petak, 02.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 02.10.2018. u 20:24 Jelena Čalija

SPC u misiji očuvanja kanonskog poretka

Patrijarh Irinej jedini je do sada od poglavara pomesnih pravoslavnih crkava imao prilike da o gorućem ukrajinskom pitanju razgovara i sa Moskvom i sa Carigradom
Патријарси Вартоломеј и Иринеј служили су заједничку литургију у част 100-годишњице пробоја Солунског фронта (Фото Телевизија Храм)

U razmaku od svega tri dana patrijarh srpski Irinej sastao se najvišim crkvenim predstavnicima obe patrijaršije čiji je sukob već nedeljama u žiži javnosti: Moskovske i Vaseljenske.

Dve najuticajnije pravoslavne crkve na samoj su ivici potpunog prekida kanonskih odnosa posle odluke Vaseljenske patrijaršije da preuzme na sebe rešavanje crkvenog pitanja u Ukrajini. Pošto je početkom septembra Vaseljenska patrijaršija imenovala dvojicu episkopa za svoje izaslanike, egzarhe, u Kijev, Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve uzvratio je prekidom zajedničkih bogosluženja, nepominjanjem vaseljenskog patrijarha na liturgijama i neučestvovanjem u međucrkvenim telima. Situacija se, međutim, nije smirila, već je nastavila da se zaoštrava. Pre nešto više od nedelju dana vaseljenski patrijarh je ponovio čvrstu odluku da će crkva u Ukrajini dobiti autokefalnost, na šta su zvaničnici ruske crkve odgovorili da će prekinuti sve odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom.

U tako zategnutoj situaciji između Moskve i Carigrada, srpski patrijarh našao se u prilici da i sa jednom i sa drugom stranom razgovara o trenutno gorućoj temi pravoslavlja: ukrajinskom pitanju i proglašavanju autokefalne crkve u ovoj zemlji. Protumačeno je tako da je reč o svojevrsnoj „diplomatskoj misiji” i da srpski patrijarh, u stvari, ima neku vrstu posredničke, pomiriteljske uloge između Moskve i Carigrada, pa bi tako trebalo da vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju još jednom prenese stavove ruske strane. S druge strane, nezvanično je objavljeno i da Ruska crkva nije tražila od SPC da bude njihov zastupnik, već da će patrijarh Irinej iznositi isključivo stavove srpske crkve.

A ti stavovi su u potpunoj saglasnosti sa stavovima ruske crkve. To je potvrđeno prošle srede, na sastanku u Patrijaršiji u Beogradu, gde su se susreli drugi čovek Ruske pravoslavne crkve mitropolit volokolamski Ilarion i patrijarh Irinej, zajedno sa ostalim članovima Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Kao i ruska, i Srpska pravoslavna crkva, ukratko, smatra da davanje autokefalije crkvenim strukturama u Ukrajini, mimo kanonski priznate autonomne Ukrajinske pravoslavne crkve i Ruske crkve, pod čijim je ona okriljem, predstavlja grubo kršenje crkvenih kanona.

Takav stav SPC dobro je poznat i „drugoj strani”, vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, koji je još krajem avgusta dobio pismo srpskog patrijarha Irineja gde se upozorava na probleme koji mogu proizaći iz nekanonskog rešavanja ukrajinskog pitanja. O tome je vaseljenski patrijarh ponovo obavešten na sastanku sa srpskim patrijarhom u Solunu u subotu. Taj susret desio se nedelju dana pošto je patrijarh Vartolomej izjavio da će dati autokefalnost ne samo crkvi u Ukrajini, nego i svuda gde za to bude bilo potrebe, što bi se moglo odnositi i na Makedoniju. Rezultate „bratskog sastanka” u Solunu na kojem se, kako je saopšteno, „u duhu obostranog razumevanja i bratske ljubavi razgovaralo na teme od međusobnog i svepravoslavnog značaja” nije lako predvideti. Između ostalog i zbog toga što je poslednjeg dana avgusta poglavar Vaseljenske patrijaršije Vartolomej imao bratski sastanak i sa ruskim patrijarhom Kirilom, sa kojeg je čak ruska delegacija, kako su izjavili medijima, otišla sa puno optimizma. Sedam dana kasnije Carigrad je imenovao egzarhe, a pitanje autokefalije crkve u Ukrajini dobilo je na ubrzanju.

Srpska pravoslavna crkva jedina je do sada od pomesnih pravoslavnih crkava čiji je poglavar imao prilike da na ovu goruću temu razgovara i sa Moskovom i sa Carigradom. O ukrajinskom pitanju, međutim, oglasile su se i druge pravoslavne pomesne crkve. Aleksandrijska patrijaršija i pravoslavna crkva Poljske pozvale su u zajedničkom saopštenju na očuvanje kanonskog poretka i jedinstva i izbegavanje konflikta. Podršku kanonskoj Ukrajinskoj crkvi dao je jerusalimski patrijarh, dok je iz Gruzijske pravoslavne crkve saopšteno da se neće mešati u sukob Vaseljenske i Moskovske patrijaršije. S druge strane, ukrajinska autokefalija i carigradski patrijarh dobili su podršku američkog Stejt departmenta.

Komentari30
69795
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kraljević
Je li u kanonskom poretku zapisano da Srbija, Rusija, Grcka, Bugarska, Rumunija... moraju biti kraljevine-carevine?
Рус Михаил
@Данило. Највише становника Украјина је имала 1993. године - 52,5 милиона. 2018. године, за изузетком Крима, ДНР и ЛНР, као и 12 милиона гастарбајтера, од којих је око 4 милиона у Русији, у Украјини реално живи не више од 35 милиона људи. Број становника у тој земљи сваког месеца се скраћује за 100 000. Ове бројке су прорачун украјинских демографа и економиста.
Милош Миленковић
Ако сте верник, питање које се овде поставља не захтева много мудрости. Или сте за одржавање Црквених канона, који су верски закон у Православљу, или подржавате белосветске моћнике, који намећу своје политичка циљеве.
Petar
Da li ja ovo citam neki almanah iz XV veka?
Здрав Разум
СПЦ као и државни врх. Играли би игре и са једнима и са другима. Уместо да воде рачуна о својим верницима који се распадају на све стране. У Британији су се појавила два раскола. Могли би да се позабаве овим проблемом а да Русе и Украјинце оставе да решавају своје проблеме. Њих има пуно више него нас.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja