Čačak – Žiri 29. Memorijala Nadežde Petrović, otvorenog na kraju prošle sedmice u čačanskoj galeriji nazvanoj po zavičajnoj slikarki, Nagradu izložbe dodelio je Marku Markoviću, koji je ovde bio zastupljen sa dva rada. Jedan, bezimeni, u grafitnoj olovci rađen je od 2008. do 2018, drugi pod imenom „Akropolis 689”, nastao je 2007. u bronzi.

Žiri je zasedao u sastavu Zoran Erić (predsednik), Slađana Petrović Varagić i Daniel Mikić i o pobedniku odlučio jednoglasno, navodeći:

„Marko Marković, rođen 1984. godine, studirao je na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Mrđana Bajića. Polazeći od klasičnog medija skulpture, Marković preispituje njegov aktuelni status i potencijal za upisivanje u nove kontekstualne okvire. Drugi ravnopravan medij u kome se Marković izražava jeste crtež, posebno oprostoreni crtež koji realizuje najčešće in situ. Posvećeni i predani odnos prema aktuelizovanju i načinima građenja novog izražajnog jezika kojim se preispituju granice ova dva klasična medija, Marković je upravo predstavio kroz dva rada na izložbi „Limited“, za koje mu se dodeljuje Nagrada Memorijala.”

Ista komisija dodelila je Nagradu Galerije „Nadežda Petrović” Davoru Dukiću, za radove među kojima je i „Duh” u terakoti (2018), obrazlažući:

„Davor Dukić je rođen 1979. godine. Diplomirao i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dukić se na introspektivan način bavi problemom sazrevanja individue. Njegove serije skulptura – igračaka reflektuju sve frustracije subjektivizacije umetnika. Radovi predstavljeni na Memorijalu su realistične, intimne, ali i asocijativne prirode i uvode nas u umetnikov svet igre, idola i odrastanja.”

Selektori ovog memorijala bili su Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor.

– Memorijal Nadežde Petrović, uspostavljen sa ciljem da nas kontinuirano podseća na delo jedne od najznačajnijih srpskih umetnica, danas objedinjuje jedinstvenu izložbenu formu, komunicira, ali i suočava nasleđe i baštinu epohe s kraja devetnaestog i početka prošlog veka s jedne, i savremenu umetničku produkciju s druge strane. Kako je od samih početaka, između ostalog, mišljen kao živi spomenik, to nas obavezuje i provocira da iznova kontekstualizujemo, ali i aktualizujemo široko polje delovanja Nadeždinog, čime se potvrđuju značaj i veličina ove umetničke figure, kulturnog poslenika, nacionalnog borca i humanitarnog radnika – navodi za „Politiku” Marija Radisavčević, kustos u galeriji i koordinator izložbe.

Ona ističe da je 29. Memorijal sastavljen od dela dvanaestoro umetnika, dodajući:

– Kako su savremena umetnost i kultura u neoliberalnom svetu shvaćeni, između ostalog, kao mehanizmi za unapređenje i razvoj, njihova upotreba usmerena je ka ekonomskom i društveno-političkom napretku. Time su zapravo prevedeni u sredstva i resurse za ostvarivanje dobiti u socijalnom, privrednom, političkom i turističkom smislu. Upravo je odsustvo takvog statusa i poimanja kulture i umetnosti u srpskom državnom sistemu okosnica ovogodišnjeg Memorijala kojom selektorski tim problematizuje pitanja koja se na to nadovezuju.

Nedostatak sistemskog ulaganja u savremenu umetnost onemogućava stvaranje uslova za korišćenje potpunog potencijala koji se nalazi u toj delatnosti, iz čega proizilaze i uslovi za uspostavljanje standarda kada su u pitanju svi parametri jedne struke, odnosno profesije umetnika, a koji gotovo i da ne postoje kod nas.

Ovaj memorijal traje od 29. septembra do 2. novembra, a Nagrada publike biće dodeljena posle prebrojavanja glasova i zatvaranja postavke.