četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:17
KRUPNI PLAN

Nekome omaž, nekome koske

Prateći oproštaj Francuza od Šarla Aznavura ili ranije od Džonija Holideja, ne možemo da se ne setimo nekih ovdašnjih umetnika koji su isto tako bili voljeni, a otišli potpuno zaboravljeni
Autor: Gordana Popovićčetvrtak, 04.10.2018. u 21:42
Џони Холидеј и Шарл Азнавур, фотографија која кружи друштвеним мрежама ових дана (Фото: Фејсбук)

Već nekoliko dana Francuzi se opraštaju od Šarla Aznavura, poslednjeg među velikim šansonjerima koji je preminuo u ponedeljak, kao što su se danima, a onda i mesecima opraštali od Džonija Holideja, za koga tek spremaju veliki omaž povodom godišnjice smrti 6. decembra. Pale se sveće na trgovima u čast Aznavura, na francuskoj televiziji je u ponedeljak to bila apsolutno udarna vest i ne samo vest nego hronika bez kraja koja je bacila u senku sve druge makar se radilo o senzacionalističkim temama tako atraktivnim za medije u vremenu u kome živimo.

Omaž Aznavuru planiran je za petak u Palati invalida u Parizu i zamišljen u razmerama nacionalne ceremonije na kojoj će govoriti i predsednik Makron. Mnogi su predviđali da će čak i nadmašiti ispraćaj priređen u decembru prošle godine Džoniju Holideju, ali se Aznavurova porodica oglasila sa željom da ceremonija bude skromnija od one priređene za prethodno preminulog pevača. Naime, Džoni Holidej je za ovih nepunih godinu dana otkako je umro doživeo toliko publiciteta koji ga je učinio „življim” nego ikada. Da ne govorimo o drami koja je usledila kada je njegova treća supruga htela da prigrabi svo nasledstvo za sebe, pozivajući se na testament potpisan u SAD, i kada je cela Francuska ustala u odbranu prava njegove biološke dece – Davida Holideja iz braka sa Silvi Vartan i Lore Smet iz braka sa Natali Baj.

Održavaju se koncerti u njegovu čast, a na društvenim mrežama je otvoreno bezbroj stranica koje okupljaju njegove poklonike („Džoni Holidej, naš idol“, „Silvi i Džoni, mitski par“, „Podrška za Loru i Davida” i brojne druge). Mada je tokom cele karijere Džoni Holidej imao izuzetno veliki publicitet, sve što se dešavalo posle njegove smrti, ta nahrupela potreba da se ukaže koliko je značio Francuskoj, učinili su ga podjednako „prisutnim” kao i za života ako ne i „prisutnijim” nego tada.

Prateći ovakve oproštaje od umetnika ne možemo da se ne setimo nekih ovdašnjih koji su isto tako bili voljeni, ali su otišli potpuno zaboravljeni. Jedan od najdrastičnijih primera je pevačica Lola Novaković koja je davnih godina, kada se još znalo ko je ko i šta je šta, zaista bila velika zvezda, a koja je umrla u potpunom zaboravu, bez i najmanje javne posvete i podsećanja na njenu karijeru. Tačno je da se jedno duže vreme bila povukla sa muzičke scene, ali pred sam kraj života intenzivno je nastupala, doduše po džez klubovima, daleko od medija u kojima već gotovo tri decenije caruju „pevaljke” iz drumskih mehana.

Mnogi se sećaju da je i Miodrag Petrović Čkalja, glumac koji je godinama uveseljavao celu bivšu Jugoslaviju, takođe otišao zaboravljen, bez ikakvih počasti koje je svakako zaslužio i koje bi u nekoj drugoj zemlji možda dobio. Čak se i danas citira njegova rečenica kojom se požalio koliko je zaboravljen: „Hvala Srbijo, pustili ste me da glođem koske”. Ni danas nije mnogo bolje. Na smrt glumaca još se i reaguje, pogotovo ako umru mladi, jer ta činjenica daje vesti o smrti dodatnu atrakciju za tabloide pomahnitale za senzacijama. Ali, generalno, stvaraoci čiji je rad i trud vredan pažnje često odlaze neprimetno.

Odati počast nekome ko je svojim radom ulepšao naše živote stvar je kulture jednog naroda. Ne predati ih zaboravu, dokaz je civilizovanosti jednog društva. Olako zaboravljanje i zanemarivanje onih koji odlaze sa ovog sveta, a doprineli su mu nečim plemenitim, pokazatelj je društvenog nemara i loš primer za buduće generacije.

 


Komentari11
0416d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran brkic
Navedite mi bar dve stvari ( primera ) sta se u Srbiji cuva I ceni. Pocev od 'starih' zgrada koje su pod 'zastitom' drzave, spomenika kulture I da ne nabrajam dalje.
Sasa Trajkovic
Nažalost tužna je sudbina umetnika slavljeni dok su na vrhuncu i potpuno zaboravljeni od svih na kraju... to jeste velika društvana nepravda jer ljudi NE razumeju prirodu umetnosti koja je više od posla umetnost nije profesuija već sam život zato je nemoguće odvojiti delo od samog umetnika oni se prožimaju, koliko bola koliko truda i rada staje u toj jednoj pesmi kada se otvara srce na sceni ili koliko gluvih ne prespavanih noći dok nastaje kompozicija koliko emotivnog pražnjenja i katarze u jednoj slici... ipak umetnicima ostaje jedna satisfakcija da će svojom genijalnošću i delima ostati večni.
ВлаДо
За оног који воли евергрин музику и има снимљене њихове песме Џони Холидеј,Шарл Азнавур ,Лола Новаковић и многи други никад неће умрети.Сачувај ме боже ове модерне музике где има више стилова него нумера а плагијата и римејка више него новокомпонованих мелодија.
Nikad nije kasno za "hommage"
Kad je nedavno umro Oliver Dragojevic cijela Hrvatska se digla na noge da mu da "hommage". A prilikom prevoza njegovog tijela katamaranom iz Splita do njegovog rodnog mjesta Vela Luke na Korculi pratile su ga na destine brodica sa upaljenim bakljama. I na drzavnom nivou dan mu je "hommage". Zasto to tako nije i u Srbiji - ne znam. Mogli bi u Srbiji - ako nista drugo - na dan kad su otisli veliki glumci i pjevaci kao Lola Novakovic, pustati njihove nezaboravne melodije na radiju i emisije na televiziji. To isto vaci i za "Ckalju" i ostale velike umjetnike od kojih se nismo dostojno oprostili. /Dj.T./
brankica ugoda
Поштована Гордана, Сада као Уредница Културне рубрике Политике имате непоновљиву шансу да исправите многе неправде према уменицима и ствараоцима. За почетак, да благовремено објавите да су отишли у вечност...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja