velike promene kojima je na Pravnom fakultetu upravljao Valjarević.

– Od 2008. godine je na Pravnom fakultetu počelo elektronsko prijavljivanje ispita. Danas svaki student ima svoj e-nalog, s „elektronskom kasicom”, gde prijavljuje i uplaćuje ispite i informiše se o datumu polaganja i ispitivaču – objašnjava Valjarević.

Nekadašnja država SFRJ imala je 18 državnih pravnih fakulteta i Miljko Valjarević je sarađivao sa svima. Danas je u svakodnevnom kontaktu s pravnim fakultetima u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, a posebno s pravnim fakultetima u Srbiji i svim fakultetima Univerziteta u Beogradu.

– Nisam imao radno vreme niti pravi godišnji odmor. Fakultet je bio moj izbor i prioritet. Dekan vodi kadrovsku politiku i vodi računa o nastavnom planu, a moje je bilo da se sve to sa stručnim službama pripremi i da sve funkcioniše. Sa svim dekanima sam imao izvanrednu saradnju i od svakog sam ponešto naučio – kaže Valjarević.

Posebno mu je drago što je sve vreme imao izvanrednu saradnju sa studentima i rukovodstvom studenata, koji mu se javljaju i posle završenog fakulteta. Danas ima preko dve hiljade brojeva u telefonskom imeniku i saradnju sa svim institucijama gde ima pravnika.

– Prijatan je taj osećaj kada vas prepoznaju gde god da odete, u opštinu, sud, ministarstvo i kada vam kažu da ste im pomogli dobronamernim i iskrenim savetima. Uvek imate otvorena vrata – kaže Miljko Valjarević.

Kada ode u penziju, svakako će mu fakultet nedostajati. Posle 42 godine predanog rada, penziju će iskoristiti za zasluženi odmor.


Komentari11
f20c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja
Jedan ovakav covjek nije zasluzio da bude sat vremena sekretar a ne da doceka penziju na Pf. Covjek koji je samo voleo platu Pf a ne fakultet. Svi koji su studirali Pf mogu da posedoce da ova njegova ispovest pred penzijom nema nikakve veze sa istinom. Sramota da takvi ljudi budu na mestu sekretara. Ko god bio buduci sekretar mislim da ne moze biti gori od njega.
Pera
Toliko je voleo posao ili je toliko voleo funkciju? Posao sekretara na svakom fakultetu je mali rudnik zlata...
Mika
Joooj nama Brusjanima. Moracemo da se prebacimo na Masinac, tamo je sekretar neki sugradjanin Aleksandrovcanin. Nas cika Miljko ode u penziju, znaci nista od stancovanja bruskih pravnika...
straja
Ne znam da li ima uopste ikakvu ulogu u STVARANJU KVALITETA PRAVNICKOG KADRA...ali ako je imao...NEMA CIME DA SE PONOSI...pogledajte ZAKONE,TUZILASTVO,SUDOVE,ADVOKATURU...sve su to kadrovi koje je "kroz ruke propustio" g.Valjarevic ,istina ne kao predavac...ali nema cime da se ponosi...jer pravo nisu,zgrade,komfor,broj studenata..itd ....vec stanje PRAVA u drzavi!!!
Marko
Bozidare Mitrovicu, uvazeni profesore, kakav je to kvalitet nastave ocuvao Beogradski pravni? Ex katedra? Sa predavacem na hiljadu studenata? Sa udzbenicima netalentovanih autora? Koji se pisu kako bi se zadovoljio imovinski (ekonomski) interes pisca. Kvalitet nastave i obrazovanje koje pravnici sticu na Pravnom se ogleda i u njihovom buducem radu, te integritetu moralnom i profesionalnom u cijem jacanju i izgradnji ustanova ima znacajnu ulogu. Svi znamo kakva je situacija u pravosudju, ali malo ko vidi razlog u kurikulumima i predavacima pravnih fakulteta. To ne znaci da je gospodin na bilo koji nacin odgovoran za nakaradne nacine njine, a to je i pitanje kulture. Obrazovni sistem i Pravni kao vodeca obrazovna institucija takve vrste su derivat kulture, a Mirko je verovatno dobro radio svoj posao u datim okvirima. To je ono sto pojedinac moze.
професор Божидар Митровић
Ја сам један од најотворенијих критичара негативности у политичком систему Србије где власт сваки дан позива на кршење Устава Србије а не примењују се ни најзначајнији закони и нико за то не одговара а тужилаштво ћути. Али ипак мислим да морамо поштовати квалитет нашег Правног факултета јер сигурно нису они такве полтичке ставове пројектовали. Темеље високог нивоа су ударили и руски професори који су емигрирали из бољшевичке Русије што сам ја снимио у филму о историји непрекидности словенског права и културе који се може видети на Јутјубу. Али је важно да је ниво очуван. Два су легендарна руска емигранта предавали ПРАВО СЛОВЕНА које је после Другог светског рата и у Београду и Југославији угашено. Још није обновљено јер дух секретара још влада Србијом али је Миљко био заиста добри дух у том још увек не слоВенском времену. Даће Бог да се ПРАВО СЛОВЕНА обнови и да у националној историји права више од пет реченица буде посвећено св. Сави чије се Законоправило примењивало и у Русији.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja