Čovek zbog kojeg ove godine neće biti dodeljena Nobelova nagrada za književnost osuđen je na dve godine zatvora za silovanje, na minimalnu zakonom predviđenu kaznu. Presuda Francuzu Žan-Klod Arnou (72) bacila je senku na početak „Nobelove sedmice”, jer je izrečena istog dana kada je dodeljena prva u nizu nagrada, za medicinu, dok će četvrtak proći bez uobičajenog iščekivanja laureata najprestižnijeg literarnog priznanja na svetu.

Francuski fotograf Žan-Klod Arno, zbog kojeg se proletos urušio kredibilitet 230 godina stare Švedske akademije, nije bio član ovog tela, ali se hvalio da je neformalni 19. član. Među 18 doživotno izabranih akademika koji brinu o švedskom jeziku i dodeljuju Nobelovu nagradu za književnost bila je, međutim, njegova supruga, švedska pesnikinja Katarina Frostenson. Kada je nakon inkriminišućih optužbi za silovanje i korupciju većina članova glasala za njeno izbacivanje, još tri člana su u znak protesta napustila ovo telo, što je na kraju dovelo do odluke da se nagrada za 2018. ne dodeli.

Glasanju je prethodila istraga koja je utvrdila da je par bio u sukobu interesa, pošto je akademija subvencionisala njihov privatni klub „Forum”, gde su priređivali izložbe i književne večeri sa raznim ličnostima, uključujući nobelovce. Osim toga, sumnja se da su preko Arnoa procurela imena sedmoro dobitnika pre zvanične objave, između ostalih Boba Dilana 2016. i Harolda Pintera 2005, što je nekom na pariskim kladionicama donelo velike dobitke.

Skandal je izbio prošlog novembra, mesec dana nakon što je britanski pisac Kazuo Išiguro proglašen dobitnikom „Nobela” za književnost za 2017. godinu. U visokotiražnom švedskom listu „Dagens niheter” pojavila se velika priča u kojoj 18 žena optužuju Arnoa za silovanje, seksualno uznemiravanje, fizičko zlostavljanje i maltretiranje u periodu od dve decenije, u Francuskoj i Švedskoj. Osam žena je podnelo tužbe, ali su, sem jednog, svi slučajevi bili zastareli. Tužiteljka, spisateljica i akademski radnik, rekla je da se nije ranije obratila policiji pošto je Arno dobar prijatelj njenog direktora.

Optuženi, decenijama uticajna figura na kulturnoj sceni Švedske, negirao je optužbe žrtve da ju je u dva navrata silovao 2011. godine. Sudu su bila dovoljna svedočenja žrtve i prijatelja kojima se poverila neposredno posle događaja da ga osude po jednoj od dve tačke optužnice. Njegov advokat je najavio žalbu.

Da popuni vakuum u godini bez Nobelove nagrade za književnost, grupa švedskih kulturnih poslenika osnovala je Novu akademiju, koja će samo ove godine dodeliti priznanje najboljem svetskom piscu. Spisak od 50 kandidata suzio se na četiri imena, među kojima je bio i Haruki Murakami, ali je izrazio želju da ga izuzmu iz razmatranja.

Spekuliše se da slavni japanski pisac, kog „Nobel” godinama zaobilazi, nije hteo da umanji šanse da ga konačno dobije sledeće godine, kada će biti proglašena dva laureata, a svaki od njih će dobiti medalju i ček na milion evra.

Priznanja za medicinu ove godine su dobili američki i japanski naučnici za otkriće novog oblika lečenja karcinoma, dok su nagradu za unapređenje laserske fizike podelili naučnici iz SAD, Francuske i Kanade.

U petak u Oslu poseban komitet proglasiće dobitnika Nobelove nagrade za mir, koje nailazi na još veće kontroverze od izbora najboljeg pisca. Bilo je inicijativa da se priznanje oduzme Aung San Su Ći, koja je 1991. nagrađena kao borac za demokratiju u Mjanmaru, a danas predvodi režim odgovoran, prema izveštaju UN, za masovna ubistva muslimanske manjine s „genocidnim namerama”. Iako je i sama prekorena u izveštaju jer nije zaštitila civile, šef Nobelove fondacije rekao je ovih dana Rojtersu da joj nagrada neće biti oduzeta. Obrazložio je da nema smisla oduzimati već dodeljena priznanja jer bi u tom slučaju žiri stalno morao da preispituje vrednosti kandidata.