utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:59
IZ LIČNOG UGLA

Negujmo srpski, poštujmo francuski

Na nedavnoj debati u Parizu Arno Gujon je kratko sumirao svoju priču o učenju „preteškog srpskog jezika”, ali tome prethodi pitanje: šta je zapravo težak jezik
Autor: Ni­na Ži­van­če­vićčetvrtak, 04.10.2018. u 17:46

Spe­ci­jal­no za Po­li­ti­ku

Pa­riz – Kon­fe­ren­ci­ja na­slo­vlje­na „Šta nam na­ši je­zi­ci zna­če?”, ko­ju je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Sr­bi­je ne­dav­no or­ga­ni­zo­va­lo u Srp­skom kul­tur­nom cen­tru (u okvi­ru ak­ci­je „Ne­guj­mo srp­ski je­zik”), na dan ka­da se obe­le­ža­va Evrop­ski dan je­zi­ka, i na ko­joj su uče­stvo­va­li dr Velj­ko Br­bo­rić, Sve­ti­slav Gon­cić, Dra­gan Ha­mo­vić i Ar­no Gu­jon otvo­ri­la je mno­ga pi­ta­nja.  

Na­kon krat­kog uvod­nog slo­va ko­je je u pre­pu­noj sa­li na­šeg Kul­tur­nog cen­tra odr­žao di­rek­tor Ra­do­slav Pa­vlo­vić, reč je pre­u­zeo Ar­no Gu­jon humanitarac ko­ji je u vi­še na­vra­ta bo­ra­vio i ži­veo ka­ko u Be­o­gra­du ta­ko i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Ovaj sim­pa­tič­ni Fran­cuz je za­i­sta za­vid­no na­u­čio srp­ski je­zik, o či­jim zam­ka­ma i lin­gvi­stič­kim iza­zo­vi­ma pri­li­kom uče­nja je bio spre­man da pri­ča, po­de­liv­ši svo­je is­ku­stvo sa me­šo­vi­tom pu­bli­kom srp­sko-fran­cu­skog po­re­kla ko­ja je, ipak, do­ne­kle bi­la raz­o­ča­ra­na od­su­stvom pret­hod­no na­ja­vlje­nih go­sti­ju – po­zna­tog srp­skog pi­sca Mi­lo­va­na Da­noj­li­ća, kao i Vla­da­na Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, srp­skog mi­ni­stra kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja. 

Gu­jon je krat­ko su­mi­rao svo­ju de­se­to­go­di­šnju ži­vot­nu pri­ču uče­nja „pre­te­škog srp­skog je­zi­ka”. Srp­ski, po nje­go­vom mi­šlje­nju, ima „uža­sno te­šku gra­ma­ti­ku”, la­tin­ske pa­de­že, ali i sta­ro­slo­ven­ska jed­na­če­nja su­gla­sni­ka po zvuč­no­sti i dru­ge kom­pli­ko­va­ne je­zič­ne spe­ci­fič­no­sti ko­je je sam, su­de­ći bar po nje­go­vom go­vo­ru, ipak us­peo uspe­šno da sa­vla­da. Isti­na je, svet­ski lin­gvi­sti se sla­žu da su svi slo­ven­ski je­zi­ci ve­o­ma te­ški za uče­nje. Za­pra­vo za naj­te­ži slo­vi ki­ne­ski je­zik, pra­ti ga polj­ski, a na tre­ćem me­stu je srp­ski. 

Raz­mi­šlja­nju o srp­skom je­zi­ku pret­ho­di pi­ta­nje – a šta je, za­pra­vo, te­žak je­zik? Da li u ovo raz­mi­šlja­nje o te­ži­ni ula­zi pi­ta­nje o pro­ble­mu iz­go­vo­ra, ili pi­ta­nja o gra­ma­tič­koj struk­tu­ri i  vi­zu­el­noj struk­tu­ri pi­sa­ma, ko­ja su u arap­skom, he­brej­skom i u je­zi­ci­ma azij­skih gru­pa dru­ga­či­ja od pi­sa­ma in­do-evrop­skih je­zi­ka? Ne­ka od ovih pi­ta­nja sva­ko­dnev­no ob­ra­đu­je lin­gvi­stič­ki fo­rum Naš je­zik, do­mi­šlja­to po­kre­nut od gru­pe na­ših lin­gvi­sta i tvo­ra­ca na­šeg reč­ni­ka, ko­je pred­vo­di Pa­vle Ćo­sić. Ova gru­pa/udru­že­nje da­nas bro­ji vi­še od 5.000 čla­no­va sve­snih po­te­ško­ća upo­tre­be svih je­zi­ka, a i po­seb­ne te­ško­će op­stan­ka na­šeg je­zi­ka. 

Srp­ski su još od de­se­tog ve­ka u na­šim kra­je­vi­ma upo­tre­blja­va­li Ju­žni Slo­ve­ni, on se u jed­nom tre­nut­ku spo­jio sa hr­vat­skim da bi se na­kon sko­ra­šnjih kon­fli­ka­ta pot­pu­no osa­mo­sta­lio. To Fo­rum zna bo­lje od Fran­cu­za Ar­noa – za ko­ga su, baš kao za sve Fran­cu­ze, svi je­zi­ci (osim ma­ter­njeg im, fran­cu­skog), ve­o­ma te­ški. A po­go­to­vo srp­ski, ko­ji je, po Ar­nou Gu­jo­nu, pre­tr­pan en­gle­skim re­či­ma. Po­što kao sla­vi­sta, ko­ji pre­da­je i en­gle­ski je­zik Fran­cu­zi­ma na Sor­bo­ni, znam ko­li­ko oni pa­te što im je fran­cu­ski „pre­tr­pan an­gli­ci­zmi­ma”, mo­gu sa­mo da za­klju­čim da u Fran­cu­skoj „sto­go­di­šnji rat” za je­zik ni­je ni­ka­da pre­stao.  

Sr­bi, pak, ne­ma­ju to ose­ća­nje po­vre­đe­nog kom­plek­sa u od­no­su na en­gle­ski pa ga za­to ne­sme­ta­no i ra­do uče. Ar­no je is­pri­čao ša­lu da su mu ne­dav­no, na hr­vat­sko-srp­skoj gra­ni­ci če­sti­ta­li da „do­bro go­vo­ri hr­vat­ski”. Za sve ove lin­gvi­stič­ke opa­ske po­sto­ji isto­rij­ski raz­log: ne­dav­no sam gle­da­la ukra­jin­ski film Ser­ge­ja Lo­zni­ce i to bez na­o­ča­ra i ti­tlo­va – raz­u­me­la sam ceo film, kao da su glum­ci go­vo­ri­li srp­ski. 

Da li smo mi, Ju­žni Slo­ve­ni, bi­li onaj deo ukra­jin­skog ple­me­na ko­je se u jed­nom tre­nut­ku spu­sti­lo na jug? To vi­še kao da i ni­je va­žno. Međutim ono što osta­je bit­no je­ste da je­zik kao i sva­ki dru­gi deo kul­tu­re tre­ba ne­go­va­ti da bi op­stao, da bi se op­sta­lo, na šta nas je te ve­če­ri opo­me­nuo Velj­ko Br­bo­rić, pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti sa Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. On se struč­no i pro­fe­si­o­nal­no, istin­ski ljud­ski po­ža­lio da na fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du ma­lo stu­de­na­ta go­vo­ri, či­ta i pi­še „do­bar” srp­ski, a ako je si­tu­a­ci­ja ta­kva na be­o­grad­skom fa­kul­te­tu, ka­kva li je tek na fran­cu­skoj Sor­bo­ni! Pri­če o je­zi­ku su ne­pre­su­šne, ali ih je do­bro pod­gre­ja­va­ti i pre­pri­ča­va­ti – jer kad čo­vek za­ću­ti, i je­zik u nje­mu i oko nje­ga ne­sta­ne. 


Komentari7
97e5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Сваки језик има елементе које је тешко савладати ако нам то није матерњи језик. Моја маленкост је, рецимо, почела да учи енглески језик. И брзо сам одустао, већ када сам почео да учим прилично компликовану њихову абецеду с правилом: "не читак како пише, него како кад". За разлику од тога Вук је створио савршено читање наше азбуке и изговор пои принципу: "читај како је написано". Дакле, а се чита као а, б као б итд. Кад сам видео глупост да се у енглеском, на пример, и чита као "ај" или слично беше, смучило ми се јер то сматрам непотребном глупошћу. И онда сам схватио Беррнарда Шоа зашто је оставио значајан иметак оном Енглезу ко створи савршено енлеско писмо по угледу на српску ћирилицу, како је то рекао Шо. Истина је, међутим, да и српски језик има елемената који непотребно отежавају његово савладавање. Српски лингвисти могу донекле учинити лакшим учење нашег језика на тај начин што ће у нормирању језика одстранити непотребне и врло штетне двојности: два изговора јата и два писма.
Коста
@Dobitnik tranzicije -- "Шта год да је ВС Караџић урадио, створио је једно врло квалитетно писмо, које моћда није савршено али је ближе савршенству од свих осталих писама" Савршество азбуке је бесмилица која, и да постоји, нема никакву практичну предност.
Preporučujem 2
Коста
Госп. Збиљићу, комнетаришете о енглеском, а о њему немате благе везе. Ја енглески говорим као матерњи језик, и уверавам Вас да је једини разлог што ће ме неко из Индије писмено разумети, и ја њега, то што и он и ја пишемо тај језик на исти начин, иако га различито изговарамо. Успут, није тачно да се /i/ увек изговара "ај". А ни српски није баш увек доследан. Не пише се "љуцки" (како је Вук писао) него људски. Српски није у стању да пише неке речи по звуку, као на пример "рт". Нећете ваљда тврдити да се то изговара "р т" и да је оно /р/ у речи "рт" исто као и у изразу "рука". нећете ваљда тврдити да је "бицикл" баш најбоље писмено решење, знајући да се не узима у обзир комбинација "к л"у којој постоји додатни глас. Важно је споменути и чињеницу да се глас /ч/ на интернационалном фонетксом стандарду пише "тш", а /ц/ се пише "тс", итд. то јест да то није један глас. Зато ниједан светски језик не пише Вуковим правописанијем.
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja