petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:33

Devedesetih me je spasilo pozorište

Najbolje uloge koje sam napravio su one za koje sam mislio da nisu za mene, kaže glumac Miodrag Krivokapić koji igra u predstavi „Ničiji sin” čija je premija večeras u BDP-u
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 04.10.2018. u 17:00
(Фото Народно позориште)

Zanimljiv je taj Matišićev Izidor, i Mefisto je, recimo, takođe užasan, ali je neverovatno intrigantan, i Jago isto tako, kaže glumac Miodrag Krivokapić koga je crnohumorni triler „Ničiji sin” Mata Matišića motivisao da se posle pet godina pauze vrati u pozorište. Ovoga puta predstaviće se u liku Izidora Barića, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara. Predstava „Ničiji sin” u režiji Marka Misirače biće premijerno izvedena večeras u 20 sati na sceni „Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta. Dramaturg je Ivan Velisavljević, scenograf Boris Maksimović, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Branislav Pipović. Matišićeve junake u predstavi „Ničiji sin” tumače i Danica Ristovski, Vladan Milić, Aleksandar Alač, Milena Predić, Lako Nikolić, Jovan Jelisavčić, Andrej Pipović i dečaci Vasa Vranješ i Todor Jovanović u alternaciji.

„Ničiji sin” hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije Mata Matišića koji će večeras prisustvovati beogradskoj premijeri svoga dela građanska je drama o disfunkcionalnoj porodici. Bez obzira na to što se kroz nju provlači priča o srpsko-hrvatskim odnosima, fokus je na tragediji porodice u kojoj su svi na prvi pogled zlikovci, a zapravo su žrtve sistema.

– Izidor Barić je kompleksan čovek koji se snalazi u svakom vremenu. On je i manipulator, i daroviti političar, vrhunski intelektualac, profesor univerziteta. Čovek koji neverovatno brzo misli i još brže reaguje. Sve su to odlike modernog političara. Čak i svoju nesreću koja mu se dešava Izidor koristi u političke svrhe, kaže za „Politiku” Miodrag Krivokapić i dodaje:

– Imam razumevanja za Izidora, u protivnom ga ne bih radio. Mnogo je ambiciozan, ali baviti se politikom bez ambicije i manipulacije je nemoguće. Imam sreću da se bavim umetnošću koja je moj svojevrsni azil kao da sam u paralelnom svetu. Naravno dotiče me život, ali imam i prostor za bekstvo. Sećam se devedesetih godina prošlog veka, tada me je bukvalno pozorište spasilo, to je svet u kojem se dobro osećam. Najviše volim da progorim o svetu i okruženju kroz predstave, ili filmove. Mislim da je to mnogo važnije nego naša lamentacija nad stvarnošću.

„Ničiji sin” je zapravo poslednji deo Matišićeve „Posmrtne trilogije” u kojoj su i „Sinovi umiru prvi” i „Žena bez tijela”, a svoju praizvedbu je imao 2006. u Rijeci u režiji Vinka Brešana. Dve godine kasnije Arsen Anton Ostojić snimio je istoimeni film koji je osvojio šest „Zlatnih arena” u Puli, ali je zbog teme izazvao kontroverzne komentare u Hrvatskoj.

– Drama priča i o specifičnim srpsko-hrvatskim odnosima koji traju gotovo 200 godina. Od kada se pojavila ideja jugoslovenstva ti odnosi su išli gore-dole, kao da su večiti, a budući da sam živeo u obe sredine i s obzirom na to da me je Zagreb formirao kao glumca, ne mogu da odolim tim temama. Zato mi je i bio veliki izazov, provokacija da se ostvarim u liku Izidora. Spadam u onu vrstu glumca koji u građenju lika kreće od sebe, iz sebe traži te prostore, slojeve da bi mogao da stane iza scenskog junaka i njegovog karaktera. Najbolje uloge koje sam napravio su one za koje sam mislio da nisu za mene, da bih i sam bio iznenađen otkud u meni ti prostori posle premijere.

„Ničiji sin” je ujedno i bizarna porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz ratova devedesetih godina prošlog veka. U središtu priče je veteran Ivan, a u život čoveka za koga veruje da mu je otac, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića upada nekadašnji zatvorski čuvar Srbin Simo…

– „Ničiji sin” je prevashodno porodična priča, a porodica i jeste najvažnija. Meni je danas najznačajnije to što imam porodicu, što se održala i što imam odraslu decu, a tek posle toga dolazi ovo čime se bavim. Bez porodice neki ljudi mogu, ali mislim da je najvažnije sačuvati je, što danas nije nimalo jednostavno. Okolnosti su već dugo godina grube. Ljudima nije jednostavno, kao ni toj deci kojoj se nude raznorazne neprimerene gluposti iza kojih čak i država na izvestan način stoji. Ako želiš da imaš rijalitije, pusti ih, ali tek posle ponoći. I novine su pune svakojakih sadržaja, nepoznatih pojedinaca. Ne znam ni ko su ti ljudi. Voleo bih da mediji isto tako prate i ovo što mi radimo. Pamtim vreme kada su i predstave i filmovi bili događaji. Sreća je da se pojavio taj Novak Đoković da naša deca mogu da imaju prave uzore. Setimo se devedesetih godina prošlog veka, vremena nesreće kada su u medijima promovisani raznorazni kriminalci, deca su to gledala, ima mnogo posledica danas. Jedna generacija je jednostavno izgubljena – kaže na kraju Miodrag Krivokapiću kome je ovo četvrta predstava koju radi u BDP-u posle komada „Čekajući Godoa”, „Ivanova” i „Falsifikatora”.


Komentari4
edf5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jedna učiteljica
Možda je glumac dobar, ali ovaj tekst je užasan: ponavlja se jedno te isto, nije jasno govori li se o filmu, prva dva dela trilogije ili o trećem delu koji se igra, sve u svemu, galimatijas.
Sasa Trajkovic
Pre svega kompliment Politici što uporno stoji na braniku Kulture koje su se svi mediji odrekli i veliko hvala ovom glumcu iz plejade velikih koji je uporno i dosledno gradio karijeru i pozorišnog i filmskog glumca a svojim vrsnim ulogama sa eksresijom ali intimnošću donosi dašak umetnosti i drame u svetu banalne svakodnevnice.
a ja ga pamtim
...kako nije ustao na jugoslovensku himnu. Svako pamti ponešto.
Boris
Pamtim ga po ulozi Đorđa Genčića. Dobar glumac...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja