četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:26

SPC u misiji očuvanja kanonskog poretka

Patrijarh Irinej jedini je do sada od poglavara pomesnih pravoslavnih crkava imao prilike da o gorućem ukrajinskom pitanju razgovara i sa Moskvom i sa Carigradom
Autor: Jelena Čalijautorak, 02.10.2018. u 20:24
Патријарси Вартоломеј и Иринеј служили су заједничку литургију у част 100-годишњице пробоја Солунског фронта (Фото Телевизија Храм)

U razmaku od svega tri dana patrijarh srpski Irinej sastao se najvišim crkvenim predstavnicima obe patrijaršije čiji je sukob već nedeljama u žiži javnosti: Moskovske i Vaseljenske.

Dve najuticajnije pravoslavne crkve na samoj su ivici potpunog prekida kanonskih odnosa posle odluke Vaseljenske patrijaršije da preuzme na sebe rešavanje crkvenog pitanja u Ukrajini. Pošto je početkom septembra Vaseljenska patrijaršija imenovala dvojicu episkopa za svoje izaslanike, egzarhe, u Kijev, Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve uzvratio je prekidom zajedničkih bogosluženja, nepominjanjem vaseljenskog patrijarha na liturgijama i neučestvovanjem u međucrkvenim telima. Situacija se, međutim, nije smirila, već je nastavila da se zaoštrava. Pre nešto više od nedelju dana vaseljenski patrijarh je ponovio čvrstu odluku da će crkva u Ukrajini dobiti autokefalnost, na šta su zvaničnici ruske crkve odgovorili da će prekinuti sve odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom.

U tako zategnutoj situaciji između Moskve i Carigrada, srpski patrijarh našao se u prilici da i sa jednom i sa drugom stranom razgovara o trenutno gorućoj temi pravoslavlja: ukrajinskom pitanju i proglašavanju autokefalne crkve u ovoj zemlji. Protumačeno je tako da je reč o svojevrsnoj „diplomatskoj misiji” i da srpski patrijarh, u stvari, ima neku vrstu posredničke, pomiriteljske uloge između Moskve i Carigrada, pa bi tako trebalo da vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju još jednom prenese stavove ruske strane. S druge strane, nezvanično je objavljeno i da Ruska crkva nije tražila od SPC da bude njihov zastupnik, već da će patrijarh Irinej iznositi isključivo stavove srpske crkve.

A ti stavovi su u potpunoj saglasnosti sa stavovima ruske crkve. To je potvrđeno prošle srede, na sastanku u Patrijaršiji u Beogradu, gde su se susreli drugi čovek Ruske pravoslavne crkve mitropolit volokolamski Ilarion i patrijarh Irinej, zajedno sa ostalim članovima Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Kao i ruska, i Srpska pravoslavna crkva, ukratko, smatra da davanje autokefalije crkvenim strukturama u Ukrajini, mimo kanonski priznate autonomne Ukrajinske pravoslavne crkve i Ruske crkve, pod čijim je ona okriljem, predstavlja grubo kršenje crkvenih kanona.

Takav stav SPC dobro je poznat i „drugoj strani”, vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, koji je još krajem avgusta dobio pismo srpskog patrijarha Irineja gde se upozorava na probleme koji mogu proizaći iz nekanonskog rešavanja ukrajinskog pitanja. O tome je vaseljenski patrijarh ponovo obavešten na sastanku sa srpskim patrijarhom u Solunu u subotu. Taj susret desio se nedelju dana pošto je patrijarh Vartolomej izjavio da će dati autokefalnost ne samo crkvi u Ukrajini, nego i svuda gde za to bude bilo potrebe, što bi se moglo odnositi i na Makedoniju. Rezultate „bratskog sastanka” u Solunu na kojem se, kako je saopšteno, „u duhu obostranog razumevanja i bratske ljubavi razgovaralo na teme od međusobnog i svepravoslavnog značaja” nije lako predvideti. Između ostalog i zbog toga što je poslednjeg dana avgusta poglavar Vaseljenske patrijaršije Vartolomej imao bratski sastanak i sa ruskim patrijarhom Kirilom, sa kojeg je čak ruska delegacija, kako su izjavili medijima, otišla sa puno optimizma. Sedam dana kasnije Carigrad je imenovao egzarhe, a pitanje autokefalije crkve u Ukrajini dobilo je na ubrzanju.

Srpska pravoslavna crkva jedina je do sada od pomesnih pravoslavnih crkava čiji je poglavar imao prilike da na ovu goruću temu razgovara i sa Moskovom i sa Carigradom. O ukrajinskom pitanju, međutim, oglasile su se i druge pravoslavne pomesne crkve. Aleksandrijska patrijaršija i pravoslavna crkva Poljske pozvale su u zajedničkom saopštenju na očuvanje kanonskog poretka i jedinstva i izbegavanje konflikta. Podršku kanonskoj Ukrajinskoj crkvi dao je jerusalimski patrijarh, dok je iz Gruzijske pravoslavne crkve saopšteno da se neće mešati u sukob Vaseljenske i Moskovske patrijaršije. S druge strane, ukrajinska autokefalija i carigradski patrijarh dobili su podršku američkog Stejt departmenta.


Komentari30
93721
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kraljević
Je li u kanonskom poretku zapisano da Srbija, Rusija, Grcka, Bugarska, Rumunija... moraju biti kraljevine-carevine?
Рус Михаил
@Данило. Највише становника Украјина је имала 1993. године - 52,5 милиона. 2018. године, за изузетком Крима, ДНР и ЛНР, као и 12 милиона гастарбајтера, од којих је око 4 милиона у Русији, у Украјини реално живи не више од 35 милиона људи. Број становника у тој земљи сваког месеца се скраћује за 100 000. Ове бројке су прорачун украјинских демографа и економиста.
Милош Миленковић
Ако сте верник, питање које се овде поставља не захтева много мудрости. Или сте за одржавање Црквених канона, који су верски закон у Православљу, или подржавате белосветске моћнике, који намећу своје политичка циљеве.
Petar
Da li ja ovo citam neki almanah iz XV veka?
Здрав Разум
СПЦ као и државни врх. Играли би игре и са једнима и са другима. Уместо да воде рачуна о својим верницима који се распадају на све стране. У Британији су се појавила два раскола. Могли би да се позабаве овим проблемом а да Русе и Украјинце оставе да решавају своје проблеме. Њих има пуно више него нас.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja